Pravilna ishrana u prevenciji bolesti

Ishrana  je osnovna odlika života. Čovek kao jedino svesno biće u biosferi, tokom milenijuma prikuplja saznanja o sebi i svom okruženju i zaključuje da za njega i njegovo potomstvo, ishrana ima prvorazredni značaj. Od ishrane u najvećoj meri zavisi zdravlje, radna i reproduktivna sposobnost, dužina i kvalitet ljudskog života.Hrana ljudskom organizmu obezbeđuje strukturu, funkciju, regulaciju odbranu i zdravlje. Hrana može izazvati i bolest ukoliko je nepravilna ili higijenski neispravna.

Ogroman broj epidemioloških  studija otkriva i potvrđuje da su ishrana i stil života faktori rizika za nastanak hroničnih masovnih nezaraznih bolesti koje u nas čine oko 65–75 % ukupnog mortaliteta.

Vodeće hronične masovne nezarazne bolesti danas su kardiovaskularne i maligne bolesti, dijabetes i gojaznost.

Tvrdi se da optimalna fizička aktivnost, optimalna telesna težina i adekvatna ishrana mogu dodati 9,6 % godina života, ali isto tako i neadekvatna ishrana, gojaznost i sedeći način života mogu oduzeti 9,6 % godine života čoveka.

Stoga svaka zemlja treba da izradi akcioni plan za unapredjivanje ishrane stanovništva i prevenciju bolesti.

Kardiovaskularne bolesti su vodeći uzrok smrti

Brojne studije su pokazale da za nastanak kardiovaskularnih bolesti  ubedljivo povećavaju rizik:

  • zasićene masne kiseline
  • trans masne kiseline
  • miristinska i polmitinska masna kiselina
  • visok unos natrijuma
  • visok unos alkohola
  • gojaznost i umerena gojaznost
 

Rizik verovatno povećavaju:

  • holesterol u ishrani
  • betakaroten suplemteni
  • nefiltrirana kuvana kafa.

Rizik od kardiovaskularnih bolesti ubedljivo smanjuju:

  • linolenska masna kiselina
  • riba i riblje ulje
  • kalijum
  • voće i povrće
  • nizak do umeren unos alkohola
  • sistematska fizička aktivnost.

Rizik verovatno smanjuju:

  • biljni steroli
  • oleinska kiselina
  • nesoljene semenke (jezgrasti plodovi)
  • dijetna vlakna (visok unos neskrobnih polisoharida)
  • integralne žitarice
  • unos folne kiseline.

Maligne  bolesti  su na drugom mestu u studiji mortaliteta.

Rizik od malignih bolesti ubedljivo povećavaju

  • visok unos alkohola (usna šupljina ,farinks,larinks,ezofagus,jetra,dojka)
  • aflatoksin
  • gojaznost i umerena gojaznost (ezofagus,kolon i rektum,dojka,endometrijum,bubrezi)

Rizik od malignih bolesti verovatno povećavaju:

  • konzervisane hrane solju i so
  • konzervisano meso (kolon i jetra)
  • veoma topli napici (usna šupljina , farinks,ezofabus)

Rizik ubedljivo smanjuju:

  • sistematska fizička aktivnost (za kancerkolona i rektuma)

Verovatno je da sistematska fizička aktivnost smanjuje rizik od karcinoma dojke.

Dijabetes i gojaznost su takodje u veoma tesnoj vezi sa unosom hrane velike energetske gustine energetskim suficitom i sedećim načinom života. Stres doprinosi pojavi svih masovnih nezaraznih bolesti. Istraživanja i studije razmatraju faktore rizika i mogućnosti nutritivne prevencije i nutritivne terapije hroničnih masovnih nezaraznih bolesti.

Pojam dijete (potiče od grčke reči DIAITÁÖ, DIAITA – što znači lečim; i latinske reči diaeta = način života) – označava uredan način života s obziron na hranu, piće, spavanje, odmaranje, fizičku aktivnosti dr. Dijeta znači i negovanje zdravlja, naročito hrana koju u tu svrhu propiše lekar, bolesnička hrana; držati dijetu = živeti jednostavno i umereno.

Dijetetika (potiče od grčke reči DIAITÄ’TIKÄ“ sc. tÄ“hnÄ“) je nauka o načinu ishrane, načinu života korisnom za održavanje zdravlja.

Dijetetičar (potiče od grčke reči DIAITÁÖ = lečim) je onaj koji uči kako treba čuvati zdravlje, prijatelj urednog i umerenog života.

Dijetetski (potiče od grčke reči DIAITÁÖ) umereno, korisno po zdravlje; dijetetski propisi su propisi kojih se valja pridržavati da bi se očuvalo zdravlje.

Higijensko-dijetetski režim označava način ishrane i način života koga se treba pridržavati i koji treba negovati u cilju čuvanja zdravlja, odnosno ozdravljenja, ukoliko smo već bolesni.

Danas se često koristi pojam medicinska nutritivna terapija (i medicinska nutritivna prevencije) što je pojam nešto uži od pojma dijete i odnosi se isključivo na ishranu.


Podeli tekst:

Prof. dr Maja Nikolić je specijalista higijene i subspecijalista zdravstvenog vaspitanja, nutricionista, dijetolog. Radi na Medicinskom fakultetu u Nišu.

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 0

Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde