Istraživanje koje je imalo za cilj da dokaže kako kalcijum deluje na težinu kod žena obuhvatilo je više od 36.000 žena od 50 do 79 godina koje su svaki dan uzimale 1.000 mg kalcijuma. Rezultati su potvrdili pretpostavke istraživača.
Najnovije istraživanje sprovedeno na Medicinskom fakultetu Univerziteta Wake Forest u SAD-u pod vodstvom dr. Michael Adamsa je po prvi put uspelo dokazati da povrće može sprečiti formiranje aterosklerotskih naslaga na zidovima arterija.
Sprovedeno istraživanje je odgovaralo osobama koje se često hrane prženom hranom.Rezultati su pokazali da je nakon 6 godina prva grupa dobila je 7,2% na težini u odnosu na 1,8% kod druge grupe.
Džon Fernstrom, profesor psihijatrije i farmakologije na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Pitsburgu, kaže da veštački zaslađivači sami po sebi ne dovode do gojenja ili dijabetesa.
Jedna od važnih svojstava soli je i održavanje membranskog potencijala nervnih ćelija (neurona) koji je ključan za održavanje života. Zato manjak soli u organizmu može dovesti osobu od stanja kome do same smrti.
Razmišljate sporije? Tada što pre popijte čašu vode, savetuju naučnici. Brže ćete rešiti neki zadatak koji zahtijeva mentalni napor ukoliko ispijanje čaše obične vode postane vaša navika.
Čovek bi pomislio da nekalorični zaslađivači mogu da zadovolje našu želju za slatkim i istovremeno nas zaštite od visoke cene šećera – tj. kalorija - ali Svitersova, psiholog sa Perdju univerziteta u Indijani, tvrdi da to možda nije tačno.
Mnogi ljudi misle da su sveži sokovi dobri u svim količinama i bezopasni. Međutim, to nije tako. Isti sok može pomoći jednoj osobi, a naštetiti drugoj.
Ovde je nekoliko korisnih saveta za one koji su na dijeti. Sve su ove savete proverili provererili stručnjaci i pacijenti u zdravstvenim ustanovama za redukciju telesne težine. Za početak, preporučuju da za vreme dijete vodite dnevnik, da zapištete sve što pojedete, što se radili u vreme kad ste krenuli sa jelom, kakvo vam je raspoloženje.
Da li je generički modifikovana biljka, odnosno hrana štetna ili ne najviše zavisi od toga koji je gen ugrađen i koji je protein u pitanju. Najčešće su u igri dve bviljke: genetički modifikovana soja i različiti tipovi genetički modifikovanog kukuruza.
Stupite u kontakt sa našim doktorima, postavite pitanje i dobićete odgovor direktno od specijalista.Stupite u kontakt sa našim timom i kroz 5 minuta dođite do lekara specijaliste koji je baš Vama potreban.
Postavite pitanje