Reumatologija – pitajte doktora

Poštovana,

Otok obe noge kod pacijenata sa sistemskim eritemskim lupusom može imati više mogućih uzroka i važno je da se ne zanemari. Jedan od češćih razloga može biti zahvaćenost bubrega (lupusni nefritis), kada dolazi do gubitka proteina putem urina, što može izazvati zadržavanje tečnosti i oticanje nogu. Takođe, lekovi koji se koriste u terapiji lupusa, naročito kortikosteroidi, mogu doprineti zadržavanju tečnosti u organizmu. Drugi mogući uzroci uključuju poremećaje cirkulacije, smanjenu fizičku aktivnost, kao i probleme sa srcem ili krvnim sudovima, koji se kod autoimunih bolesti mogu javiti češće nego u opštoj populaciji. S obzirom na to da otoci mogu ukazivati na ozbiljnije stanje, savetujem da se što pre javite svom reumatologu ili izabranom lekaru radi kliničkog pregleda i dodatnih analiza (krvne i urinarne analize, eventualno ultrazvučni pregled). Pravovremena procena je ključna za adekvatno lečenje.

Srdačan pozdrav.

Poštovana, razumem Vašu zabrinutost, ali na osnovu samog nalaza ANA 1/80, mrljasti tip, ne može se postaviti dijagnoza lupusa. ANA test je nespecifičan i može biti pozitivan kod zdravih osoba, naročito u niskim titrima kao što je 1/80. Smatra se da je titar 1/80 graničan ili nizak, i sam po sebi nije dovoljan dokaz za sistemski eritemski lupus. Za dijagnozu lupusa važno je: da postoje klinički simptomi (npr. bolovi i otoci zglobova, osip, fotosenzitivnost, afte, opadanje kose, umor, zahvaćenost bubrega i sl.) kao i dodatne laboratorijske analize (anti-dsDNA, anti-Sm, komplementi C3/C4, krvna slika, urin i dr.). Ako nemate karakteristične tegobe, ovaj nalaz najčešće nema klinički značaj i može se samo pratiti. Savetujem da se javite reumatologu na pregled, koji će u kontekstu vaših simptoma (ako ih ima) odlučiti da li je potrebna dodatna dijagnostika ili samo povremena kontrola. Srdačan pozdrav i bez panike – jedan nalaz sam po sebi ne znači bolest.

Redovna fizička aktivnost je jedan od najvažnijih elemenata lečenja gonartroze, ali je vrsta i intenzitet aktivnosti veoma bitna. Plivanje se smatra najpovoljnijom aktivnošću za osobe sa gonartrozom, jer voda smanjuje opterećenje na zglobove kolena, a istovremeno omogućava jačanje mišića i poboljšanje pokretljivosti. Posebno se preporučuju stilovi koji ne podrazumevaju nagle i snažne pokrete kolena. Vožnja bicikle, naročito na ravnom terenu ili sobnom biciklu, uglavnom je bezbedna i korisna, jer jača mišiće natkolenice koji stabilizuju koleno, uz relativno malo opterećenje zgloba. Važno je da: sedište bude pravilno podešeno, da se izbegavaju velike uzbrdice i napor,  da se vozi u umerenim intervalima Trčanje, posebno po tvrdoj podlozi, nije idealna aktivnost kod osoba sa gonartrozom, jer dovodi do povećanog opterećenja i ponavljanih udaraca u zglob kolena. Kod nekih pacijenata može ubrzati pojavu bola i otoka, naročito ako je bolest već uznapredovala. Da li je moguće pogoršanje? Da, neadekvatna ili preintenzivna fizička aktivnost može dovesti do: pojačanog bola, otoka kolena, privremenog ili trajnog pogoršanja simptoma. Međutim, potpuno izbegavanje kretanja takođe je štetno, jer dovodi do slabljenja mišića i smanjenja stabilnosti kolena, što dugoročno pogoršava stanje. Preporuka - Najbolji efekat se postiže kombinacijom: aktivnosti sa malim opterećenjem (plivanje, bicikl), vežbi jačanja mišića natkolenice, individualno prilagođenog programa vežbanja Ukoliko se tokom aktivnosti jave jači bol, otok ili ukočenost koja traje duže od 24 sata, to je znak da je opterećenje bilo preveliko i da je potrebno prilagoditi vrstu ili intenzitet vežbanja u dogovoru sa lekarom ili fizioterapeutom.

Gonartroza (artroza kolena) je hronično degenerativno oboljenje zglobova i često dovodi do bola, ukočenosti i smanjene pokretljivosti. Kada je reč o suplementima, važno je imati realna očekivanja i osloniti se na dokaze iz kliničkih studija. Glukozamin i hondroitin - Istraživanja su pokazala da glukozamin i hondroitin nemaju ujednačen i jak dokaz da značajno usporavaju napredovanje gonartroze. Kod dela pacijenata mogu dovesti do blagog smanjenja bola, dok kod drugih nema primetnog efekta. Zbog toga se ovi suplementi ne smatraju obaveznim delom terapije, ali se mogu probati u dogovoru sa lekarom. Kod osoba sa dijabetesom, glukozamin se generalno smatra bezbednim, ali se savetuje kontrola nivoa šećera u krvi, naročito u prvim nedeljama uzimanja, jer kod malog broja pacijenata može doći do blagih promena glikemije. Kolagen - Suplementi kolagena imaju ograničene dokaze kada je u pitanju obnova zglobne hrskavice. Neki pacijenti prijavljuju subjektivno poboljšanje bola ili pokretljivosti, ali ne postoje čvrsti dokazi da kolagen može regenerisati oštećenu hrskavicu. Smatra se bezbednim za osobe sa dijabetesom. Kako i kada uzimati suplemente? - Preporučuje se da se suplementi uzimaju uz obrok, kako bi se smanjila mogućnost gastrointestinalnih tegoba Doba dana (ujutru ili uveče) nije presudno, važnije je redovno uzimanje. Efekat, ako postoji, obično se procenjuje nakon 2–3 meseca kontinuirane upotrebe. Ako nema poboljšanja, nema opravdanja za nastavak uzimanja.. Važna napomena!  Suplementi ne mogu zameniti osnovne mere lečenja gonartroze, kao što su: regulacija telesne težine, redovna, prilagođena fizička aktivnost i vežbe, fizikalna terapija, lekovi protiv bolova i upale kada su potrebni.  Pre započinjanja bilo kog suplementa, posebno kod hroničnih bolesti poput dijabetesa, savetuje se konsultacija sa izabranim lekarom ili reumatologom.

Kod pacijentkinja koje su već imale osteoporotske frakture dorzalne kičme, cilj terapije je da se smanji rizik od novih preloma, ublaži bol i očuva kvalitet života. U takvim slučajevima obično se preporučuje specifična antiosteoporotska terapija, uz obaveznu primenu vitamina D i kalcijuma, ukoliko ne postoje kontraindikacije. U zavisnosti od težine osteoporoze i broja preloma, terapija može uključivati lekove koji usporavaju razgradnju kosti (npr. bisfosfonati ili denosumab), ali i lekove koji podstiču stvaranje nove kosti (tzv. anaboličku terapiju), naročito kod pacijentkinja sa višestrukim ili teškim frakturama. Odluku o izboru leka donosi lekar individualno, na osnovu kliničke slike i dodatnih ispitivanja. Trajanje terapije je dugotrajno i najčešće se meri godinama. Neki lekovi se koriste ograničeno vreme (na primer 12–24 meseca), nakon čega se terapija menja ili nastavlja drugim preparatom, dok se drugi mogu koristiti i duže uz redovne kontrole. Mogući neželjeni događaji zavise od vrste leka i najčešće su blagi, poput gastrointestinalnih tegoba, bolova u mišićima ili prolaznih reakcija na mestu primene leka. Retko se mogu javiti ozbiljnije komplikacije, zbog čega su redovne kontrole i praćenje laboratorijskih nalaza veoma važne. Pored lekova, značajnu ulogu imaju i nefarmakološke mere: prilagođena fizička aktivnost, vežbe za jačanje mišića leđa, prevencija padova i korekcija faktora rizika. Sve promene terapije treba sprovoditi isključivo u dogovoru sa lekarom.

Lep pozdrav

Planiranje trudnoće kod pacijentkinja sa Sjögrenovim sindromom je moguće i u velikom broju slučajeva potpuno uspešno, ali je veoma važno da se sprovodi uz dobru saradnju sa reumatologom i ginekologom. Pre svega, preporučuje se da bolest bude u stabilnoj fazi (bez pogoršanja simptoma) najmanje nekoliko meseci pre planirane trudnoće. Neki lekovi koji se koriste u terapiji Sjögrenovog sindroma bezbedni su u trudnoći, dok drugi moraju biti isključeni ili zamenjeni jer mogu negativno uticati na plod. Zbog toga je neophodno da se terapija ne menja na svoju ruku, već isključivo u dogovoru sa lekarom. Kod određenog broja pacijentkinja prisutna su i specifična autoantitela (anti-Ro/SSA i anti-La/SSB), koja zahtevaju dodatno praćenje tokom trudnoće, ali i u tim situacijama većina trudnoća protiče uredno uz adekvatan nadzor. Moj savet je da se javite svom reumatologu pre nego što počnete sa pokušajima začeća, kako bi se terapija prilagodila i napravio individualni plan praćenja. Uz pravilnu pripremu i redovne kontrole, većina žena sa Sjögrenovim sindromom može bezbedno da iznese trudnoću.

Poštovana,

Molim Vas da pošaljete skeniran lab nalaz, mada izolovano tumačenje nalaza nije preporučljivo. Napišite u kom kontekstu Vam je tražena ova laboratorija. 

Srdačan pozdrav

Pozdrav,

Molim Vas da navedete kompletnu terapiju koju primate, da li koristite methotrexate? Vama je jedan lek zamenjen drugim koji je iz iste klase - inhibitor TNF-alfa, procena aktivnosti se vrši nakon tri i šest meseci ukoliko nema neželjenih efekata. Terapijski cilj nije obavezno remisija, već i niska aktivnost bolesti. Molim Vas da dopunite pitanje kako bi odgovor bio kompletniji.

Poštovani,

Važan podatak bi bio i zašto koristite prednizon (Pronizon). Ovaj lek može da pogorša psihički status najčešće u smislu ispoljavanja depresije, anksioznosti, u nekim slučajevima psihoze. 

Poštovani, reumatoidni artritis je hronična, autoimunska, upalna bolest koja prvenstveno zahvata zglobove, ali može uticati i na opšte stanje organizma. Bol, otok, ukočenost i smanjena snaga u šakama i stopalima nisu samo posledica fizičkog rada, već direktna posledica same bolesti. Težak fikzički posao, kao što je građevinski rad, ne uzrokuje reumatoidni artritis, ali ga značajno pogoršava. Nošenje tereta, rad u prisilnim položajima, ponavljajući pokreti, vibracije alata i rad na hladnoći mogu da dovedu do jačih bolova, češćih upala i bržeg oštećenja zglobova. Koliko dugo osoba sa reumatoidnim artritisom može da radi fizički zahtevan posao ne može da se precizno vremenski odredi, jer zavisi od: težine i aktivnosti bolesti, odgovora na terapiju, stepena oštećenja zglobova i vrste i inteziteta fizičkog rada. Međutim iz reumatološke prakse je poznato da dugotrajno obavljanje teškog fizičkog rada često dovodi do pogoršanja bolesti i ranijeg gubitka radne sposobnosti kod obolelih od reumatoidnog artritisa. Zbog toga se pacijentima koji imaju reumatoidni artritis savetuje: smanjenje fizičkog opterećenja, prilagođavanje radnog mesta, razmatranje promene posla ukoliko bolovi i upale traju i procena radne sposobnosti u saradnji sa reumatologom i lekarom medicine rada. Važno je da se naglasi da stalni bolovi nisu normalni niti nešto što pacijent treba da trpi, već znak da bolest nije dovoljno kontrolisana ili da je fizičko opterećenje preveliko. Redovne kontrole kod reumatologa i pravovremeno prilagođavanje terapije i radnih uslova ključni su za očuvanje funkcije zglobova i kvalitet života. 

Poštovana,

psihički i fizički stres može imati uticaj na aktivnost sistemskog eritemskog lupusa, ali to ne znači da će kod svake osobe neminovno doći do pogoršanja bolesti. Kod dela pacijenata stresni periodi mogu delovati kao okidač za pogoršanje (flare), najčešće kroz poremećaj sna, iscrpljenost, pad imuniteta, preskakanje terapije ili pojavu infekcija. Kod drugih pacijenata, čak i pri izraženom stresu, ne dolazi do promena u aktivnosti bolesti, naročito ako je lupus stabilan i terapija se redovno uzima. Važno je da obratite pažnju na rane znake moguće aktivacije, kao što su: pojačan umor koji ne prolazi odmorom, bolovi ili otok zglobova, novi ili izraženiji kožni osip, povišena temperatura bez jasnog razloga, pogoršanje laboratorijskih nalaza. U stresnom periodu posebno je važno: ne prekidati niti menjati terapiju na svoju ruku, održavati što redovniji ritam sna i ishrane, javiti se reumatologu ako primetite nove ili jače simptome, razmotriti načine za kontrolu stresa (razgovor, psihološka podrška, blage tehnike relaksacije). Ako je Vaša bolest trenutno u remisiji i terapija adekvatna, stres sam po sebi ne mora dovesti do pogoršanja, ali zahteva pojačanu pažnju i praćenje.

Razumem Vašu zabrinutost. Kod osoba koje koriste lekove za osteoporozu (najčešće bisfosfonate ili denosumab koji su antiresorptivni lekovi), moguće su komplikacije nakon vađenja zuba, ali je važno naglasiti da su one retke. Najpoznatija, ali i dalje vrlo neuobičajena komplikacija, zove se osteonekroza vilice. Može da se javi sporije zarastanje kosti vilice nakon zahvata. Kod pacijenata koji lek uzimaju u tabletama (npr. alendronat) rizik je veoma mali, a rizik je nešto veći ukoliko: terapija traje duže od 5 godina, ako se lek prima intravenski, ako se istovremeno koriste kortikosteroidi ili postoji dijabetes, pacijent je pušač ili ima lošu oralnu higijenu. Za većinu pacijenata sa osteoporozom, vađenje zuba prođe bez ikakvih problema. Potrebno je da se obavezno obavesti stomatolog o tome koji lek se koristi i koliko dugo. Ne prekidati terapiju na svoju ruku. Stomatolog će zahvat uraditi što obazrivije i dat savete za brže zarastanje. Nakon vađenja zuba potrebno je dobro održavanje lične higijene. Kada je potrebno da se javite lekaru? ukoliko postoji bol koji ne prolazi, otok ili crvenilo, rana koja ne zarasta, osećaj ili postojanje vidljive kosti u ustima. Iako su komplikacije moguće, one su veoma retke, a uz dobru saradnju stomatologa i reumatologa, vađenje zuba je najčešće bezbedno. 

Poštovana,

Na ovo pitanje ne postoji jedan kratak odgovor, jer reumatske bolesti predstavljaju veliku i raznoliku grupu oboljenja. U najvećem broju slučajeva, reumatske bolesti se ne mogu u potpunosti "izlečiti" u smislu trajnog nestanka bolesti, ali se danas mogu vrlo uspešno držati pod kontrolom. Savremene terapije omogućavaju da se upala smiri, bolovi smanje ili nestanu, da se spreči oštećenje zglobova i da pacijenti vode normalan ili gotovo normalan život. Kod upalnih reumatskih bolesti (kao što je reumatoidni artritis , ankilozirajući spondilitis ili sistemski lupus), cilj lečenja je postizanje remisije - stanja u kojem nema ili ima vrlo malo simptoma i znakova aktivne bolesti. Kod nekih pacijenata remisija može trajati godinama, naročito ako se bolest otkrije i leči na vreme. Kod degenerativnih bolesti zglobova (npr. artroze), promene koje su već nastale ne mogu se vratiti u prvobitno stanje, ali se simptomi mogu ublažiti, a napredovanje usporiti pravilnom terapijom, fizičkom aktivnošću i prilagođavanjem života. Važno je naglasiti da je rano postavljanje dijagnoze i redovno praćenje od strane reumatologa ključno. Što se ranije lečenje, veće su šanse za dobru kontrolu bolesti i očuvanje kvaliteta života. Ukoliko imate simptome koji traju ili se pogoršavaju, savetuje se da se javite lekaru radi pregleda i individualnog plana lečenja. 

