Fizijatrija i rehabilitacija – pitajte doktora

Vama je potrebna fizikalna terapija u najbližoj ustanovi koja ima tu službu ili u nekoj banji. Fizikalni treman treba da sadrži vežbe za jačanje mišića oko kičmeneg stuba, kao i procedure za smanjenje bolova. Ukoliko su "napadi" bolova i pored toga suviše česti, posetite neurologa i neurohirurga i tražite i njihova mišljenja. Ako osim bolova nemate drugih siptoma i tegoba (neuroloških smetnji i dr. ) budite uporni sa fizikalnom terapijom.

Za prelom tibije koji je rešavan gipsanom imobilizacijom od sedam nedelja, pojava otoka je sasvim očekivana. To može trajati više meseci i to su zaista statički otoci (ne "kuva" se ništa). Nastavite sa vežbama koje ste naučili na fizikalnom tremanu, bavite se svakodnevnim aktivnostima , a u časovima odmora dok sedite u fotelji, podignite tu nogu na susednu fotelju (ne dozvolite da "visi"). Možete koristiti i Lioton gel.

Postoji takva mogućnost, ali je potrebno uraditi rendgenski snimak lumbosakralnog dela kičme, kao i EMNG da bi se utvrdilo o čemu se zaista radi.

Synovitis je zapaljenje sinovijalne membrane, što izaziva i nakupljanje sinovijalne tečnosti u zglobu. (Sinovijalna membrana je normalno prisutna struktura u svakom zglobu, kao i sinovijalna tečnost). Može se potpuno izlečiti i ne bi trebalo da imate bilo kakve posledice. Nakon faze mirovanja potreban je fizikalni tretman,

Treba da pokušate sa intenzivnim i dugotrajnim fizikalnim tretmanom koji obavezno treba da sadrži kineziterapijske vežbe za jačanje mišića stabilizatora kolena. Naravno, ako to ne reši problem, postoji mogućnost operativnog zbrinjavanja.

Normalan razvoj kretanja u prvoj godini života, kod zdravog deteta odvija se potpuno SPONTANO, bez učenja!!!. Sve položaje, pokrete, stavove, dete nauči i savlada potpuno samo. Nije potrebno učiti dete da sedi, hvata, cupka, stoji, hoda. Svaki pokušaj učenja je zapravo vrlo grubo uplitanje u razvoj, što može samo naškoditi detetu i usporiti ga. Živimo na planeti Zemlji gde postoji sila gravitacije koju nikako ne možemo izbeći. Svako "laganje" deteta da gravitacija ne postoji (npr. posedanje uz podupiranje jastucima, vođenje za ruke, stavljanje u šetalicu) štetno je za dete jer će se ono kad tad sresti sa gravitacijom i onda će biti manje motorno sposobno i nespretno. Nemojte učiti dete da sedi, stoji i hoda, pustite da to uradi samo kad bude spremno. Vaše je da mu obezbedite normalne uslove za razvoj (stabilnu, sigurnu, čistu, toplu i bezbednu površinu, odakle ne može da padne i da se povredi, a to je nakon 5. meseca, ogradica ili pod). Prosečni okviri su sledeći: u 5. mes. treba da se okrene sa leđa na stomak, u 8. ili 9. da se na stomaku podigne na šake i kolena, iz tog stava da sedne samo između 9. i 11. meseca, da ustane i hoda bočno od 11,5 do 13., da hoda napred od 12 do 18. meseca. Više o ovome pročitajte na ovom sajtu "Normalan razvoj kretanja u prvoj godini života", autor Lidija Dimitrijević, ili u knjizi "Neometan razvoj odojčeta" Barbara Zukunft-Huber.

Prvo pitanje niste ni postavili, već ste samo opisali postupak lečenja kod Vašeg deteta, tako da ne znam šta Vas interesuje u vezi sa pes equinovarusom. Drugo pitanje u vezi sa resicom na jeziku spada u domen otorinolaringologa ili oralnog hirurga, ali Vam mogu reći da se radi o vrlo jednostavnom zahvatu.

Dužina trajanja oporavka nakon iščašenja ramena sa frakturom lopatice zavisi od primarne sanacije (konzervativne ili operativne), kao i od vrste i dužine imobilizacije, godina i opšteg zdravstvenog stanja pacijenta, vrste vežbi i fizikalnih procedura. Ako je dobro urađena repozicija ramena i fiksacija lopatice, ako ste u dobroj kondiciji i nemate nikakvih komplikacija, budite uporni sa vežbama za povećanje obima pokreta i jačanje mišićne snage (naravno POSTEPENO I DOZIRANO uz nadzor lekara i terapeuta) i za par meseci sve može doći na svoje mesto.

