Pitajte doktoraBolesti srca
Bolesti srca – pitajte doktora
Postavite pitanje o simptomima, dijagnozi ili terapiji. Odgovor lekara je potpuno besplatan. Već 2942 pitanja iz oblasti Bolesti srca.
Da zakažete pregled pozovite 063 687 460
Lekari iz ove oblasti
Dragana Petrovic PopovicPrim. dr
Nikola VukašinovićDr sci. med.
Zoran PerišićProf. dr
Stetoskop.infoLekar
Vladimir KecmanDr
Dušanka MiloševićPrim. mr sci. med
Gordana GrujićDr
Ljubomir IlicLekar
Miroslav GranićProf. dr
Milan MijailovićMr sci. med. dr
Mihailo BalićDr
Marija ZdravkovićDr
Slađana Pavlović NastićDr
Ivan StojanovicDr sci. med.
Sanja JovićSpec. dr med.
Luka JovanovićSpec. dr med.
Dimitrije JeremićDoc. dr
Stetoskop InfoLekar
Slobodan KažićDr
Slobodan GajićSpec. dr med.
Teodora StanojlovićPrim. dr
Nikola ZarićSpec. dr med.
Branko DakićDr
Marko VuletaDr
Svi odgovori (2942)
?
Pitanje #1469. 3. 2007.
Zoran PerišićProfesor doktor Specijalista kardiologije
1)Arimtija apsoluta je oblik električne aktivnosti srca u kome
pretkomore rade frekvencom od 300 u minuti jer više centara u
pretkomori ispaljuje impulse a ne samo jedan kao što je normalno. Samo
neki od ovih impulsa se probiju do komora a kako se to dešava u
vremenski nepravilnim intervalima komore su u apsolutnoj aritmiji po
čemu je i poremečaj dobio ime.
2)Leči se antiaritmicima: beta blokatori, propafen, amiodaron itd. U
slučaju neuspeha medikamente terapije može se pokušati i konverzija
ritma elektrošokom. Uspešnost lečenja zavisi od veličine leve
pretkomore. Ako je leva pretkomore veća od 40mm onda se smanjuje
šansa da se uspostavi normalan ritam.
3)Najopasnija posledica apsolutne aritmije je stvaranje tromva u levoj pretkomori i njihovo rasejavanje po arterijskom sistemu.
3)Najopasnija posledica apsolutne aritmije je stvaranje tromva u levoj pretkomori i njihovo rasejavanje po arterijskom sistemu.
?
Pitanje #1459. 3. 2007.
Zoran PerišićProfesor doktor Specijalista kardiologije
Nisam ustvari video pitanje ali pretpostavljam da Vas interesuje da li
možete uzeti neki drugi lek. Najsličniji Vašem leku je Presolol ili
neki od lekova iz te grupe (beta blokatori). Možete i prestati da
pijete Prinorm, ako više nema mučnine onda je bila od tog leka,
recite Vašem lekaru i neka Vam propiše neki drugi lek za hipertenziju.
?
Pitanje #1449. 3. 2007.
Zoran PerišićProfesor doktor Specijalista kardiologije
Koronarografija je snimanje krvnih sudova srca. U preponskoj regiji se
ubode femoralna arterija, i odatle se kateterima kroz aortu dođe do
srca. Kontrastom se ispune leva i desna koronarna arterija i dobije se
intraluminalna slika ovih arterija koje hrane srce. Na osnovu ovog
nalaza se određuje dalji način lečenja. Koronarografije se rade u
Nišu, Kragujevcu, Novom Sadu i u Beogradu na 6 mesta. U svim ovim
centrima koronarografija se izvodi na isti način.
?
Pitanje #1439. 3. 2007.
Zoran PerišićProfesor doktor Specijalista kardiologije
Kako sam i ja učio od lekara na Dedinju toplo preporučujem tu kuću,
bez izdvajanja nekog lekara jer su stvarno kvalitetna kuća. Što se
tiče Indapresa to je lek za lečenje blage hipertenzije, što kod Vas
očigledno nije slučaj, pa Vam preporučujem da se javite kardiologu
koji će promeniti Vašu terapiju.
