pitanje

Kod pacijentkinja koje su već imale osteoporotske frakture dorzalne kičme, cilj terapije je da se smanji rizik od novih preloma, ublaži bol i očuva kvalitet života. U takvim slučajevima obično se preporučuje specifična antiosteoporotska terapija, uz obaveznu primenu vitamina D i kalcijuma, ukoliko ne postoje kontraindikacije. U zavisnosti od težine osteoporoze i broja preloma, terapija može uključivati lekove koji usporavaju razgradnju kosti (npr. bisfosfonati ili denosumab), ali i lekove koji podstiču stvaranje nove kosti (tzv. anaboličku terapiju), naročito kod pacijentkinja sa višestrukim ili teškim frakturama. Odluku o izboru leka donosi lekar individualno, na osnovu kliničke slike i dodatnih ispitivanja. Trajanje terapije je dugotrajno i najčešće se meri godinama. Neki lekovi se koriste ograničeno vreme (na primer 12–24 meseca), nakon čega se terapija menja ili nastavlja drugim preparatom, dok se drugi mogu koristiti i duže uz redovne kontrole. Mogući neželjeni događaji zavise od vrste leka i najčešće su blagi, poput gastrointestinalnih tegoba, bolova u mišićima ili prolaznih reakcija na mestu primene leka. Retko se mogu javiti ozbiljnije komplikacije, zbog čega su redovne kontrole i praćenje laboratorijskih nalaza veoma važne. Pored lekova, značajnu ulogu imaju i nefarmakološke mere: prilagođena fizička aktivnost, vežbe za jačanje mišića leđa, prevencija padova i korekcija faktora rizika. Sve promene terapije treba sprovoditi isključivo u dogovoru sa lekarom.

Lep pozdrav