Srdačan pozdrav

Bolovi u zglobovima nisu uvek posledica starenja. Normalno starenje može dovesti do privremenih bolova i ukočenosti, naročito nakon opterećenja ili na kraju dana. Međutim, tzv. "reuma" (reumatske bolesti) ima neke karakteristike koje se razlikuju od običnog trošenja zglobova. Na reumatsku boelst češće ukazuju: - bol i ukočenost koji su najizraženiji ujutru i traju duže od 30-60 minuta, - oticanje, toplina ili crvenilo zglobova, - bolovi koji se javljaju i u mirovanju ili tokom noći, - simetrično zahvatanje zglobova (npr. obe šake), - umor, malaksalost, povišena temperatura ili gubitak telesne mase koji nije planiran. S druge strane, promene povezane sa starenjem (npr. artroza) obično traju: - bol koji se pojačava tokom dana i pri opterećenju, - kratkotrajnu jutarnju ukočenost, - poboljšanje tegoba u mirovanju. Ipak, granica nije uvek jasna. Zato je važno da se javite reumatologu ako bolovi traju duže od nekoliko nedelja, ako se pogoršavaju ili ometaju svakodnevne aktivnosti. Pregled, laboratorijske analize i po potrebi snimanja mogu pomoći da se utvrdi pravi uzrok i započne odgovarajuće lečenje na vreme.

Poštovana,

Imuran nije najidealniji lek za artritise, međutim nije ni prošlo dovoljno vremena da bi lek delovao tako da bolove verovatno imate zbog osnovne reumatološke bolesti.

Poštovani,,

Potrebno je da navedete dijagnozu zbog koje ste primali terapiju tokom 19 godina? Možete da pošaljete nalaz MRI.

S poštovanjem

Vaše prethodno pitanje:

"Srdacan pozdrav, da li se smije vaditi zub,popravljati zub,vrsiti sveanestezioloske stomatoloske usluge pod bioloskom terapijom Cimzia 200mg?Sta se od ovog smije a sta ne smije.Molim odgovor ovim rijecima ,npr:SMIJE SE VADITI ZUB,NE SMIJE POPRAVLJATI,SMIJU SE IZVODITI STOMATOLOSKE USLUGE.....Moja stomatologinja hoce napismeno da vidi ovako napisano.Hvala lijepa."

Mišljenje koje vi tražite ne možete dobiti na ovakav način, već od lekara koji Vam je propisao biološku terapiju.

Srdačan pozdrav

Za relativno kratko vreme ste izmenili nekoliko vrsta biološke terapije, da li koristite methotrexate uz navedenu terapiju? Potrebno je da se lečite i fizikalnom terapijom. 

Poštovana,

Detaljan odgovor imate u prethodnom postu.

Srdačan

Poštovana,

Tumačenje Vašeg osteodenzitometrijskog (DEXA) nalaza zavisi od konteksta toga da li ste ranije lečeni zbog osteoporoze, da li imate značajne pridružene bolesti, od izračunavanja FRAX indeksa ukoliko ranije niste bili na terapiji koja je specifična za osteoporozu, od podatka da li ste imali prelome, itd. Doziranje vitaminom D je uslovljeno donetim laboratorijskim nalazima koji uključuju npr. određen nivo vitamina D u krvi, paratireoidni hromon, ukupan i jonizovani kalcijum - sve to zavisi od Vaših pridruženih bolesti. Navodite da imate povišene vrednosti kalcijuma? Da li se to odnosi na ukupan ili jonizovani kalcijum? Obzirom da su normalni ili fiziološki nivoi kalcijuma u krvi u jednom veoma uskom opsegu vrednosti, a da vitamin D utiče na njegovu apsorpciju sa mogućim daljim povećanjem, treba proceniti o čemu je reč kada je navedena doza vitamina D u pitanju.

Srdačan pozdrav