Sve oblasti – pitajte doktora

Poštovani,
interesuje me da li je moguće izlečenje ulceroznog kolitisa?

Poštovani,
imam 31 god. i u petom mesecu sam trudnoće. Već 10 god. bolujem od ulceroznog kolitisa. Od terapije sam uzela sulfasalazin 1 tabletu uveče. Osećala sam se dobro, 1 stolica dnevno bez sluzi i krvi. Problemi su počeli kada sam saznala da sam u drugom stanju. Prestala sam da uzimam tablete, bilo mi je dobro prvih 2 meseca, ali se posle stanje pogoršalo. Po savetu ginekologa nisam počela da uzmem tablete do kraja trećeg meseca trudnoće. Nakon toga počela sam sa terapijom, 2 tab. dnevno jedna ujutru i jedna uveče. Stanje se nije promenilo tako da sam počela da i posle ručka pijem jednu tabletu, znači tri dnevno. Stanje se malo poboljšalo, s obzirom da sam pazila i šta jedem. Međutim, zadnjih nekoliko dana opet sam počela da izbacujem sluz i malo krvi.
Zanima me da li je to možda i zbog toga što imam zatvor koji je najverovatnije povezan sa trudnoćom, jer se dešava često da idem u toalet i da izbacujem samo sluz, a normalno pražnjenje stolice ne. Šta da izbegavam od hrane, a šta smem da jedem? Takođe me zanima da li smatrate da bi ova terapija od tri tablete dnevno mogla da šteti bebi, jer ja samo o tome razmišljam, a ne mogu da ih ne uzimam zbog toga što radim i ne bih mogla na posao ako ih ne uzimam.
Hvala Vam unapred na odgovoru.

Poštovani doktore,
pre 4 godine sam operisala laparaskopski žucnu kesu, jer sam imala učestale napade. Mesec dana posle operacije opet sam dobila napad, nakon čega je ustanovljeno da je ostao kamen u žucnom kanalu, koji je izvađen na VMA. Posle toga više nisam imala problema, ali mi se u poslednje vreme javlja neka mučnina koja me podseca na moje stanje iz tog perioda kada sam imala bolove. Konkretno, u poslednjih mesec dana osećam gađenje prema hrani, nemam apetit, imam gasove i neku blagu nelagodnost u stomaku. Stolice su mi normalne, jedino što primećujem je da mi je kao lakše posle pražnjenja, ali i to traje vrlo kratko. Ne znam da li bi sa tim mogao da se poveže i blagi konstantni bol u donjem delu leđa koji prođe kada popijem brufen, ali se opet javlja kad leku prođe dejstvo. Sve ovo me jako zabrinjava jer traje već neko vreme, a kažem podseća na neka stanja iz perioda pre operacije žuči.
Da li je moguće da se pojavi ponovo kamen ili pesak u žučnom kanalu ili je nešto drugo u pitanju. Inače, imam 33 godine.

Poštovani,
imam 19 god. Imao sam ranije stezanje u grudima i bol iza grudne kosti. Srce je ispitano i ono je sasvim zdravo, imam hiatus herniu i upaljen želudac i jednjak.
Mene zanima da li je normalno da u toku dana imam pritisak 120-70, puls normalan, a uveče pritisak skoči na 130-150 sa 80-90, puls ubrzan 90-95? Zbog hiatus hernie ponekad imam preskakanje srca, da li to može da dovede do oštećenja srčanog mišića? Koliko vremena posle fizičke aktivnosti (treninga i težih aktivnosti) treba pritisku da se vrati na normalu?

Da li je bolest Lamblija izlečiva i postoji li mogućnost da se pojavi ponovo? Da li može da se prenese na članove porodice, ako može kako to sprečiti?
Unapred hvala

Možete li mi nešto reći o Iritabilnom crevnom sindromu (IBS). Kako se manifestuje i šta preduzeti?

