Problem genetski modifikovane (GM) hrane je područje gde se ne mogu razdvojiti pitanja zdravlja, etike i ekonomije. Oni se sve više opisuju kao elementi konflikta između komercijalnih interesa i interesa potrošača. Obe strane zauzele su vrlo jake pozicije kako bi odbranile svoje interese.
Da li je generički modifikovana biljka, odnosno hrana štetna ili ne najviše zavisi od toga koji je gen ugrađen i koji je protein u pitanju - što se može testirati. Najčešće su u igri dve bviljke: genetički modifikovana soja i različiti tipovi genetički modifikovanog kukuruza. Kod soje je reč o tome da je postignuta tolerancija na hibridni "Round Up", tako što je ubačen gen poreklom iz jedne bakterije. Takav tim gena ima i biljka, ali on kod biljaka proizvodi enzim koji je osetljiv na pomenuti herbicid, dok je protein kodiran unetim genom tolerantan na ovaj herbicid, te zato biljka može da opstane i da se razvija pod njegovim dejstvom. Biljka ne dobija na taj način neki novi kvalitet, nego se samo olakšava njeno gajenje.
Drugi tip modifikacije koji je vrlo čest, a koji je kreiran kod kukuruza je - rezistencija na insekte. Ta rezistancija je postignuta tako što je u kukuruz ugrađen gen koji je takođe poreklom od jedne bakterije. U pitanju je protein koji je toksičan za određene vrsre insekata koji se hrane modifikovanom biljkom. Time se utiče na prinos i kvalitet useva. A taj protein ne može da bude otrovan za čoveka, jer humane ćelije nemaju receptore za taj insekticid!
Prednosti transgenih biljaka su ogromne. Čovek može da kontroliše sve: od pripreme zemljišta, otpornosti biljaka do konačnog proizvoda - ploda. Genetska modifikacija pomože da dobijete ekološki zdravu zemlju, biljku otpornu na bolesti, ukusan i vitaminima i proteinima bogat plod... Negativnosti koje se pojavljuju danak su koje čovečanstvo mora platiti svakom izumu pa i ovom. Na čoveku je da izvaga koje su izraženije i da spreči nekontrolisanu upotrebu dok se ne dovedu na razumnu meru.
Soja i kukuruz
Drugi tip modifikacije koji je vrlo čest, a koji je kreiran kod kukuruza je - rezistencija na insekte. Ta rezistancija je postignuta tako što je u kukuruz ugrađen gen koji je takođe poreklom od jedne bakterije. U pitanju je protein koji je toksičan za određene vrsre insekata koji se hrane modifikovanom biljkom. Time se utiče na prinos i kvalitet useva. A taj protein ne može da bude otrovan za čoveka, jer humane ćelije nemaju receptore za taj insekticid!
Plodovi genetski modifikovanih biljaka nisu bezukusni
Naprotiv, biljka se menja ciljano. Ako se gen prenese da poboljša ukus, tako će i biti. Ako neka vrsta voća, na primer, nema protein ili vitamin, genom preuzetim iz druge biljke dobiće ga i postaće hranljiviji.Savremene biotehnologije se smatraju ključnim tehnologijama u 21. veku. Ove moderne tehnologije, kao što su genetski inžinjering, vrše manipulaciju živih organizama sa namerom da proizvedu nove genestki modifikovane žitarice, stoku, hranu, lekove, vakcine i drugo. Shodno tome, one su naišle na široku primenu u medicini, farmaciji, poljoprivredi, industriji hrane i drugim domenima.
Iako je primena genske tehnologije u medicinske i farmaceutske svrhe poslednjih decenija široko postala prihvaćena u svetu, to se ne može reći za primenu genske tehnologije u poljoprivredi i proizvodnji hrane. Razlog tome je činjenica što se sa mnogo više skepticizma prima upotreba novih tehnologija u proizvodnji hrane nego u biomedicini.
Uobičajeni termin "genetički modifikovana hrana" nije pravilan. Pravilno je reći - hrana proizvedena od genetički modifikovanih organizama (najčešće su u pitanju genetički modifikovane biljke). Genetičko modifikovanje samo je jedna od savremenih tehnologija, svakako ne i jedina. Ona je moćna, ali ne ugrožava čoveka i životnu sredinu ništa više nego bilo koja druga savremena tehnologija.
