Osteoporoza – bolest dama zrele životne dobi

Osteoporoza je sistemski poremećaj koji se karakteriše smanjenjem mase koštanog tkiva i oštećenjem njegove mikroarhitekture. Posledica ovog poremećaja je smanjena otpornost tj. "snaga" kostiju što može dovesti do njihovog lomljenja (Slika 1).

Slika 1. Osteoporoza. Napredovanje bolesti

Osteoporoza se deli na primarnu i sekundarnu. Primarna se javlja kod oba pola nezavisno od starosti, češće kod žena koje su u postmenopauzi zbog nedostatka ženskog polnog hormona estrogena. Sekundarna osteoporoza je posledica postojanja drugih bolesti ili stanja, primene brojnih lekova (npr. glikokortikoidi) itd.

Faktori koji utiču na nastanak i napredovanje osteoporoze su:

Rana menopauza koja se javlja kod žena mlađih od 45 godina prirodno ili kao posledica ginekoloških operacija sa uklanjanjem jajnika
Dugotrajna upotreba kortikosteroida (npr. prednisolona)
Postojanje osteoporoze u porodici po ženskoj liniji, naročito ukoliko postoji podatak da je majka imala prelom kuka
Neuhranjenost (Indeks telesne mase-BMI<19kg/m2)
Bolesti jetre i težak alkoholizam
Bolesti koje se karakterišu lošom absorpcijom hranjljivih materija u crevima
Bolest štitne i paraštitne žlezde
Hipogonadizam kod muškaraca
Reumatoidni artritis
Hronična bolest bubrega
Dugotrajna upotreba lekova koji razređuju krv (npr. heparina).

Prema preporukama Svetske zdravstvene organizacije, stepen osteoporoze se utvrđuje na osnovu merenja gustine koštane mase (T-skor).

Osteopenija (umereno smanjenje koštane gustine) se karakteriše T-skorom ispod -1 do -2,5.

Osteoporoza (teško smanjenje koštane gustine) se karakteriše T-skorom većim od -2,5 i često je komplikovana patološkim prelomima kostiju. Preporuka je da lečenje treba započeti kod svake osobe koja ima T-skor veći od -2,5, pri čemu su kriterijumi rigorozniji ukoliko kod pacijenta postoji fraktura i neki od faktora rizika (tada se terapija započinje kod T-skora većeg od -1,5).

Najčešća komplikacija osteoporeze je prelom kostiju. Kosti se lome kako usled težih, tako i kod blažih padova, dizanja manjeg tereta ili savijanja. Najčešći su prelomi kukova i pršljenova. Neretko nakon oporavka ove osobe razvijaju strah, anksioznost, depresiju i smanjuje im se kvalitet života. Smanjuje se snaga mišića ekstremiteta, telesna visina, telo se povija put napred.

Dijagnoza i praćenje bolesti se zasnivaju na medicinskom intervjuu, detaljnom pregledu, proceni faktora rizika i merenju gustine kostiju i to u predelu pršljenskih tela, butne ili petne kosti korišćenjem:

Rentgena: snimci imaju ograničenu vrednost u postavljanju dijagnoze i praćenju bolesti. Ova metoda je značajna za procenu postojanja i težine deformiteta i preloma
DXA (deksa): meri se absorpcija rentgenskih zraka dvostruke energije u pršljenskim telima ili butnoj kosti. Metoda je odlična za postavljanje dijagnoze, određivanje i praćenje efekta terapije
Ultrazvučno merenje gustine petne kosti: metoda je značajna za postavljanje dijagnoze i praćenje bolesti.

Osteoporoza je bolest koja se može sprečiti ili se može usporiti njeno napredovanje. Prema preporukama stručnjaka Ministarstva zdravlja RS, savetuje se:

Prestanak pušenja
Izbegavanje konzumiranja alkohola
Redovno vežbanje uz što više kretanja (Slika 2)

Slika 2. Umerena fizička aktivnost sanjuje rizik od osteoporoze
Izbegavanje prekomernih dijeta i ekstremnog vežbanja koje može dovesti do poremećaja ili potpunog gubitka menstrualnih ciklusa
Adekvatan unos kalcijuma uz redovno praćenje njegovog nivoa u serumu i urinu (Slika 3)
Adekvatan unos vitamina D (kalcitriol, alfakalcidol) (Slika 3)

Slika 3. Izvori vitamina D i kalcijuma
Nadoknada hormona u ranoj menopauzi, upotreba bisfosfonata, sintetskih steroida (Tibolon), selektivnih modulatora receptora estrogena (SERM) (Raloksifen)
Primena fizikalne terapje radi smanjenja hroničnog bola
Nošenje štitnika za kukove (smanjuje rizik od preloma kuka kod starije populacije).