Poštovanje,
javljam Vam se po drugi put. Još uvek patim od vrtoglavica, bola u vratu, glavobolje itd. Vi ste mi preporučili terapiju koja bi bila dobra za sve ove moje probleme, ali kad sam pokazala to mom doktoru u Americi, on mi je rekao da mi je sa cirkulacijom sve ok i da to nisu ljekovi za mene. Iskreno da Vam kažem, Vama više vjerujem nego njemu, razlog tome je što ste Vi rekli da je to većinom od kralježnice, kao što sam i ja sigurna u to, ali eto on nije htio da mi da recepte za tablete. Ja i dalje imam svakodnevne vrtoglavice i sve ostalo i ne znam više šta da radim. Kako da spriječim ove vrtoglavice koje me već muče 4god. ne znam?
Unaprijed zahvalna

Poštovani doktore,
imam 38 god. i bolujem od cervikalnom sindroma vratnog dela kičme. Urađen mi ekg srca, dopler srca, dopler krvnih sudova vratnog dela kičme, krvna slika, neuroloski nalaz i sve je u redu, a imam tahikardije i pritisak mi varira između 120 sa 60 do 135 sa 70. Posebno me glava boli i ubrzan rad srca kad su vremenske promene.
Da li je ipak sve ovo povezano sa kičmom?

Imam 30 god., od pre nekih 3-4 god. prsti na šakama su počeli jedan po jedan, a sada već svih 10 da potpuno pobele i to samo u slučaju hladnoće, tj. čim krene prvi talas hladnog vremena. Leti je sve ok. Ne pomažu rukavce, a kada dođe do toga da pobele,(dovoljan je bukvalno minut na otvorenom), trnu, bole i cirkulacija kreće samo posle tretmana toplo-hladne naizmenične vode. Od čega bolujem?
Hvala

Poštovani prof.,
Koje neželjene reakcije mogu da očekujem posle primene ZORAC gela? Koristim ga u terapiji akni i način primene je veoma interesantan. Svako veče nanosim na akne po 1 minut, a zatim isperem. Da li je pogrešno ako bih koristio ZORAC na celo lice?

Pijem Logest već 3 meseca. U poslednje vreme osećam bol u grudima, pa me zanima da li Logest može to da izazove? I još nešto čula sam da ne smeju da piju devojke sa proširenim venama, a meni i majka i baba imaju, ja koliko znam nemam.
Da li je to bitno? Radila sam vreme krvavljenja i vreme koagulacije (sve je u normali), da li to pokazuje nešto povezano za proširene vene?

Poštovani,
Zbog povišenog holesterola (8.5mmoll], dr mi je propisao tbl.Vasilip 20mg.1x1. Pijem ih već mesec dana i sad me je holesterol 5,5.
Interesuje me da li da prekinem th. ili da nastavim da pijem.
Unapred zahvalan

Poštovani doktore,
Interesuje me gde mogu se javiti za operaciju ušne školjke, tj. Epiteza uha, jer, imam nedostatak uha na obe strane! Možete li mi javiti kome da se obratim za moj problem i koliko to može da košta?
Moja Dg: Anotia dex., microtia sin., paresis nervi facialis periferica dex. congenital.
Do sada nisam imao nijednu operaciju, možete mi objasniti o epitezama uha?

Poštovani doktore,
imam problem sa obimom mojih grudi koje su prevelike, pa me interesuje da li radite na smanjivanju grudi u KC Niš. Kada i kako bih mogla doći na pregled i koliko to košta?

Imam 22 god. Za 3 mjeseca sam izgubio 10kg na težini, a ujedno radim fizičke poslove. Koji je uzrok što sam toliko smršao?

Imam dečaka od godinu dana. Kada je imao 7 meseci fizijatar mu je postavio dijagnozu F82. Motoriku je dosta popravio, sada već puzi, ustaje, pokušava da hoda držeći se uz nameštaj. Pre mesec dana doktorka mu je promenila dijagnozu u F83. Koliko je to ozbiljno? Da li je moguće kod tako malog deteta utvrditi zastoj u intelektualnom razvoju? Kakve su prognoze? Unapred hvala.

