(Zlo)upotreba aditiva u ishrani

Prija oku, šteti zdravlju. Sipate u čašu sok od pomorandže, višnje, ananasa ili drugog voća, uživate u njegovom ukusu, mirisu, boji. Pri tome i ne sanjate da od tog voća nema gotovo ni traga i da vam je u čaši čista sintetska imitacija. Ovo, nažalost, danas nije retkost i to ne samo kada je o sokovima reč.

Mnoge namirnice sadrže aditive više nego ikada do sad

Na primer, razni voćni sokovi, napici u prahu, zatim, brojne grickalice, žvakaće gume, bombone, industrijski kolači, sladoledi i drugi proizvodi dobro su „obogaćeni” aditivima. 

Potencijalna opasnost po zdravlje ljudi ne krije se u aditivima koji su dozvoljeni za upotrebu, niti u njihovim propisnaim količinama, već u dodavanju aditiva u mnogo većim količinama od dozvoljenih. Takođe i u supstancama koje se dodaju kako bi se podigla cena proizvoda (kao, na primer, bojenje belog brašna radi prodavanja kao crnog, što nije štetno po zdravlje već najviše po novčanik). Aditivi nemaju hranljivu vrednost i trebalo bi, što i svi propisi nalažu, da se upotrebljavaju samo oni koji nisu štetni po ljudsko zdravlje.

Međutim, aditivi koji su većinom veštačke materije opasnosti su za zdravlje dece i starije populacije, jer se ljudski organizam prema njima ponaša kao i prema lekovima. Poznata je činjenica da je kod dece do tri godine starosti sistem za detoksikaciju (lekova, aditiva) u jetri još nedoovljno razvijen, a kod starijih ljudi njegov kapacitet je smanjen, pa je sasvim jasno kakav rizik po njih predstavlja upotreba ovih hemikalija. 

U dečjoj hrani i zamenama za humano mleko zabranjene su sledeće komponente: veštačka boja, zaslađivač, većina aroma, hemijski konzervansi, sintetski antioksidanasi, emulgatori i stabilizatori, biološki aktivne supstance jonizujućeg ili ultravioletnog zračenja.

Iako su uglavnom u upotrebi samo oni aditivi koji su tačno hemijski i fizički poznati i nisu štetni po zdravlje, ipak se u hrani mogu naći aditivi, zaptavo ostaci koji se koriste za tovljenje životinja radi što bržeg povećanja telesne mase. To su najčešće antibiotici i hormoni koji i u minimalni količinama mogu da šrtete zdravlju ljudi. 

Pojedini aditivi u namirnicama kao što su tatrazin (veštačka boja), butilhidroksitoluen (BHT) i butilhidroksianizol (BHA) i antioksidansi za masti i ulja, izazivaju alergijski osip u osoba sa već ustanovljenom hroničnom urtikarijom. U tom slučaju sačinjena je lista namirnica koje treba izbegavati u ishrani. To su masti i ulja, cerealije, suvi kvasac, margarin, majonez, industrijski kolači, čokolada, marmelada, instant pića, industrijska gotova jela.

Dokazano je da astmatičari koji ne podnose aspirin takođe imaju ukrštenu reakciju na tatrazin, ako i na benzoate. Međutim, pojedine tablete koje se upotrebljavaju u terapiji alergija često su obojene dozvoljenim veštačkim bojama, pa bi se uzimanjem ovakvih lekova još više pojačali simptomi alergije.

U najvećem broju slučajeva aditivi prolaze kroz strogu kontrolu nadležnih  institucija kako bi se utvrdila njihova toksičnost, dnevne doze koje se smatraju sigurnim, zatim, prolazne i trajne nuzpojave. Obavlja se i ispitivanje na mutagenost, tetragenost, kancerogenost, kao i njihov uticaj na embrion i potomstvo.

Prema našim propisima aditivi mogu da se koriste za: zgrušavanje, vezivanje ili želiranje, za sprečavanje zgrudnjavanja, da spreče oksidaciju masti, kao konzervansi, za aromatizovanje namirnica, za postizanje klizavosti, za zaslađivanje kao i za enzimsko tretiranje, a dodaju se i u obliku kiselina, baza ili soli, ili se koriste kao pomoćna sredstva u procesu proizvodnje namirnica.

Prema Pravilniku o kvalitetu i uslovima uslovima upotrebe aditiva u namirnicama u našoj zemlji svi aditivi su razvrstani u 14 funkcionalnihh grupa (po nameni), a prema stepenu bezbednosti po ljudsko zdravlje u tri grupe (A1, A2 i B).  

Poreklo aditiva može biti prirodno ili veštačko

Identifikacijski kod svakog aditiva sastpoji se od velikog slova E (Evropa) i niza brojki. Pri proizvodnji hleba koristi se, na primer, aditiv pod brojem E300, iza kojeg se skriva askorbinska kiselina koja služi za tretiranje brašna i kao antioksidans (jer sprečava oksidaciju masnoće i time produžava trajnost namirnice). Dodaje se u sve pekarske proizvode. Zatim, E341 označava kalcijumov fosfat koji služi kao regulator kiselosti. Aditiv E170 je kalcijumov kartbonat koji služi kao sredstvo protiv grudvanja skroba ili brašna. 

Često na ambalažama nema detalja kako bi se znalo šta namirnica sadrži, već samo piše- konzervans. Čitajte deklaracije na pakovanjima namirnica, jer propisi obavezuju da se dodati aditivi na njima označe bilo punim nazivom ili samo brojem pod kojim se vode u listi pojedinih zemalja. Ako toga nema, ili vam proizvod izgleda sumnjivo bolje je da ga ne kupujete, ili ako ste to već učinili onda je najbolje i najbezbednije da ga ne koristite.

Od kijavice do astme

Velika upotreba aditiva može da dovede do pojave određene atopijske preosetljivosti, odnosno, lošeg podnošenja što se ogleda u javljanju simptoma kao što su: koprivnjača, kijavica, astma, otok ždrela sa osećajem gušenja, crvenilo i osip na koži.       

Nasilničko ponašanje

Lista dozvolejenih aditiva u proizvodnji dečje hrane je relativno kratka i uglavnom sadrži priordne additive, a količine u kojima se mogu koristiti su, takođe, strogo definisane. Američki naučnik dr Ben Fiangold je još 1973. godine izneo hipotezu da su problemi lošeg socijalnog ponašanja dece (hiperaktivnost) i adolescenata (nasilničko, čak i prestupničko ponašanje) direktno povezani sa lošom ishranom bogatom veštačkim bojama, aromama, salicilatima.

Rizik i korist

U nekim se slučajevima vrednuje odnos rizika i koristi, kao kod nitrata i nitrita (sadrže ih suhomesnati proizvodi i usoljeno meso, riba i sirevi), mogu stvoriti određena kancerogena jedinjenja takozvane nitrozamine, ipak, s druge strane sprečavaju rast bakterija koje izazivaju trovanje.

Nitrozamini možda mogu da budu odgovorni za nastajanje raka u želucu, mada ti mehanizmi još nisu razjašnjeni i dokazani. Nasuprot tome poznato je da je hemijski proces u stvaranju nitrozamina usporen pod dejstvom vitamina C.

Čovek ne bi trebalo da ih unosi u preteranim količinama jer, iako su nitrati malo toksični oni pod dejstvom enzima pljuvačke postaju nitriti koji su dosta toksična supstanca.

Pecivo i mučnina

Aditivi koji se veoma često koriste u izradi proizvoda od mesa i topljenih sireva, kao što su natrijum i kalijum-trifostate i tripolifostate mogu da izazovu određene gastro-intestinalne probleme, jer blokiraju brojne enzime u crevnom traktu. Takođe je utvrđeno da kalijum-bromat, koji se, inače, koristi u pekarstvu može da izazove mučninu, povraćanje, dijareju i mnoge druge tegobe.