To što dete ide oko stola i pored nameštaja pomerajući se po sistemu "noga do noge", zove se bočni hod i uvodna je faza u frontalni hod (prema napred). Ako hoda bočno, ako može sam da se dovede u stojeći stav, mislim da nemate razloga za brigu. Frontalno prohodavanje počinje kod dece rođene u terminu negde između 12 i 18 meseci. Ako je dete rođeno ranije, treba mu za to vreme produžiti rok. Nisu sva deca ista i ne mogu svi prohodati onda kad to piše u knjigama. Ako je dete neurološki zdravo, ako nema smetnje tonusa i koordinacije, uskoro će hodati samostalno.

Pitanje je da li je snimak MR tehnički korektan. Na ispravnom snimku sve strukture kolena se jasno vide, kao i eventualni izliv. Moguće je da je u pitanju povreda ligamenata, meniskusa, hondromalacija patele i dr. Ipak se javite na pregled ortopedu koji će klinički pregledati koleno. (Klinički pregled iskusnog ortopeda može biti precizniji od savremene tehnologije). Dok to ne uradite probajte lokalnu primenu nekog od gelova tipa Fastum, Biofreez i sl.

Najčešće se bolest javlja u vidu pogoršanja i poboljšanja. Sve zavisi od same vrste artritisa. Neki od njih su hroničnog karaktera. Uz adekvatnu terapiju svi artritisi se dobro kontrolišu.

Opisane promene na vratnoj kičmi spadaju u degenerativne reumatske promene koje mogu izazivati neprijatne tegobe tipa bolova u glavi i vratu, kao i vrtoglavice. Veoma uspešno simptomi se otklanjaju fizikalnom terapijom (ručna i ultrazvučna masaža, laser, termoterapija, elektroterapija i vežbe za bolni cervikalni sindrom. S obzirom na povraćanje uz vrtoglavice, potreban je ipak i neurološki pregled. Ako i on bude uredan javite se fizijatru.

Bol u jednoj tački ramena nije posledica ili reakcija na fizikalnu terapiju. Bilo bi dobro da uradite dijagnostički ultrazvuk ramenog zgloba. Moguće je da postoji npr. bursitis ramena, koji se sasvim slučajno pojavio baš u toku fizikalnog tretmana za vrat. Možete probati par dana hlađenje tačke koja vas boli (masaža kockom leda par minuta, bez naknadnog utopljavanja).

Pareza n. peroneusa konkretno znači da ne možete da podignete stopalo, tj. ne možete da stojite i hodate na peti leve noge. Mišići inervisani od peroneusa su slabi. Pareza peroneusa može biti posledica oštećenja samog nerva (povreda, posekotina, mehanički pritisak, najčešće blizu kolena)ili posledica postojanja diskus hernije i lumboishialgije. Fizikalna terapija je jako važna, jer ona "čuva" mišiće podizače stopala od atrofije. Treba da se javite fizijatru i uporno sprovodite fizikakalni tretman. Naravno, potrebna je i dodatna dijagnostika koja će pokazati zašto je do pareze došlo (MRI kičmenog stuba L-S dela ili kolena), EMNG, neurološki pregled)

Obavezno se javite reumatologu. On će Vas pregledati i uputiti na ispitivanja (RTG, laboratorija - posebno RF).

Zabacivanje glavice unazad je česta pojava kod beba u prvim nedeljama života. Dešava se zbog nezrelosti i disharmonije mišićnog tonusa između mišića savijača i opružača vrata i trupa. To postepeno postaje manje izraženo i prestaje za oko 6-8 nedelja. Ako se nastavi i posle toga treba da posetite dečjeg neurologa i fizijatra. Do tada: kada dojite bebu ili je hranite iz flašice, držite je u naručju tako da su obe bebine ruke ispred tela, a kada je nosite, neka lice bude okrenuto prema napred, u uspravnom stavu, a bebina leđa naslonjena na vaše grudi (ne prema sebi).

Najpre treba da posetite ortopeda, ponovo snimite lakat i poslušate njegov predlog. Nakon toga, javite se ponovo.

Ipak je pametnije da najpre posetite neurohirurga i čujete njegov predlog i obrazloženje. Ukoliko postoji kompresija medule, treba ozbiljno sagledati problem.

Ponekad se dešava da operacija diskusa ne može da reši problem bola. Treba obavezno da uradite kontrolni snimak - magnetnu rezonancu operisanog dela kičme, kako bi se videlo šta je uzrok bola. Pokušajte sa upornom fizikalnom terapijom koja smanjuje bol (laser, TENS, DD struje...). Možete probati i lokalnu primenu nekog od antireumatskih gelova ili krema.

Treba da posetite neurologa i najpre primenite njegovu terapiju, a zatim fizikalni tretman (postoji veliki izbor fizikalni procedura koje će ublažiti tegobe). Nema razloga za depresiju, takve bolesti se uspešno leče.