Poštovana,
imam ćerkicu od 3,5 godina. Napredna je, zdrava, vesela i veoma brbljiva. Počela je rano da priča (oko 9. meseca). Priča lepo, jasno, razgovetno. Problem je što u poslednja dva meseca, dok nije isla u vrtić, gledala dosta crtaća. Sada je u fazi da ih "živi". Omiljeni su joj 101 dalmatinac i mnogo voli životinje! Dešava se da po čitav dan prepričava crtaće, laje, mjauče, čak počinje da me liže, umesto ljubi. Kada je pitam kako je u vrtiću, ona vrti svoj film iz crtaća! Do sada je umela da se zaigra, crta, piše nešto, boji, a sada je sve to zamrlo, kao da je više ništa ne interesuje, nema strpljenja. Interesuje me da li je ovo samo faza i kako da se ponašam? Vrlo je pametna i sve fraze iz crtaća veoma vešto ume da u potrebi u kontekstu u stvarnom zivotu!
Unapred zahvalna
Zabrinuta mama

Poštovani doktore,
radi se o dečaku od 4 god. Ne umem definišem problem, pošto je viseslojan, ali se bojim da se svodi na to da on nije problem, vec žrtva različitog pristupa vaspitanju i životu uopšte, između mene i supruga. Mislim da se kao beba naš sin ponašao standardno, normalno se razvijao, bio je čak izarazito vesela i simpatična beba.U tom uzrastu moj suprug je bio vrlo strpljiv, taktičan i vešt sa njim i vrlo, skoro ravnopravno (nije radio) je učestvovao u odgajanju, dok sam ja bila 'paničar', često u grču ( mislim da je koren toga u vrlo stresnom porođaju koji se iskomplikovao, a i posle dva dana od rođenja je napravljena panika zbog sumnje u neko oboljenje, pa je zadržan u izolaciji, a za to vreme sam dobila mastitis itd...Ali se sve, hvala Bogu, dobro završilo). U početku smo moj suprug i ja imali slične stavove o dnevnom rasporedu, sticanju navika i sl. Situacija se promenila kad je sin imao oko godinu i po dana, kada sam primetila da suprug na previše agresivan način reaguje na dečakovu neposlušnost- 'mali' šamarčić ili samo mahanje rukom u smislu 'ne! dobićeš batine', po meni je bio pogrešan način da se dete nauči da ne sme da dira struju, prosipa hranu i sl. Na to sam odmah i počela da reagujem, u smislu da mu skrećem pažnju (ne pred detetom), da se ne slažem sa tim načinom, a kako je on tvrdoglavo nastavio sa tim, a ja zbog vaspitanja, obrazovanja, a pre svega zbog osećaja da tako ne treba da se postupa sa detetom nisam. Ubrzo smo došli u situaciju da ja, pokušavajući da balansiram između očeve agresivnosti i svojih iskustava i osećanja, bezuspešno vičem na dete i sl. Sve je kulminiralo u deteovoj 2, 3 godini kad je suprug, zbog posla ( prvog u životu) koji je započeo, počeo da neispavan i nervozan dolazi kući, što je u mnogome uticalo i na (ne)kvalitet našeg odnosa i tada su urlanje i pretnje, kažnjavanje deteta (npr. stavi ga u krevetac na 10 min) postale svakodnevne. Bilo je potpuno očigledno da ga se dete plaši, skretala sam mu pažnju na to, objašnjavala, podvlačila u kjigama (pošto njega nisam mogla da nateram da sam pročita nešto na tu temu iz literature o vaspitanju), a pritom potpuno kontraproduktivno za dete koje postalo neukrotivo, nezadovoljno, nervozno. U to vreme je dečak krenuo obdanište, međutim tada je ustanovljeno da ima upalu oba srednja uva i da slabo čuje (na moje ranije žapazanje da mi se čini da slabije, čuje suprug je odgovarao da sam paranoik), tako da smo se mesecima borili sa tim, pa je više odsustvovao, tako da je taj period adaptacije potrajao, a dete još nervoznije. Onda se pojavilo i mucanje, na šta sam odmah reagovala i posle par termina kod logopeda to se sredilo, ali ne i (kako ja mislim) uzrok toga. Suprug i dalje (napominjem da on vrlo učestvuje u bavljenju detetom- izvodi ga u park, ponekad uspavljuje, hrani i sl. konsultujemo se oko toga šta kupiti i sl, znači nije neki posmatrač) urla- ne ovo, ne ono, dobićes batine i sl.. Moji roditelji i sestra izbegavaju da dolaze kod nas, jer ne mogu da podnesu njegovu viku i sistem vaspitanja ciji principi su: doslednost (do bola, bez dlake odstupanja u odnosu na situaciju,uzrast, premor, uvažavanje detetovog mišljenja i stanja i osećanja) ,kažnjavanje, strogi dnevni red. Sve je to u redu, ali ne na taj, rigidan nacin. Dete na to reaguje tako što je neposlušno, kontrira, agresivnošću (a kako bi drugačije pokazivalo nezadovoljstvo kad mu je taj model ponuđen?), napadima besa i sl. Vaspitačice kažu da je ok, mada nam je jedna skrenula pažnju više puta da ga ne drži mesto, da ne učestvuje u zajednickim aktivnostima, da sve radi na svoju ruku i sl. Ne iznenađuje me što je individualac, polazim od sebe i ne mislim da to mogu da promenim, ako je tako. U igri u parku ja to ne primećujem- mislim da se ponasa ok, osim što ponekad pokazuje nesigurnost, u fazama, kad pokušam da mu se nađem, ali ne ponašam se previše zaštitnički. Prvih godinu dana je spavao u krevecu, a onda smo na neko vreme otišli u inostranstvo, gde ga nije imao i od tada spava sa nama, tj.sa mnom u krevetu (iako osim tih 5 meseci ima i svoj) ne insinsistram da spava sam, jer vidim da se oseća ugroženim, ali pokušavam da ga naviknem na tu ideju, što još jedan problem. Naravno i očigledno, moj suprug i ja smo iz potpuno različitih porodica- u mojoj toga nije bilo, insistiralo se na odgovornosti i obrazovanju, to se podrazumevalo i ulagalo u isto, sestra i ja smo bile, budući da smo iz manjeg grada, uživale u odrastanju sa brojnim braćama i sestrama, obe bake i deke, bilo je i puno pedagoga i vaspitača i kreativnih podsticaja u familiji, a sama sam obrazovanjem , delom, vezana za razvojnu psihologiju i pedagogiju, a suprug iz siromašne (kako on kaže- nije se imalo za sportove, knjige itd.), sa ocem alkohoričarem (model za vaspitanje) i majkom 'žrtvom' , jedva je, mada inteligentan i vredan, završio srednju školu i nema nikavo pošotvanje za autoritete i institucije (što je moja noćna mora zbog uticaja na dete, naravno, malo je kasno da ja vaspitavam 38godišnjeg čoveka). Ja to pripisujem tome da se njim niko nije bavio, on je od jaslica bio prepušten vaspitačicama i učiteljicama i ulici i ne zna za bolje. Osim svega lošeg što sam navela, on je pošten, vredan, vrlo fleksibilan i sposoban..
Štošta o uzrocima i posledicama u ovoj priči mi je jasno, ali nemam rešenje- kako da zaštitim dete i da bez obzira na sve greške, koje su, svesna sam, već učinjene, mu omogućim da izraste u koliko toliko normalnu, samopouzdanu, odgovornu i zadovoljnu osobu? Suprug i ja smo imali i krizu koja se tiče nas dvoje (prevario me je), ipak smo ostali zajedno i pokušavam(o) da popravimo šta se da popraviti zbog deteta, a i nas samih. Odbijam da se osećam kao žrtva (ne zanemarujem sebe, ali se Vama obraćam pre svega zbog deteta, a sebe se sama borim). A ne sumnjam da grešim i ja. Možda je najsrećnije rešenje da me primite ili uputite na stručnjaka kome mogu sve ovo detaljno izložiti? Ne umem da se sama izborim sa svim tim.
Hvala!

Molim Vas za odgovor što pre!
Na koje sve načine da pomognemo našem osmogodišnjem dečaku da prevaziđe posledice silovanja. Objasnite mi šta nas sve čeka a i njega dalje kroz život obzirom da je bio žrtva jednog pedofila.
Hvala.