Sve oblasti – pitajte doktora

Koja je najbolja ustanova za lečenje vaskulitisa i koji je najbolji lek za suzbijanje ove bolesti?
Hvala unapred.

Poštovani doktore,
objasnite mi Dg Discopathia L5/sl et L4-5 Radiculopathia L/S billateralis. Imam 44 godine znam da je kičma ozbiljna stvar, strah me invalidnosti, molim za savjet šta da koristim za bolove i kako da zaustavim daljnje propadanje. Da li da koristim No/Dol tablete, dobre su za hrskavicu.
Molim Vas za savjeT
Pozdrav i hvala.

Dragi doktore,
Imam 59 godina. Više od 25 godina sam patila od čestih glavobolja  sa povremenim napadima migrene, koji su bili učestaliji i jači u menopauzi. Lečenje se uglavnom sastojalo od fizikalnih terapija i gotovo svakodnevnog uzimanja analgetika (zbog čega je nastala blaga leukocitopenija). Pre oko 2,5 godine, nakon stresa, probudila sam se usred noći konfuzna, dezorjentisana, sa rupama u sećanju iz prethodnog dana. Tokom dana stanje se postepeno popravljalo i do večeri sam se svega setila, sem same noći. Istog dana je uradjen laboratorijski nalaz, EKG, EEG, dopler sonografija karotidnih arterija, a nako nedelju dana i CT endokrinijuma. Svi nalazi su bili uredni (tako je rečeno), ma da je na nalazu sa dopler sonografije stajalo:" Oba zadnja zida bilbusa i ishodisni deo ICA sklerotičnih zidova , izraženije desno." U CT nalazu je takodje stajalo: "Kortikalno (frontalno) reduktivne promene. " Dijagnoza je bila: Tranzitorni ishemijski atak. Lekove sam prestala da pijem nakon jednog meseca, anikakva kontrola nije zakazana. Pre oko mesec dana, opet nakon stresa, gotovo identična situacija se ponovila. Nakon jednog sata izmeren je pritisak 160/100. (Inače nemam visok pritisak.) Sutradan je uradjen je EKG koji je bio u redu. Laboratorijski nalaz je pokazivao povećan holesterol (6,02), HDL (1,95) i LDL (3,81). Nakon petnaestak dana je uradjen serijski EEG i EEG nakon deprivacije spavanja i nalaz glasi: " Standardni EEG: iznad okcipitalnih regiona se beleži srednje voltirana, lako iregularna alfa aktivnost fr 10,5 - 11hz, sa dobro izraženom modulacijom u vidu vretena i sa dobro izrazenom optičkom blokadom. Iznad prednjih regiona se beleži niskovoltirana dominantna beta 18-20 hz, subdominantno alfa aktivnost fr 8-9 hz. U PHV peridu se u jednom navratu difuzno, bilateralno, akcentuirano iznad prednjih regiona beleži pojava niža (2 sekunde), visevoltiranih, zaoštrenih, neritmičkih talasa fr 7-8 hz. EEG nakon deprivacije spavanja beleži aktivnost u budnosti i oscilacije izmedju budnog stanja i spavanja. EEG u budnosti se ne razlikuje od EEG nalaza tokom standardnog EEG snimanja. Tokom dremanja (4-5) puta , obostrano iznad FCT regiona se beleži pojava tranzijenata oštar - spor talasa , kao i pojava kraćih nizova neritmičkih zaoštrenih talasa - difuzno. Zaključak: Na terenu uredne osnovne aktivnosti se beleži visok stepen iritativne, nespecifične elektrokortikalne disfunkcijefronto centro temporalnih regiona. " Oftalmolog je konstatovao da je očno dno temporalno bledje. Izvršena kontrola vidnog polja i konstatovano suženje, veće na levom oku. Sve ostalo mi je nerazumljivo. Čini mi se da još nema nikakve dijagnoze, a sve vreme uzimam po jednu tabletu prilinda 2,5mg, sortis 10mg, lorazepam1mg, cardiopirin i 1/2 tablete concor 5 mg, a od pre neki dan i eftil.
Molim Vas odgovorite mi ako možete na osnovu napisanog: koja je dijagnoza, šta dalje da radim, treba li šta još da se ispita i da li da pijem sve prepisane lekove jer mi želudac reaguje?

Poštovani,
pre osam i po meseci sam se porodila i još uvek dojim bebu. Problem je što je pre jedno 20-ak dana počeo jako da me boli želudac. Odradila sam UZ gornjeg abdomena i utvrdjeno je da je holecista ispunjena mnogobrojnim sitnim konkrementima promera oko 4mm, bez aktuelnih znakova prisustva inflamacije, jetra je difuzno umereno masno izmenjena bez fokalnih lezija. Nalaz iz krvi na Helicobacter pilori je pozitivan i iznosi 343 U/ml (pozitivan >30). Proveravala sam i lipidni status i tu je HDL Holesterol 1,39 ( ref. vrednost >1,50) i ERF (utvrdjeni faktor rizika) 3,42 (ref. vrednost <3.40) a ostatak je u granicama normale. Takodje sam proverila i krvnu sliku i tu su ukupni bilirubini 31,1 (ref. vrednosti 5-21) i direktni bilirubini su 5,6 (ref. vrednosti 0-3,4) dok su AST, ALT i GAMA-GT u referentnim vrednostima.
Pitanje je šta da radim s obzirom da dojim dete?

Ubrzo nakon operacije žučne kese, zbog kamenja u istoj, pojavili su se prvo slabo, pa sve izraženiji, problemi sa lučenjem viška kiseline, koji se ogledaju u bolovima želuca, ali još više dvanaestopalačnog creva i vraćanju kiseline, posle iole obilnijeg obroka ili teže svarljive hrane. Takodje ima puno gasova i podrigivanje posle svega što se unese. Povremeno se javlja i otežano udisanje, koje verovatno ima veze sa jednjakom, jer sam sve preglede u vezi toga prošla, i sve je u redu.
Molim Vas da mi odgovorite: Da li odstranjivanje žučne kese ima veze sa pojavom viška kiseline, tj da li je uloga žučne kese samo da pri varenju dodaje potrebne količine kiseline koje nedostaju ili i da u sebi, čuva višak kiseline iz želuca? Da li i kamenje u žuči nastaje kao posledica viška kiseline? Preporučeno mi je da uzimam lek koji će sprečiti stvaranje kiseline, kako bi se sluzokoža oporavila. Da li je to dovoljno ili postoji i neki lek za regeneraciju sluzokože? Koji je lek najbolji za to i koliko je to opasno za osobu sa odstranjenom žučnom kesom? Da li je potrebno mirovanje i koliko često se javlja recidiv?
Unapred Vam se zahvaljujem na odgovoru.

Oktobra 2007 sam radio gastroskopski pregled i Dg je: Antritis/Gastritis chr.Bulbitis.chr.Reflux duodenogastralis. Cascada ventriculi. Hiatus hernia-sliding. Ureaza test: ANTRUM NEGATIVAN, CORPUS NEGATIVAN. Od terapije sam pio Controloc 40 mg 2x1 7 dana, a zatim 1 ujutro mesec dana, Motilium tablete 3x1 20 min. pre jela 10 dana pa 10 dana pauze i tako naizmenično mesec dana. Kreon 10000 ij caps. 3x1 u toku obroka - 2 nedelje.
Moje pitanje glasi: šta u stvari znači ova dijagnoza, prostim rečima, za onoga koji ne razume medicinske izraze? Povremeno i sada imam gorušicu i čini mi se da se taj gastritis javlja svake godine u približno vreme?
Veliko hvala

Moja majka ima probleme sa želucem već godinu dana ima bolove preko celog stomaka i naduvenost. Pre neki dan je imala krvi u stolici, ne povraća, jede normalno.
Da li se radi o čiru i da li čir može da pukne i da je to bio razlog za krvavu stolicu?
pozdrav

Pošto sam dobila odgovor na postavljeno pitanje vezano bolesti colitis post irradiationem, zamolila bih Vas da mi kažete koju vrstu vitaminske terapije bih trebalo piti i kako? Mogu li koristiti lijek neurotin 100mg s obzirom na navedenu dijagnozu?
Unaprijed zahvalna.

Imam hroničnu upalu sinusa i to alergijskog karaktera. U više navrata sam snimao sinuse. Molim Vas da mi preporučite na koji način da saniram upalu sinusa.
Unaprijed se zahvaljujem.

Poštovana doktorka,
imam veliki problem koji ne znam kako da riješim, prije tri i po godine bila sam trudna sa drugim dijetetom i pala sam na poslu u nesvijest. Poslije toga dobila sam strašan strah od kretanja medju ljude sama da mi se to ne bi ponovo desilo. Imam umišljenjene stvari kojih sam svijesna i od tog straha svakodnevnog dobila sam povišen i srčani pritisak.
Molim Vas pomozite mi, ne mogu više ovako da živim, a ne znam kome da se obratim. Živim u jednom malom mjestu koji nema adekvatnog ljekara, jer meni je potrebna pomoć ljekara neuropsihijatra.
Hvala unaprijed.

Ustanovljena mi je dg: anksioznost pre 3 god. Menjao sam razne lekove koje mi je prepisao neuropsihijatar..th je bila tegretol pa jedno vreme rivotril.. sada sam na minimalnoj dozi xanaxa.
Pitanje je: pošto sam oženjen i želeo bih dete, da li će ta moja bolest uticati na plod i na dalje razvijanje? Da li je nasledna? Ja se dobro osećam, sem što imam ponekad gušenja i strah od prevoza.
Hvala!! Nadam se uskorom odgovoru!!

Da li granični poremećaj može da se izleči i da li uvek osoba koja pokuša samoubistvo, ipak to kad tad izvrši?

Interesuje me uspostavljena dijagnoza, tačnije značenje šifre bolesti F32.3. Da li je to u pitanju genetika te utiče na stanje koje kod njega traje već 5 godina ili je preživljeno veliko ljubavno razočarenje koje je bilo pre 5 godina, pa je na njega uticalo .... Od terapije pije Tegretol, Anafranil, Rispolept....

Poštovana dr,
Moja majka ima 65 godina i prima injekcije Haldol 50 mg svakih 21 dan i to traje skoro 12 godina. Kaže da se dobro osjeća, u odnosu na stanje kada je bila šizofrenična .Tada nije mogla da spava jedan veoma dug period (15 godina). Međutim od kada prima te injekcije ona se skroz promijenila, dobila je značajno povećavanje apetita, porast tjelesne težine, ne zainteresovanost sa dnevne poslove, veći dio dana provodi u spavanju ponekad proseta, tada ogladni i samo jede. Tako da je dobila povišene trgliceride 5,90 povišen šećer u krvi (10). Ide ona na redovne kontrole kod psihologa, ali oni joj samo produžavaju te injekcije Haldola. Tako da sam ja nedavno išla sa njom na kontrolu i pitala psihologa za te injekcije Haldola da li treba neku pauzu napraviti ili smanjiti dozu ili da je ne prima svaki mjesec ili da je prestane primati jedno vrijeme i dobije neke druge lijekove. Medjutim psiholog mi je rekao da treba nastaviti sa Haldolom i dala joj je još Oxetin 1 uveče 20mg i Eglonil 3x1 ,50mg zbog ne zainteresovanosti za poslove, pretjeranog spavanja i hrane. Ja ne vidim nikakvu razliku na njoj, ona i dalje samo jede i spava i ništa je ne brine, ni holesterol, ni dijabetes, jer kaže ima lijekove i za to i kaže da se dobro osjeća.
Ne znam šta da radim, bojim se za mater, pa Vas molim za stučno mišljenje.
Unaprijed hvala na odgovoru

Poštovana,
pre 5 godina sam imao penicilinski šok od tog trenutka počinjem da imam strah da budem sam u kući, obliva me hladan znoj, imam osećaj da ću se onesvestiti, ne smem sam na ulicu, lupanje srca, jednostavno strah od svega verovatno onda sam išao na sve preglede što postoje, čak i na skener glave, jer mi nije dobro i na kraju pošto je sve bilo u redu otišao sam kod neuropsihijatra koji mi je rekao da je to panični strah i pio sam svakakve lekova i nije bilo napretka, pa zadnjih 3 godine pijem 10mg seroxsata ujutru i pola bromazepama od 3mg i po potrebi isto, a kad kad pijem četvrtinu rivotrila ujutru od tada mi je puno bolje idem na posao izlazim napolje sam ostajem u stanu sam, ali još uvek naidje ponekad taj isti strah traje kratko, ali stvara problem kupio sam i kuće zbog svega toga, a i kuće ko zainat plaši se od ljudi i dece.
Molim Vas recite mi Vi da li da nastavim sa ovom terapijom ili bi ste mi preporučili nešto drugo, napominjem da živim u malom gradu i nema neuropsihijatra i još nešto me zanima da li će ovo stanje da se izleči i koliko ću morati da pijem lekove.
Unapred hvala

Prilikom biopsije i uzetog izveštaja, dijagnoza je: HYPERKERATOOIS PVU. IZVEŠTAJ PAPA TESTA, JE DRUGA GRUPA.
Recite mi nešto o dijagnozi?
Hvala

Poštovani,
Veoma nam je potrebna pomoć nekog stručnog. Nije ništa alarmantno, ali bismo želeli na vreme, upravo da ne bude kasno... Reč je o našem starijem sinu koji ima 8 godina i ide u drugi razred. Ne znam kako bih definisala problem. Da kažem da su ocene - nije to i ne samo to. Ali kroz to se reflektuje. Verujem da većina ljudi svoje dete vidi kao nadareno, talentovano, pametno, a ostali sa strane ne bi se baš u potpunosti složili, zato ne bih želela da zvučim subjektivno, već ću pokušati da verodostojno opišem i njegove osobine i situacije i naš odnos. Nema osobe, prijatelja, rodjaka koji za njega ne kaže da je divno dete, da sa njim može da se razgovara kao sa odraslim, da je interesanatan, zanimljivu percepciju, kulturan...... Još dok je bio u vrtiću su ga hvalile vaspitačice i veoma volele. Naučio je da piše sa 5 g, naravno samoinicijativno. U tom nekom uverenju da će sa njim sve biti lako, 'krenuli' smo u školu. U prvom razredu je bilo sitnih problema u smislu adaptiranja na promene, nove okolnosti, pojavljivanje obaveza i odgovornosti, sve u granicama očekivanog. I pored toga što nema ocenjivanja u prvom razredu, učitelj im je svakodnevno davao ocene, praktično svakog dana za ono sto su na tom času radili. Mahom su to bile petice, mada je bilo svega (za pričanje na času, zaboravljen domaći i sl.) Elem, i tada i sada svakodnevno radim sa njim, učimo, vežbamo. Ne dugo, možda sat vremena: i da uradimo domaći ako ima, da se podsetimo šta su učili i da provežbamo. Iako moram da priznam da je bilo dana kada sam (nažalost) sa manje živaca učestvovala u tome, zaista to učenje prodje u opustenoj atmosferi - stignemo i da se nasmejemo, učimo kroz smešne i zanimljive primere, naravno i ozbiljno. Sve u svemu, ne boji se učenja, ali ga, prirodno, kao i većina dece na ovom svetu, ne voli, ili tačnije da kažem mrzovoljno prilazi tome (uvek ima nešto zanimljivije da se radi, zar ne). Ali, sve sto učimo - relativno lako i brzo nauči i zna. A onda dodju prvi kontrolni zadaci i donese trojke. Zašto? Ne da nije znao, naprotiv, sve sto je uradio (ono dokle je uradio) je besprekorno. Ali do pola. Dalje, kaže, nije stigao. Pitamo šta je radio na času, kaže nije bilo dovoljno vremena. Sada dolazimo na taj vrlo izražen problem da je spor u svemu. Moj suprug se šali da nam život prodje u čekanju njega za sve i da mu se hrana već svarila u stomaku dok još jede zadnje zalogaje. On se tome smeje, zaista smo sa njim mnogo više drugovi, nego roditelji i počinjemo da brinemo da je to greška. Naravno da smo i vrlo ozbiljno pokušavali da mu na to skrenemo pažnju, da mu objasnimo da će mu to vremenom zbilja praviti probleme, davali primere... I pokušavali i pokušavali. Da se vratim na učitelja jer Vam to, možda, može takodje značiti za stvaranje potpunije slike. Učitelj ima posebne (moderne) kriterijume i metode rada koji su mnogo blizi zapadnom školstvu, nego ovom našem. Generacije deca ga vole. Nekako je sve opušteno, u prvom razredu je bilo ako mu se tog dana ne uči, neka predje u zadnji deo učionice da se igra i da bude mirno da ne smeta ostalima, sede u polukrugu, pričaju sa njim kao sa drugarom, čak i na času, itd. On, kao i sva ostala deca, vrlo voli učitelja. Medjutim, nisam sigurna koliko mu takvi metodi pomažu da shvati da ima i neke obaveze, da postoje neka pravila kojih se ipak treba pridržavati, da se moraju raditi i neke stvari u kojima baš i ne uživaš, da život ipak nije uvek i samo igra. Nemojte pomisliti da pripisujem propuste učitelju. Ja da znam gde je problem, ne bih tražila pomoć? Elem, kada sam otišla u školu učitelj kaže da je vrlo popustio u svakom smislu: pre svega te ocene; kaže: dok on organizuje sve i svakoga kako njemu odgovara, dok kaže svakom da ćuti, namesti, odgovori, pita - naravno da nije stigao i da čas prodje. Ne može ni da stigne. Takodje je rekao da ON(dete) nikako ne sme da dozvoli da dobije manje od četvorke pa i to retko, da to nije ocena koja je za njega. Mene je ovakav stav iznenadio, jer je mnogo puta pričao da je najvažnije da pričamo sa decom, da nam se poveravaju i da steknu poverenje u nas i da će ocena biti svesni tek u četvrtom razredu. Ok. Hteo je da kaže da on može mnogo više i da on to vidi (da li sam rekla da je i u drugom razredu nastavio da ih ocenjuje skoro na dnevnoj bazi za to što rade tog dana i da je, kad je stigao da uradi sve, dobijao petice; a uglavnom mu je falilo '...da uradi još dva zadatka ili da napiše još neku rečenicu, ali nije bilo vremena, zvonilo je...') Dakle, nemamo problem sa neznanjem, već ne stizanjem. Takodje je rekao da je počeo da se ponaša neodgovorno u smilu da se šeta na času, ili udje posle zvona i čak da se svadja sa učiteljem, uvek ima on još nešto da kaže i doda. Isto tako, moram da napomenem da naročito insistiramo da ne sme da nas laže i to smo mu mnogo puta dokazali da nema razloga da se plaši. jer kad nam kaže nikad ne dobije ni batine, možda čak ni kaznu, ni ljutnju, ali svakako objasnimo zašto je to ružno i neprihvatljivo. A onda kad ga pitam kako je uradio kontrolni on vrlo veselo kaže da je uradio sve i super. Zaista ne znamo šta da mislimo - da li nas beskrupulozno laže, da li odlaže nezadovoljstvo, o čemu se radi, nemoguće da ne kapira koliko se traži, kako je moguće da kaže sve, a zna da je uradio do pola? Ne znam, sad mi hiljadu pitanja dolazi u glavu, da li je to nevaspitanje i otkud tih elemenata, kako da mu objasnimo da mu to nije ostavljeno na izbor, da nekim stvarima mora da se pokori kao opsteprihvaćenim modelima, prosto, nešto mora. Uvek je: dobro, evo sad ću... ili: Ali..? Primetili smo da kazne nisu donele neke značajne efekte, uglavnom se rasplace trenutno i ništa. Ne postoji stvar koja bi ga pogodila na duže staze ili motivisala da se potrudi da je ne izgubi (bilo da je da ne može da gleda crtani, da mu uzmemo dvd, zabranimo napolje...). Da ne zaboravim da kažem da dok sam tako razgovarala/slušala učitelja i pitala za savet, rekao je da otvoreno moramo da mu kažemo da ne sme da donese kući manju ocenu od četvorke, ja pitala: pa zar bas tako?, on kaže, da, da evo ja ću i kaže mu to (vrlo je teško da se sve to prenese ovako na pravi način, ali napominjem da to uopšte nije zvučalo ružno, teško ili preteće, nekako je uspeo da mu to kaže tako da zvuči kao inspirativna sugestija, ali opet jasna i konkretna). Vrlo je teško da ovako pisanjem sve prenesem na pravi način i pravim tonom, zato se izvinjavam ako je konfuzno opširno. Razmišljali smo da, možda po prvi put, budemo dosledni i da mu Deda Mraz ove godine ne donese poklon, ali opet odustajemo od toga, ne samo što nam je žao da na takvu stvar uskraćujemo, već kako da donese jednom detetu, a drugom ne? Kako sad da budemo ljuti, ipak je vreme praznika i slavlja i ide raspust..?? Možda zato što nam je ovo prvi djak, možda bude lakše sa drugim... Ne kažem da nam u celoj stvari nisu ocene bitne, bitne su i te kako, niti da nastojimo da rešimo samo ophodjenje, ili brzinu ili pak poslušnost. Želimo sve to, ali zaista, sve je nekako isprepletano. Kako da ga navedemo da se trgne, da požuri u svemu, da ne pere zube pola sata (od toga zubi 2 min i ko zna sta jos ostalih 28) da ne vezuje pertle 10 min, jede satima, da mora da se potrudi za uspeh u školi, da je učitelj učitelj, a ne drug, da na njega ne može da viče, da mora da bude tačan, da ne može sve da ostvari što je zamislio, pa makar bilo to i da odustane od ljubljenja brata ako ovaj u tom trenutku to neće, da ne može obavezno da istera svoje, šta god. Zaista nam je potreban savet, upustvo kako da se nosimo sa ovim i još važnije, kako to da promenimo u željenom pravcu. Potrebna nam je Vaše stučno mišljenje o razlozima i još važnije načinima za rešenje ovih problema.
Veoma smo zabrinuti. Nama ovo izgleda kao brdo veliko.....
Hvala Vam unapred,
Snežana

Porodila sam se 18.11. i još uvek krvarim. Krvarenje je vremenom počelo da se smanjuje, medjutim pre 4 dana se znatno pojačalo i osećam blagi bol u donjem delu stomaka. Inače posle porodjaja sam nekoliko puta bila na UZ pošto mi je bio ostao ugrušak krvi koji nije ispao, ali mi je na kontrolnom UZ rečeno da je ispao nakon korišćenja metilergometrin kapi.
Zanima me da li je moguće da sam dobila menstruaciju ili je nešto drugo u pitanju.

Poštovani,
Mene zanima da li je moguće kada su mi dani plodni, tj ovulacija da imam jaku temperaturu i da me grlo boli, osjećam se slabo kao gripozno i imam afte u ustima nekoliko dana ...onda mi dodje PMS koji je lakši, a kada dobije mjesečnicu osjećam se izvanredno i odlično... I dok sam u PMS osjećam bolove ispod desnog rebarnog luka koji prodju kada dobijem...ja sam to sve povezala sa hormonima da li je moguće....

Obratila sam Vam se za pomoć zbog jednogodišnje ćerke koja ima kifozu i ide na preglede u Sokobanjsku ulicu u CP i RN, ali odbija da radi sa fitnes loptom, na kojoj su nam pokazali vežbe. Zamolila sam Vas da mi preporučite neku privatnu kliniku ili tome slično, gde rade korektivne vežbe sa decom i ako možete da mi objasnite dijagozu lekara i koliko je to opasno. Tražili ste da Vam opširnije objasnim, pa ću Vam prepisati dijagnozu iz izveštaja lekara, jer mislim da ćete najbolje razumeti. DG>Praćenje psihomotornog razvoja Kranijalni nervi; bo.Govori 7 reči, više razume, neke naloge ispuni. Hvata adekvatno za uzrast .Ima pincetni hvat. Mišićni i tet. ref. uredni. Puzi koordinisano. Predje u sedeći i sedi samostalno uz kifotično držanje kičmenog stuba. Uz predmete se uspravi u stojeći i pravi bočne korake oko predmeta. Kratko stoji sama i uspea da napravi par nesigurnih koraka u slobodnom prostoru. Abdukcija nadkolenice slobodna, kao i DF stopala. Od poslednjeg pregleda koji je bio 08.12.2008., prohodala je i svakim danom je sve stabilnija. Puzi od 6. meseca, a stoji u krevecu od 7. meseca. Inače, ja od malena patim od krive kičme, zbog brzog rasta i visine, mada sam išla na korektivne vežbe svaki dan kada sam bila mladja i nije mi se popravilo stanje. Inače, otac deteta je visok 202 cm, pa se plašim da se njoj ne krivi kičma, zbog toga što je i ona dosta dugačka oko 84 cm.
UNAPRED ZAHVALNA MAJKA,
Biljana Stanišić