Šta je amniocenteza?

Amniocenteza je prenatalni test putem koga Vaš lekar može dobiti informaciju o zdravlju bebe na osnovu uzorka amnionske tečnosti. To je tečnost koja okružuje bebu u materici. Najvažniji razlog zašto se radi amniocenteza je da bi se utvrdilo da li beba ima genetskih ili hromozomskih abnormalnosti, kao npr Daunov sindrom. Amniocenteza omogućava postavljanje dijagnoze dok je beba u uterusu.

Šta prethodi amniocentezi?

Pre amniocenteze radi se ekspertski ultrazvuk i skrining testovi.

U 12. nedelji trudnoće radi se ekspertski ultrazvuk, kada ginekolog kontroliše da li postoje anomalije kod ploda, proveravaju se bebini hromozomi i vrši se procena rizika od Daunovog sindroma.

Zatim se rade skrining testovi, kojima se takođe otkrivaju anomalije. Dabl test iz krvi trudnice radi se otprilike u isto vreme kada i ekspertski ultrazvuk, a tripl test nakon 15. nedelje. Ukoliko rezultati nisu najpovoljniji, lekar će vas verovatno uputiti kod genetičara, sa kojim ćete se konsultovati i doneti odluku da li želite da radite amniocentezu.

U kojoj nedelji trudnoće se radi amniocenteza?

Amniocenteza se obično vrši u trudnoći između 15 i 20 nedelje. Iako se može raditi kod svake trudnice, prvenstveno se savetuje kod trudnica sa viskim rizikom u vezi sa genetskim i hromozomskim abnormalnostima, delom zbog toga što je test invazivan i nosi sa sobom i mali rizik od pobačaja.

Zašto se radi amnoicenteza?

Ukoliko je majka starija od 35 godina, a otac od 42, amniocenteza spada u obaveznu proceduru kojom se isključuje mogućnost pojave Daunovog sindroma ili neke druge malformacije ploda. Međutim, u današnje vreme na amniocentezu šalju se i mlađe trudnice ukoliko postoje i druge indikacije za izvođenje ovog testa (sumnjiv rezultat “dabl” i “tripl” testa, abnormalnosti otkrivene ultrazvukom, postojanje hromozomopatije u porodici ili kod prethodno rođenog deteta). Dakle, ako je analizom krvi trudnice utvrđeno postojanje određenih hormona, lekar će joj sugerisati da se podvrgne analizi plodove vode jer je to najbolji način da se utvrdi ili isključi postojanje bilo kakvog oboljenja ploda.

Da li je ova procedura pouzdana?

Amniocenteza je veoma pouzdana metoda, čak u oko 99.4% slučajeva, ali je i invazivna i nosi određene rizike. Neuspešna može da bude jedino u slučaju da nije uzeta dovoljna količina plodove vode, ili ako nije uzet adekvatan uzorak.

Da li obavezno sve trudnice treba da rade amniocentezu?

Ne. Skrining testovi (ekspertski ultrazvučni pregled, dabl i tripl test) su obavezni u prvom trimestru trudnoće za sve buduće mame, pa ukoliko rezultati ukazuju da postoji opasnost od eventualnih anomalija ili bolesti kod ploda, tek tada bi trebalo obaviti dalja ispitivanja.

Treba naglasiti i to da nijedna trudnica ne mora da radi amniocentezu ako to ne želi, ali je lekar dužan da joj predoči sve rizike donošenja takve odluke.

Koliko je bezbedna ova procedura?

Uvek treba razmotriti i njenu štetnu stranu i kontraindikacije. Ovde postoji rizik od izazivanja pobačaja. Taj rizik je mali (procenjuje se da iznosi manje od 0.50 %) ali to je dovoljno da se smatra da je ispitivanje opravdano samo onda ako je statistički rizik od hromozomskih anomalija veći od tog rizika ili mu je bar jednak. Rizik od hromozomskih anomalija povezan je sa godinama starosti majke: 1% ako majka ima 40 godina, 3% ako ima 42 godine, a 7% ako ima 45 godina. Zato amniocentezu najčešće obavljamo  samo kod žena koje su starije od 38 godina (u trenutku obavljanja ispitivanja), kod parova koji su već imali dete hromozomskim anomalijama ili kod parova gde jedan partner ima neku takvu anomaliju.