Treponema pallidum (bakterija koja izaziva sifilis)

Treponema pallidum je spiroheta, ima tanak i dugačak oblik, veličine do 15 μm. Kreće se karakterističnim pokretima oko zamišljene osovine bakterije. Antigenska građa nije detaljno poznata. Sigurno je da Treponema pallidum stimuliše parametre, kako humotalnog tako i ćelijskog imunskog odgovora. Izazivač je jedne od najtežih polnih bolesti i striktni je parazit čoveka.

Put prenošenja

Infekcija je posledica inokulacije u kožu ili sluzokožu, što je olakšano postojanjem lezija koje ne moraju biti vidljive golim okom. Najčešći način infekcije je direktan i to polnim putem i zato se najčešće nalazi u površinskim erozijama sluzokože genitalne, analne i bukalne regije. Indirektna infekcija preko predmeta je moguća ali retka.

Patološki (medicinski) značaj

Sifilis je hronično zarazno oboljenje koje nelečenu osobu prati kroz ceo život. Patološke promene se mogu razvijati na svim tkivima i organima pa se zato smatra najtežim veneričnim oboljenjem. Predstavlja značajan medicinskim i socijalno ekonomski problem.

Primarni stadijum - period od infekcije do pojave prvih znakova sekundarizma. Inkubacija je oko tri nedelje. Posle inkubacije na mestu inokulacije javlja se primarni afekt, najčešće na genitalijama. Kod muškaraca to je glans i corona glansa penisa, unutrašnji list prepucijuma, kod žena velike i male usne, sluzokoža grlića materice. Počinje pločastom, infiltrovanom promenom crvene boje, posle dan dva sledi pojava udubljenja sa ulceracijom koja se produbljuje, okruglog oblika, 0.5-1 cm. Promena se naziva ulcus durum, ima zadebljane ivice, glatko dno, sjajnog i slaninastog izgleda, perzistira kraće ili duže vreme posle čega ostaje ožiljak. Oko nedelju dana posle pojave ulcus duruma nastaju promene na regionalnim limfnim žlezdama, ispoljavaju se skleradenitisom, obolele limfne žlezde su uvećane, čvrste, pojedinačne, bezbolne. Moguć je osećaj opšte slabosti, nesanica, bolovi u mišićima i zglobovima.

Sekundarni stadijum - nastaje diseminacijom treponema putem krvi i može potrajati 2 - 5 godina. Najčešće su kožne promene u vidu makuloznog egzantema (roseola syphilitica), promene su okruglog oblika, zagasito ljubičaste boje, pojedinačne, na bočnim stranama grudnog koša, trbuha, ekstremitetima. Čest je i nalaz psorijatičnih plaža, piodermije, lihena, reverzibilno ispadanje kose difuzno ili na pojedinim plažama. Promene se javljaju i na sluzokožama usne šupjline, desnima, jeziku, krajnicima. Bolesnici su često sa povišenom temperaturom, promukli, mogu imati smetnje pri gutanju.

Syphilis latens - amanifestno stanje koje se može dokazati jedino serodijagnostičkim metodama.

Tercijarni stadijum - može se razviti posle 5 i više godina od infekcije. Karakteriše se destruktivnim promenama na koži, sluzokožama i visceralnim organima. Gume su veći čvorasti infiltrati u dubljim delovima kože ili kostima odakle se šire prema površini i srastaju sa kožom. Nastaje destrukcija, pa perforacija, ističe lepljiv, gumozan sadržaj, a zaostaju ulceracije.

Od visceralnih promena značajne su kardiovaskularne (aneurizma aorte) i promene na centralnom nervnom sistemu (neurosifilis u vidu cerebrovaskularnih i meningelnih poremećaja, spastične paraplegije, tabes dorsalisa, progresivnom paralizom sa teškim neurološkim i intelektualnim propadanjem).

Mikrobiološka dijagnostika

Dijagnoza primarne luetične infekcije se postavlja pregledom uzorka u tamnom polju mikroskopa. Kao materijal se koristi serozna tečnost iz lezije. Moguće je treponemu dokazati tehnikom imunoflorescence. Serološka dijagnoza se zasniva na dokazivanju postojanja specifičnih ili nespecifčnih antitela u serumu bolesnika. Antitela se javljaju već u prvoj fazi bolesti, a najviše ih ima u serumu bolesnika 30 do 40 dana posle infekcije. Kada se koristi kao antigen kardiolipin onda se mogu izvoditi sledeći testovi: Wassermann - Kolmer - ova reakcija vezivanja komplementa i VDRL test. Kada se koriste treponemini antigeni koriste se: test imobilizacije treponeme pallidum prema Nelson - u (ITP), test imunoflorescence (FTA) i reakcija pasivne hemaglutinacije (TPHA). U kasnijim stadijumima od dijagnostičke koristi je intradermalni test sa antigenom treponeminom.

Lečenje

Primenjuje se penicilin, a kod postojanja alergije, eritromicin, tetracilini. Kliničke manifestacije iščezavaju brzo posle započinjanja antisifilisnog lečenja. Bolesnik prestaje da bude zarazan već nakon 2-3 dana.

Podeli tekst:

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 2

  1. amel 28.07.2020

    VDRL test mi je negativan ( 6 put za redom),a TPH pokazuje da je pozitivan 1 : 320 ,ispijao sam terapiju 6 meseci posetio dva dermovenerolaga koji su mi rekli da sam izlecen. Kako onda da izlecim bakteriju? Kome treba da se obratim?


  2. Amel 06.11.2019

    Nedavno sam otkrio da sam zarazen TPH bakterijom, odmah sam poceo sa terapijom. Primao sam penicilin 10 dana, a posle terapije kad sam uradio analizu nalaz je pokazao vecu zarazenost prvi pit kad sam radio analizu krvi bio je 115,6 a posle terapije 116,4. Kako je to moguce?


Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde