Sve oblasti – pitajte doktora

U avgustu sam imala apikotomija na 5ka gore levo. Rečeno mi je da je sinus otvoren pri operaciji. Zazdravuvanje je išlo teško. Sada sam primljena na maksilofacijalno odd. radi ingekcije (zagrožen mi je sinus radi gnoj i infekcije). Bris od grlo i nos su mi uzeli u redu je negativni su. Primam infuziju ujutro Cefaleksin i injekciju Gentamicin na utro i veče. Imam tem 37,5 i bolovi u levoj vilici gore u zubima i kostima u licu. Lekar mi je rekao da otkad će smiriti infekciju videćemo šta dalje. Želim Vas pitati i jako mi je važno: Da li po Vašim procenama moraću da radim operaciju za sinus pod totalno anesteziju? Šta me očekuje? Da li ovo može da se reši zauvek ili će ostati posledica sudeći po tome da do sad nikad nisam imala problema sa sinusima, a ovo stvarno jako boli i zagrizavame? Šta se radi u ovakvim slučajevima i koje je Vaše iskustvo s tim/ Lekar mi kaže da se radi o seriozno situacijom. Imam i malo dete pa brinem u nemu. Molim Vas odgovorite mi zašto ova infekcija je proradila posle više od 4 meseci od apikotomije. Nije mi ništa jasno!

 Hvala Vama puno puno na odgovoru

Poštovani,

drago mi je da na ovakav način želite da nam pomognete. Moj muž (32 god.) već šest godina konsatantno ima problem sa sinusima gde se stanje drastično pogorša ako dodje do neke prehlade ili virusne infekcije. To se manifestuje glavoboljama, gnojnim sekretom koji se spušta na bronhije i izaziva probleme koje iz toga proizilaze. To je lečeno uglavnom penicilinom ali to nije uslovilo izlečenje nego trenutno poboljšanje stanja za veoma kratko vreme. Moje pitanje je da li postoji neka bolja terapija koja će pomoći ovoj bolesti. Inače moram da napomenem da je osoba pušač ako to, eventualno, smeta ovom problemu.

Hvala!

Poštovani,

Molim za Vaše mišljenje. Mome ocu je skoro uradjen ph nalaz grla. Dijagnoza je (izvinjavam se ako neću tačno napisati, jer mi je diktirao) carcinoma planocellulare invasium intra mucosum laryngis. Znamo da je, dakle, karcinom u pitanju. Preporučena je operacija, ali piše da je visokorizična. Naime, moj otac ima visok pritisak koji sanira lekovima i imao je dva moždana udara. Kada su mu radili isečak za analizu, teško se probudio iz anestezije. On kaže da neće na operaciju da se muči, niti da rizikuje, svestan je rizika obe mogućnosti. Molim Vas za mišljenje na osnovu dijagnoze kakve su mu šanse, mogućnosti, alternative sa i bez operacije. Napominjem da ove godine puni 70 godina i da od tegoba za sad nema ništa osim malo promukloga glasa. Lepo jede, spava...da li je situacija hitna, koliko, šta činiti?

Hvala vam unapred! Zabrinuta kćerka.

Poštovani,

Imam 28 godina. Od septembra meseca 2008.godine imam problem sa upaljenim grlom. Nakon pregleda ORL specijaliste dobio sam Sinacilin antibiotik da pijem. Rečeno mi je da je u pitanju infekcija, malo narušena flora u ustima (beo jezik). Upala me je nakratko prošla ali se brzo vratila i to naglo od blagog bola u grlu do jakog bola za recimo sat vremena. Osetio sam zatezanje u vratu , blag bol prema uhu...Otišao sam opet kod lekara opšte prakse medjutim nisam pio lekove, jer mi je rečeno da je najverovatnije virusna infekcija i da ce proći. No, brine me što sam primetio sa desne strane grla, odmah pod vilicom a iznad Adamove jabučice kvrgu hrskavice, ne veliku..dakle asimetričan deo hrskavice (nisam to napipao sa leve strane), koji kada pritisnem je bolan,  kao da mi je baš iza tog dela grla žarište upale, tu je najjači bol...Pušač sam.
Molim Vas da me posavetujete šta dalje da radim, s obzirom da sam u nekoliko navrata posećivao svog lekara, ORL specijalistu, radio analizu krvi, testove na infektivnom za mononukleozu, hiv...a i ne pušim nekih mesec dana.

Hvala najlepše.

Poštovani,

pišem iz Sombora, Branko 28.godina. Nadam se da ćete mi pomoći u ovom mom zdravstvenom haosu. Od februara prošle godine imam strašne tegobe....nikako da se otkrije šta je ....ili me ne šalju gde treba ....svaki dan imam neko stanje upale vrata, najgore leva strana me boli nema nikakog otoka, ali žari ...radio sam ultrazvuk vrata pre par meseci - sve je u redu, samo neka limfna žlezda se vidi stanje - posle inflamacije .... skoro sam uradio scintigrafiju pluvačnih žlezda jer su  mi se usta baš izrazito suše ...pa uskoro imam biopsiju malih pljuvačnih žlezda ....da li je to moguće da od pluvačnih žlezda  mi se zapaljuje leva strana vrata? Da li je moguće da sve to traje skoro godinu dana.....? Pa pre 8. meseci sam dobio tri penicilina koji su me skoro ubili, nisam mogao da dišem i od tada stalno osećam to strašno zapaljenje na levoj strani vrata uz uvo. Da to nisu zauške? A nikada nisam imao nikakav otok, crvenilo na koži...nisam dobio ništa protiv penicilina koji je dodatno zakomplikovao moje zdravstveno stanje.... ispod vilice na levoj strani vrata često mi trza koža ili vena ne znam. Dijagnoza pljuvačnih žlezda kaže u u mom izveštaju snimak govori u prilog hroničnog progresivnog sialodenitisa autoimune etiologije... a izrazita slabost je kod Submandibularnih pljuvačnih žlezda 20%. Skroz mi se suše usta, i onda otežano i dišem..... šta je sve to što traje toliko dugo ?
Nadam se da ćete mi odgovoriti. Branko, Sombor.

Poštovani doktore,

Danas, posle "milion i prve" svadje sa suprugom, rešila sam po prvi put nekome da se obratim za pomoć. U braku smo 3 godine, a poznanstvo i veza,  pre braka, dve. U tom periodu moj sadašnji suprug nije pokazivao ni jedan nagoveštaj sadašnjeg ponašanja. Problemi su počeli otprilike sa rodjenjem deteta, pre 20meseci. Žestoke svadje (uvek zbog sitnice), guranje od strane mog muža, bacanje stvari, razbijanje po kući, su postali deo naše svakodnevnice. Moj smiren, staložen i umirujući ton i stav kod njega izaziva još veći gnev. Vredja me užasno, priča i prebacuje mi stvari koje nikada nisam uradila...U početku sam pokušavala da jednostavno ćutim i trpim, da bi se smirio. Nije pomagalo. Smršala sam 15kg i posle svake svadje dobijem temperaturu i drhtim od straha. Napominjem da imamo rešeno stambeno pitanje, posao, završene fakultete. Nemam potrebu da ga ograničavam, sputavam u bilo čemu, ni sada ne bih mogla da se setim i jednog razloga konkretnog zbog koga se svadjamo. Najveći problem je što, posle njegovog napada histerije i besa, on neće da razgovara o tome. Posle pola sata mi pridje i zagrli me, kao da se ništa nije desilo. Molila sam ga da krenemo u bračno savetovalište, on neće ni da čuje. Ne zeli da prizna da imamo problem. Kada ja pokušam sa njim da razgovaram (u trenucima kada je sve u redu i raspoložen je), on uvek kaze: "Razvedi se ako hoćeš!"! U društvu se ponaša kao da smo najidealniji par, odaje utisak uglednog gospodina za kojeg niko ne bi i nije posumnjao da je takav. Medjutim, u kući večiti strah! Dete se ukoči kad počne da viče (uvek izmisli razlog za to), ja se plašim i vredjanja i toga kad zamahne ruku na mene (uvek se suzdrži...ne znam do kada)! Doktore, pomozite! Nezavisna sam finansijski, ne odlažem zato razvod, već iz razloga što se svaki dan nadam da će se nešto promeniti ili da će bar pristati da potražimo zajedno pomoć! Može li se to desiti i vredi li sve ovo trpeti?

Poštovani doktore,

moj problem je sledeći: imam 29 godina i velike strahove. Pre svega od vožnje automobilom ali i od bolesti. Naime, vozač sam već 11 godina ali otkada sam rodila decu vožnja mi predstavlja veliki problem. Tada sam uz muževu saglasnost prihvatila da on vozi. Medjutim, i dok on vozi, doduše, nije auto reprenzentativan niti je za pohvalu ali takva su vremena, ja se ne osećam sigurno. Uvek ga usporavam, uvek i kada vozi nenormalo sporo, meni se čini da je to jako brzo. Stalno mi se u glavi vrzmaju ružne misli i onda i na najkraćoj relaciji ja izgledam jako umorno i izmučeno. Zbog toga i ne idemo na godišnje odmore jer sam jako uplašena vožnje. Inače sam sebe uhvatila kako non stop uobražavam da sam bolesna i da ću se razboleti od najtežih bolesti. Još da kažem da mi je suprug pre 4 godine operisan od karcinom bubrega i da je sada sve ok. ali ja se i dalje bojim. Stalno mi je u mislima strah od neke bolesti. Vidim da moje stanje postaje sve gore i gore. Živim u dosta malom mestu gde nema neuropsihijatra pa bih mi bilo drago da mi Vi pomognete. Još nešto, u životu kao i svi prošla sam kroz teške trenutke, što smatram da je dosta doprinelo mome sadašnjem stanju, pre svega prošle godine tragično mi je nastradala drugarica, zatim otkrila sam ljubavnu vezu oca za koga nikada ne bih ni u snu posumnjala da može da ima ljubavnicu, smrt bake koju sam jako, jako volela i koja je bila uzor moj iz detinjstva, i razne druge poteškoće.

Molim za odgovor i veliki pozdrav

Poštovani,

ovo nije baš psihijatrijska bolest, ali naslućujem da ima svoje utemenljenje u ranim negativnim psihološkim iskustvima mog muža i da ste Vi ti koji ćete nam pomoći. Naime, moj muž je jedinac, njegov otac je tako odlučio, mada su njegovi roditelji mogli da imaju još dece, čak je, nažalost dolazilo da toga da majka mora da abortira i to više puta. Od malena, pod ovim podrazumevam 10. godinu, bar tako kaže moj muž tlačen je od strane oca ( ja mislim da je ovo pocelo mnogo ranije ). Ne klasično, da ga je tukao i sl. mada je bilo i toga, nego je redovno sve što napravi moj muž bilo loše i za to je dobijao kritiku. Da ne zna, da je nesposoban, da nije ni za šta i sl. Smatram da su ovde koreni njegovog sadašnjeg ponasnja. I muz i ja smo formalno isto obrazovani ( fakultet ) s tim što sam ja mnogo obrazovanija od njega kada se uzme opšte obrazovanje, čitala sam, išla u Kinoteku, pozorište, svirala, učila jezike, slušala dobru muziku. Iz ovoga naslućujete da potičemo iz sasvim suprotnih sredina, moji su intelektualci, a njegovi su završili osnovnu školu (otac samo 4 razreda ). Mada su radili i u firmama, gajili su stoku, imali baštu i sl. Rasla sam u gradu, a on na obodu istog, ali kako sam kasnije shvatila on i njegovo društvo umesto da gravitiraju prema Beogradu ili bar Zemunu, išli su na drugu stranu u manje mesta, Stara Pazova, Nova Pazova, Indjija i sl.  Da bi se zabili u neki disko klub koji pusta narodnjake. S druge strane moj muz je izrastao u predobro bice, jako je nezan, topao, ovo verovatno mozemo zahvaliti njegovoj majci i ovo me je privuklo kod njega. Medjutim posle venčanja počinju problemi, npr. on je izgovarao nepravilno neke reči (kao i njegovi roditelji i sredina iz koje je potekao ) i ja sam pocela da ga ispravljam, jako se bunio zbog toga, pa smo satima razgovaril, ubedila sam ga da mora da popravi govor da bi našao bolji posao, tj. da bi mu poslodavac uopšte dao posao. Stimulisala sam ga da čita knjige, misim da to voli i za 6 godina braka pročitao je oko 100 knjiga što nije malo. Porazna je činjenica što su mu to maltene prve knjige u životu, jer u školi ništa nije čitao. Nije bio loš djak, pa zaključujem da su ih profesori jednostavno puštali da prodje. Završio je fakultet gde je bitnija matematika i fizika, nego kako se čovek izražava, pa je uspeo da se provuče sa takvim govorom, verovatno su ga svi smatrali seljakom, ali niko ga nije ispravljao, osim mene, sad govori sasvim solidno. Problem je što i dalje jako burno reaguje ako mu postavim neko pitanje, a on ne zna da odgovori, počne da histeriše, ja znam da to nije on i da ja nisam ja nego njegov otac, ali isto mu dodje. Skoro svaki dan imamo scenu, neko moje pitanje, njegova histerija, onda mirenje, ljubljenje. Ali meni je dosta, on je pre pola godine napisao na papiriću da neće biti histeričan, naravno može da ga zgužva, večeras mi je rekao da će namestiti mobilni telefon da ga svaki dan opominje da bude miran, naravno ni od ovoga nema vajde. Ako je neko njega "ubijao u pojam" čitavog zivota, onda je to nemoguće izbeći pisanjem ceduljica. Mislim da mu treba psihoterapija, ne znam da li individualna ili bračna, jer čak i ako zaista promeni ponašanje pisanjem ceduljica, u šta sumnjam, problem u njegovoj podsvesti ostaje. Zanima me Vaše mišljenje o ovome, kao izaći iz problema, ja volim muža i želim da ostatak života provedem sa njim, ali ne tako što ću svaki dan trpeti njegove izlive (oni nisu upućeni meni, on sam sebe kori, unižava, degradira, kuka što je protraćio godine, smatra da ne može nadoknaditi rupe u obrazovanju, opet iz njega progovara otac, bar što se ovih prvih opaski tiče).

Unapred se zahvaljujem na pomoći i izvinjavam na možda malo dužem pismu.

Poštovani doktore,

Imam 19 godina i ovde godine sam se verila, za dečka koji živi u inostranstvu. Ja sam po prirodi vesela i vaspitana dosta u crkvenom običaju. Što se nas dvoje tiče nemamo nekih problema, u suštini se razumemo, ali imam problem sa njegovom majkom, koja živi isto sa nama. Žena je očigledno u depresiji koja posećuje psihijatra, ne znam od koje depresije ni od čega, jer ona uvek kaže da njen doktor je glupost. Mi u toj kući nemamo pravo ni na kakvo mišljenje, ja nemam prava ništa da kažem, upada nam u spavaću sobu kad poželi ujutro, diže nas, svaki dan od 17 do 22h sedi u njoj i onda nas tera da idemo spavati. Imam osećaj kao da je diktator. U kuhinji mi ne da ništa živo da uradim, jer pobogu ja to ne znam. Sad kada sam došla kući da položim neki ispit govori mom vereniku kako nisam ni jednom pustila mašinu, a nije mi ni pokazala kako da je uključim, kako sam joj okrnjila 3 tanjira i još mnogo toga. Dok sam bila tamo vredjala je moje roditelje po svakim osnovama. Gospodja je opterećena samo lošim stvarima, ubistvima, provalama i tako slično. Njegove reči na sve to su bile navikni se. Sad sam rekla da ne mogu, da ne želim da me vredja al kaže da mi on ne moze obećati da me ona neće vredjati, da sada kad opet dodjem jednu nedelju ja vodim kuću jednu ona. Imam osećaj kao da treba da se takmičim sa njom u svemu, jer ona do sada nije videla da se ja trudim. Ja joj nisam vratila ni jednu uvredu, šta je rekla da uradim - uradila sam, al ja ne mogu da nekom pročitam misli, da znam šta taj neko očekuje od mene.
Kako ja da izadjem na kraj sa tim i kako uopšte da se naviknem? Potrebno mi je nečije stručno mišljenje.

Unapred hvala

Poštovana doktorka,

posle tri godine lekar mi je ukinuo Anafranil. Dva meseca sam bez lekova, on sada hoće da uvede Efril da bi kako kaže u potpunosti završio lečenje. Uznemirena sam zbog činjenice da se on daje za bipolarni poremećaj, i da li je telesna temperatura koja je koda mene prisutna već mesec dana od 37,2 znak ove psihoze?

Unapred hvala

Poštovani,

iako sam mlada, već dugo vremena imam problema sa halitozom! Koliko god puta oprala zube kasnije osetim miris pokvarenih jaja. Već je prešlo u halitofobiju, kako sam našla da se to zove. To mi jako smeta, svakodnevno idem sa žvakaćim gumama, al sama pomisao da ću go kraja života biti vezana za žvaku me opterećuje. U prvom redu, i nepristojno je. Redovno idem kod zubara i tu je sve skroz ok. Inače imala sam problema sa gastritisom, test na helico bacter je bio negativan. Kad sam pitala svog doktora za dah, rekao mi je da će se uz prepisanu terapiju (dijagnoza Gerb, ja mislim) i on eminisati ali nije.
Volela bih da mi ukažete šta to može biti kao i na moguće načine kako da se rešim ovog groznog problema, koji me mnogo ograničava.

Veliki pozdrav

Poštovani,

ja bih Vas zamolila da mi objasnite u vezi sa mojim tegobama, o kojoj bolesti se radi. Pre godinu i po imala sam probleme sa bolovima u stomaku, više na levoj strani ispod leve dojke, oštar bol koji se javljao povremeno. Kasnije stanje se pogoršalo tako da odmah posle jela imala bi tegobe u želucu kao da nešto pukne u meni i tera me u toalet, gde u toku pražnjenja imam osjećaj da mi nešto gori u crevima. Znači stolica je jako retka i poslije pražnjenja stanje se smiri. Odem doktoru, pregledaju me čak i gastroskopijom i utvrde da se radi o h.pylori, antralni gastritis dobijem terapiju coktel protiv h.pylori od koje dobijem jake bolove u želucu. Od tada imam još češće bolove na levoj strani uvek na istom mestu koji se šire ispod leve dojke prema dole u obliku slova T. Bolovi i probodi prelaze i na ledja u području leve strane. Dalje analize su pokazale da imam e.coli u mokraći i asto test pozitivan čak i spondilozu a inače imam 30 godina. Problemi sa stolicom nastavljaju nekad tvrda i nedovoljno pražnjenje a nekad tanka stolica odmah posle jela, nadimanje stomaka grčevi i gasovi koje teško ispuštam. Sada u poslednje vreme se desi kad imam bolove, bolovi se javljaju i na desnoj srani ali redje za razliku od leve strane. Problemi su mi se dosta učestali jedino ako jedem manje osećam se bolje.
Ja se izvinjavam na ovako opširnom tekstu ali sam se ptrudila da Vam sve tegobe objasnim. Molim Vas za savet.

Unapred zahvalna .

Imam 31 god. Pre 2 god. su mi dijagnosticirali hronični gastrit. Sada imam bebu od 2 meseca i sumnjam da imam helicobacter pylori. Recite mi koji su simtomi ove bakterijei da li mogu da je prenesem mojoj bebi? Inače ujutro obavezno doručkujem, hranim se zdravo, uzimam dodatne vitamine, povremeno železo. Uglavno vodim miran i kvalitetan život.
Zanima me i da li postoi neki drugi način ispitivanje ove bakterije osim preko krvi?

Pozdrav iz Skoplja.
Ana

Imam izraslinu veličine oraha po sredini trbušne duplje tačno ispod spoja rebara i otprilike iznad želuca. Zanima me kod kog lekara mogu da odem da saznam šta je u pitanju. To sam primetila pre par godina, nema neke tegobe ili ih ja ne povezujem sa tim. Od tegoba imam sam lupanje srca, tj. iznenadne aritmije u vidu ubrzanog rada srca. Imam 33 godine.

Hvala unapred.

Poštovana doktorka,

Imam 24 godine, moje pitanje se odnosi na opsesivno kompulsivni poremećaj. Pretpostavljam da ga imam. Uglavnom tokom noći kada se trgnem iz sna, opsedaju me neke čudne a ponekad i strašne misli kojih se teško oslobađam. Takođe tokom dana imam pojave kompulsivnih misli koje moram da uradim inače ih se teško oslobađam.
Moje pitanje je da li to najverovatnije jeste taj poremećaj, i šta dalje da radim?

Hvala Vam puno unapred.