Trudnoća je razdoblje koje veoma pogoduje razvitku infekcije: tokom trudnoće deprimirana je funkcija T limfocita i često promenjena biološka flora u porođajnom kanalu. Infekcija može nastupiti tokom trudnoće, za vreme porođaja ili nakon porođaja.
Putevi nastanka infekcije su kontinuirani i diskontinuirani put širenja infekcije. Infekcije u trudnoći imaju specifično značenje baziarno na činjenici da se radi ne samo o infekciji majke, već i o infekciji deteta, što može ostaviti kasne i trajne posledice.
Uzročnici
Uzročnici infekcija su kao i izvan trudnoće virusi, bakterije i treponeme, odnosno protozoe. Što se više bliži termin porođaja veća je uloga bakterijskih infekcija, dok tokom trudnoće težinu imaju virusne infekcije (rubeola, varicella, citomegalovirus, parvo B19 virus). Težina, trajanje i ishod infekcije zavise od broja i virulencije klica, imunobioloških svojstava odnosno otpornosti trudnice, puteva širenja infekcije, kao i gestacijskog doba.
Kontinuirani put označava direktno širenje infekcije bilo ushodnim (ascendentim) putem iz vagine ili nishodnim (descendentnim) putem iz jajovoda. Diskontinuirani put označava širenje infekcije putem krvi (hematogeni put) ili putem limfe (limfogeni put).
Najznačajnije infekcije u trudnoći obuhvaćene su skraćenicom T O R C H. Pri tome je T skraćenica za toksoplazmu, O za "other" i obuhvata hepatitis B, mumps i treponemu, R za rubeolu, C za citomegalovirus i H za herpes simplex virus.
Klinička slika
Simptomi ovih infekcija kreću se od neprimetnih do blagih: blaga slabost, neznatno povišena temperatura, otečeni limfni čvorovi ili kožni osip, dok su fetalna oštećenja često tako velika da dolazi do karakterističnih sindroma. Neke od ovih infekcija su tipične embriopatije, a neke tipične fetopatije. Kao i kod većine drugih oboljenja u trudnoći, i ovde je antenatalna zaštita od neobične vrednosti.
Toksoplazmoza u trudnoći predstavlja poseban problem, jer je infekcija intrauterina (infekcija ploda u materici), a kod trudnice nema uočljivih simptoma bolesti. Toksoplazmoza je infekcija koju prenose životinje, najčešće mačke, a njeni uzročnici, Toxoplasma gondii, mogu se naći u izmetu mačke, sirovom mesu i nepasterizovanom kozjem mleku, kao i u ostacima zemlje na neopranom voću i povrću. Interesantno je da se infekcija teže prenosi na plod u ranijem stadijumu trudnoće (do 3. meseca u 15 - 17%, u 2. trimestru - do 25%, a u poslednjem trimestru - čak u 65 - 90% slučajeva).
Infekcija ploda u prvom tromesečju trudnoće se završava spontanim pobačajem. Smatra se da do njega dolazi usled akutne infekcije, što omogućava da na razvoj ploda utiču sve posledice infekcije.
U poodmakloj trudnoći dolazi do infekcije posteljice koja postaje dalji izvor infekcije za plod. Usled toga mogu da se jave kongenitalne anomalije (zastoj u rastu ploda, prevremeni porođaj, čak i mrtvorođenost).
Urinarne infekcije su relativno česte u trudnoći i manifestuju se učestalim mokrenjem, pečenjem pri mokrenju, bolom u predelu bubrega, pa čak i pojavom krvi u urinu, uz temperaturu. Buduće mame su izložene i infekciji mokraćnih puteva zbog pojačanog delovanja progresterona koji izaziva opuštanje glatkih mišića bešike. Usled toga dolazi do zadržavanja mokraće i razmnožavanje bakterija koje izazivaju infekciju. Ukoliko ima simptoma, potrebno je da se uradi pregled mokraće da bi se videlo da li ima bakterija i koje su, nakon čega će se dati odgovarajući antibiotici.
Teške urinarne infekcije mogu da dovedu do pokretanja drugih komplikacija, poput prevremenih kontrakcija i sledstvenog pobačaja ili prevremenog porođaja, te je važno da se leče. Potrebno je da se unosi što više tečnosti, nezaslađene i negazirane, a kao vrlo dobar se pokazao i uvin čaj.
Dijagnoza
Za većinu navedenih infekcija postoje specifični testovi u krvi, iz kojih se može saznati je li je trudnica ranije bolovala od te bolesti i da li ima zaštitna antitela koja štite bebu u trudnoći. Ultrazvučno praćenje i traganje za mogućim simptomima, uz amniocentezu po potrebi može razjasniti pitanje je li inficirana i beba.
Dijagnoza toksoplazmoze u trudnoći je relativno teška jer kod buduće majke nema izraženih simptoma bolesti. Osnovna laboratorijska analiza krvi može da ukaže na postojanje infekcije ukoliko je povišen broj leukocita (belih krvnih zrnaca), limfocita, monocita i eozinofila, a broj trombocita smanjen. Međutim, ovakav nalaz nije siguran znak toksoplazmoze jer sličnu laboratorijsku sliku mogu da daju i mnoge druge infekcije. Tek primenom Sabin - Feldmanovog testa kojim se ispituju antitela (imunoglobulini), možeda se potvrdi (ili negira) prisustvo Toksoplazme Gondi. Definitivna dijagnostika toksoplazmoze se može postaviti tek posle porođaja i to izolacijom parazita Toksoplazma Gondi iz ćelijske kulture posteljice.
Lečenje
Kod nekih od ovih infekcija primenjuje se specifična terapija kao što je primena spiramycina kod toksoplazmoze ili intrauterina transfuzija krvi kod parvo B19 infekcije, dok kod drugih infekcija ne postoji mogućnost lečenja. Bilo koja infekcija u trudnoći je nepotrebna i svakako ih treba izbegavati. Trudnoća takođe nije vreme u kome se insistira na obaveznoj vakcinaciji trudnica.
Povezani tekstovi:
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde
Bolesti