?
Pitanje #1429. 3. 2007.
Zoran PerišićProfesor doktor Specijalista kardiologije
Poštovana Maja,
mladi ste, zdravo se hranite, imate dobar odnos težine i visine (vitki ste), sigurno i lepa devojka...Zašto bi Vaš pritisak morao da bude 120/80mmHg? Vi živite 27 godina sa istim pritiskom i nemate tegobe, prema tome to je za Vas normalan pritisak i ne treba ga povećavati. Druga priča bi bila da je toliko nizak da imate nesvestice, vrtoglavice...
mladi ste, zdravo se hranite, imate dobar odnos težine i visine (vitki ste), sigurno i lepa devojka...Zašto bi Vaš pritisak morao da bude 120/80mmHg? Vi živite 27 godina sa istim pritiskom i nemate tegobe, prema tome to je za Vas normalan pritisak i ne treba ga povećavati. Druga priča bi bila da je toliko nizak da imate nesvestice, vrtoglavice...
?
Pitanje #1419. 3. 2007.
Zoran PerišićProfesor doktor Specijalista kardiologije
Poštovana Ana,
malo je infromacija o tome da li bilo promena na srcu kada ste 2 godine ranije imali koksaki virus. U takvim situacijama uzimajte dosta vitamina C, voće, antibiotike samo u slučaju povišene temperature i po predlogu lekara. Bedoksim možete uzima ti slobodno, to je vitamin B6 sa blagim sedativnim dejstvom.
malo je infromacija o tome da li bilo promena na srcu kada ste 2 godine ranije imali koksaki virus. U takvim situacijama uzimajte dosta vitamina C, voće, antibiotike samo u slučaju povišene temperature i po predlogu lekara. Bedoksim možete uzima ti slobodno, to je vitamin B6 sa blagim sedativnim dejstvom.
?
Pitanje #1409. 3. 2007.
Zoran PerišićProfesor doktor Specijalista kardiologije
Poštovani gospodine Majstoroviću,
tegobe koje Vi opisujete ne liče na smetnje koje bi se javile kod oboljenja srca već liče na smetnje čoveka koji je napet, uznemiren i uplašen za svoje zdravlje, verovatno bez razloga. U Vašoj državi postoje divni uslovi za sport, bilo koja vrsta fizičke aktivnosti će Vam prijati i po mom mišljenju ukloniti taj neprijatan osečaj nedostatka vazduha. Ako je taj strah veoma jak, posetite neuropsihijatra, močda će neki blagi sedativ biti uspešan.
tegobe koje Vi opisujete ne liče na smetnje koje bi se javile kod oboljenja srca već liče na smetnje čoveka koji je napet, uznemiren i uplašen za svoje zdravlje, verovatno bez razloga. U Vašoj državi postoje divni uslovi za sport, bilo koja vrsta fizičke aktivnosti će Vam prijati i po mom mišljenju ukloniti taj neprijatan osečaj nedostatka vazduha. Ako je taj strah veoma jak, posetite neuropsihijatra, močda će neki blagi sedativ biti uspešan.
?
Pitanje #1094. 3. 2007.
Zoran PerišićProfesor doktor Specijalista kardiologije
Poštovana Bojana,
dobar deo odgovora ste Vi već dali u Vašem pitanju. U pitanju su dva
diuretika iz iste grupe sa vrlo sličnom efikasnošću. Moj izbor
lično je obično Hemopres ali poštujem ako pacijent da infromaciju da
dobro reaguje na neki drugi diuretik. Ja lično bih pitao pacijenta
koji je lek uzimao ranije i ako je imao dobar ediuretski efekat na
njega to bi bio moj izbor.
?
Pitanje #1084. 3. 2007.
Zoran PerišićProfesor doktor Specijalista kardiologije
Prvo i osnovno je zbog čega Vam je porastao puls (ako je ranije bio
normalan, tj.niži). Porast pulsa je odgovor organizma na neki
stimulus, na neku situaciju. Možda ste pod stresom, puni adrenalina,
to može podići frekvencu. Proverite krvnu sliku, kod anemije prvi
znak može biti porast srčane frekvence. Lekovi koji najefikasnije
deluju na srčanu frekvenciju su beta blokatori (Prinorm, Presolol,
Inderal, Dilatrend) ali tej lek Vam mopa propisati specijalista.
?
Pitanje #1074. 3. 2007.
Zoran PerišićProfesor doktor Specijalista kardiologije
Poštovana Lea,
u Vašim godinama mala je verovatnoća da je gušenje srčanog porekla.
Naime, gušenje koje je srčanog porekla znači da je srce kao pumpa
oslabilo a da bi do toga došlo neka bolest mora prethodno da ošteti
srčani mišić. To se najčešće dešava posle infarkta miokarda a
kako Vi nemate kardiološku predistoriju sigurno da nemate gušenje
kome je razlog bolest srca. I još nešto, kod srčane slabosti bi
Vaše fizičke aktivnosti bile svedene na minimum. Bolovi koje
opisujete mogu biti prisutni kod osoba sa viškom težine, kod osoba sa
reumatološkim problemima a gušenje može biti i odraz manjeg
vitalnog kapaciteta pluća.
?
Pitanje #1064. 3. 2007.
Zoran PerišićProfesor doktor Specijalista kardiologije
Glavu gore, Vi niste bolesni. Neka prethodna infekcija je unela koksaki
virus u Vaš organizam ali on nije napravio nikakvu štetu. Titri
(koncentracija ) virusa je u opadanju, ne menja se i moj savet je da se
ponašate što normalnije. Dolazi proleće, izaberite neku fizičku
akitvnost i videćete da će se mnogi simptomi povući. Sklanjajte se
od ljudi koji imaju kapljične infekcije, koji kašlju ili imaju grip.
Obavezno se vakcinišite svake zime protiv gripa. Ishrana treba da bude
bogata vitaminima ali ja ne vidim meso u Vašoj ishrani.U ishrani
moraju da budu zastupljene sve komponente: minerali, vitamini, ugljeni
hidrati, proteini, masti, biljna i životinjska hrana...
?
Pitanje #1054. 3. 2007.
Zoran PerišićProfesor doktor Specijalista kardiologije
Nažalost, po prestanku uzimanja lekova iz grupe statina vrednosti
holesterola, triglicerida i LDL holesterola će vrlo brzo porasti.
Dokazano je da smanjenje holesterola za 1% smanjuje verovatnoću
infarkta ili nekog drugog vaskularnog incidenta za 2%. Osim stalnog
uzimanja adekvatne doze leka morate izbegavati određene vrste hrane o
čemu se možete informisati kod dijetetičara.
?
Pitanje #1044. 3. 2007.
Zoran PerišićProfesor doktor Specijalista kardiologije
Metoprolol spada u grupu beta blokatora i smanjujući frekvencu
smanjuje potrošnju kiseonika u srčanom mišiću i na taj način
deluje kao lek za anginu pectoris. S obzirom da imate tako malu dozu
lekaa verovatno je i vaša angina blaga i diskretna a moje iskustvo
kaže da ne bi bilo iznenađenje da vi nemate anginu. Preporučujem da
uradite test opterećenja. Teškoće u disanju??? Da li imate višak
težine (izmerite BMI na prvoj strani sajta)? Da li pušite? Koji je
nivo Vaše fizičke aktivnosti? Krenite u hodanje, postepeno
povećavajte distancu; aerobik je isto vrlo koristan za postizanje
dobre forme.
?
Pitanje #452. 3. 2007.
Zoran PerišićProfesor doktor Specijalista kardiologije
Perikardne adhezije apikolateralnog zida leve komore je
dijagnoza koja označava da postoje priraslice (srašćenja)
između dva lista srčane maramice: dela srčane maramice koji
oblaže srce i dela srčane maramice koji oblaže deo grudnog
koša u kome se nalazi srce. Pošto se priraslice nalaze u
visini leve komore simptom koji bi se mogao očekivati su
komorske ekstrasistole(prevremeni srčani udari). One se
trebaju lečiti samo u slučaju da se javljaju vrlo često
(više od jedne u minuti). Ovakva dijagnoza se može
postaviti samo ultrazvukom srca a najčešći razlog
nastajanja priraslica su preležane infekcije gornjih
respiratornih puteva koje su diskretno zahvatile srčane
strukture a što je najčešće bez bilo kakvih tegoba.
?
Pitanje #442. 3. 2007.
Zoran PerišićProfesor doktor Specijalista kardiologije
Ukoliko u akutnoj fazi bolesti niste imali komplikacije
onda praktično i nema posledica niti će ih biti. Nalaz na
Doppleru kaže da je vena fibrozirala a to znači da je
trombotičaan materijal u veni zamenjen fibroznim tkivom i
da ta vena više nije prohodna. Ali razloga za brigu nema
jer će druge vene ruke preuzeti njenu funkciju (odvođenje
krvi iz desne ruke u desno srce) a dokaz da se to već
desilo je to što Vam ta ruka nije natečena. Tištanje u ruci
može biti u vezi sa flebotrombozom ali najverovatnije nije.
Da bi odgovorili na to kakve su šanse da se bolest vrati
trebali bi da znamo nešto o razlogu tromboze a to je
najčešće povreda (trauma), nakon primanja venskih
injekcija, kod usporenog toka krvi itd. U ishrani nemate
neka bitna ograničenja a aspirin treba uzimati stalno, jer
je to veoma uspešna preventiva i venske i arterijske
tromboze.
I još nešto, dr Dragan Milić je svetski ekspert za ovu
oblast pa preporučujem da ako Vas interesuje još nešto da
se obratite njemu na ovom istom sajtu.
?
Pitanje #432. 3. 2007.
Zoran PerišićProfesor doktor Specijalista kardiologije
Ja nisam stručan za pitanje ostvarivanje prava na
invalidsku penziju već Vama treba specijalista medicine
rada. Treba raditi veštačenje preostale radne sposobnosti a
to će se uraditi na osnovu medicinske dokumentacije koju
posedujete uz dopunu najnovijim nalazima koje će Vam
tražiti lekari iz komisija Fonda. Po mom dosadašnjem
iskustvu težak stepen invalidnosti se nalazi kod
pacijenata kod kojih postoji teško oštećenje pumpne
funkcije srca (ejekcijska frakcija ili EF bude manja od
30%) a iz Vašeg pitanja nemam uvid kakva je funkcija srca.
?
Pitanje #422. 3. 2007.
Zoran PerišićProfesor doktor Specijalista kardiologije
Poštovana Radojka,
Farin spada u grupu oralnih antikoagulantnih lekova što
znači da smanjuje koagulabilnost krvi tj. smanjuje
zgrušavanje krvi i na taj način smanjuje mogućnost
nastajanja tromba. Postoje bolesti i stanja koja pogoduju
nastanku tromba, a ovakve povrede kao kod Vas spadaju u
tipične bolesti u kojima se vrši prevencija davanjem
Farina. Doza leka u organizmu i stepen njegovog dejstva se
određuje merenjem INR što se radi u Zavodu za transfuziju
krvi u Kliničkom Centru u Nišu. U Vašem slučaju optimalno
bi bilo da INR bude između 2 i 3. S obzirom da vrednost INR
raste doza leka treba da se smanjuje a nikako povećava.
Dozu leka odrediće lekari Zavoda za transfuziju prilikom
određivanja INR-a. Znači, javite se sa uputom za INR što
pre i dobićete potreban odgovor.
?
Pitanje #1421. 2. 2007.
Imam 53 god,unazad 10 god zbog povisenog pritiska pijem prinorm 1\4 ujutru
Imam 53 god,unazad 10 god zbog povisenog pritiska pijem prinorm 1\4 ujutru i od pre dva meseca polovinu prilazita plus.Ultrazvuk srca bez znacajnih pokazatelja,ali sam
negde citala da dugotrajna upotreba prinorma izaziva poremecaj na plucima i ,moze da dovede do dijabetesa?Ima li potrebe da menjam terapiju,povremeno imam nagle skokove tenzije,a povremeno i padove,nisam sigurna sta ih uzrokuje.Povremeno posecujem lekara opste prakse u DZdravlja,zbog guzve cesce sama kupujem lekove.Povecan mi je holesterol 8,5 jos nisam pocela da uzimam preporuceni lek..
Zoran PerišićProfesor doktor Specijalista kardiologije
Ne postoji lek koji ne može da izazove poremećaj nekogdrugog organa, pitanje je samo koja je to doza. Prinorm u dozi koju pominjete ne bi trebao da izazove bilo kakav propratni efekat a u pitanju je jedan dobar lek, sa puno povoljnih efekata na srce i krvne sudove. Mislim da Vam je najvažnije da krenete sa obaranjem holesterola na vrednost ospod 4,5 lekovima kao što su Sortis, Cholipam, Vasilip itd. Ovu vrstu terapije treba da Vam predloži kardiolog. Krvni pritisak varira tokom dana i on je odraz soli i tečnosti koje uzimamo, spoljnog atmosferskog pritiska,
našeg emotivnog statusa i, naravno, lekova koje uzimamo.
našeg emotivnog statusa i, naravno, lekova koje uzimamo.
?
Pitanje #1321. 2. 2007.
Zoran PerišićProfesor doktor Specijalista kardiologije
Ventrikularni septalni defekt (VSD) je najčešća urođena srčana mana. VSD predstavlja defekt na međukomorskoj pregradi i može biti na bilo kom nivou ove pregrade. Znači, postoji komunikacija između leve i desne komore. Kako je pritisak u levoj komori veći, krv bogata kiseonikom ne ide u sistemsku cirkulaciju već se vraća u desnu komoru i ide u plućnu cirkulaciju. Ukoliko je VSD veliki onda je i količina krvi koja se preliva u desnu komoru velika i VSD se mora zatvoriti. VSD se često operiše u detinjstvu upravo da bi se sprečio razvoj komplikacija koje bi bile neminovne već u drugoj i trećoj deceniji života. Sama operacija se izvodi hirurškim prešivanjem defekta ili stavljanjem "zakrpe" od specijalnih materijala ili od srčane maramice. Ukoliko u trenutku operacije nije bilo znakova oštećenja srca a sama operacija je uspela i nakon nje nema više prelivanja krvi iz leve u desnu komoru, onda pacijent ima najnormalniji život sa minimalnim ili nikakvim ograničenjima. Da bi imali dozvolu za bavljenje sportom (verovatno se misli na rekreativni a ne na takmičarski sport) potrebno je da uradite EHO pregled srca, EKG i da Vas pregleda kardiolog koji će Vam to verovatno i dozvoliti. Navešću primer poznatog fudbalera Arsenala, mislim da se zove Ndvanko Kanu, koji je imao urođenu aortnu stenozu koja je otkrivena pri neuspelom transferu u Milan. Operisan je, dobio je čak veštačku valvulu i nastavio profesionalno da igra fudbal.
?
Pitanje #819. 2. 2007.
Zoran PerišićProfesor doktor Specijalista kardiologije
Baj pas (By
pass – premošćenje) je korišćenje preparisane vene iz noge da
bi se premostilo suženje na koronarnim arterijama. Na žalost, njihov
vek retko prelazi 10 godina tako da je vrlo verovatno kod Vas bar jedan
venski graft zapušen, s obzirom da imate tegobe pri naporu. Koronarografija
se izvodi mnogo tehnički lakše nego pre 16 godina, kada je Vama rađena,
sa manjim kateterima (prečnika do 2 milimetra) i u Srbiji se izvodi
u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu. Pošto je ovo sajt iz Niša,
navodimo da je 2006.godine u Nišu urađeno 1209 koronarografija i da
je u 306 pacijenata ugrađeno oko 400 koronarnih stentova. Koronarografija
je danas brza i bezbedna procedura. Što se tiče ugradnje stenta to
se ne može predvideti pre koronarografije a sigurno je da ukoliko se
oštećenja krvnih sudova mogu rešiti na taj način da će Vam lekari
koji rade koronarografiju to i preporučiti. Vi bi u svakom slučaju
trebali da budete spremni i na varijantu ponovne hirurgije.