Dečija i adolescentna psihijatrija – pitajte doktora

Imam dječaka od 11 godina. Dijete je konstantno zamišljeno i u školi potpuno nezainteresovano. I kod kuće se primjeti ta zamišljenost po nekoliko puta ga moramo zovnut, a on odreaguje kao da ga probudimo iz sna i to se ponavlja već duži period. Prvo su počeli problemi u školi, zaboravlja da zapamti domaći u toku časa uspije da zapiše samo jedan zadatak. Onda kad to treba kući odraditi nastaje plač i vrpoljenje na stolici. Inače, dijete je zdravo raste u normalnoj porodici nisu zapostavljeni (ima još 2 brata jednog starijeg jenog mlađeg), kao mali je bio hiperaktivan, ali nikad nije napravio nikakvu štetu nikome. Volio je da vježba, skače, bavi se sportom i to se nikad nije promijenilo. Sad me zabrinjava ta njegova zamišljenost, slaba koncentracija i taj neki pogled izgubljeni, jer kad pričam sa njim on sluša nekih par rečenica i tačno osjetim kad se zamisli gleda u mene, a kao da me uopšte ne vidi. Svi mi govore da će proći, ali ja ipak mislim da imamo problem. Molim vas za savjet.

Poštovani, 

Imamo devojčicu od 4, 5 godina. Ona je dobro, pametno dete, ide u vrtić, tamo stalno dobija pohvale. Jedini evidentni problem u njenom ponašanju, jeste odbijanje odlaženja iz parkića, rođendana, dvorišta, kreće vrištanje, plač. Stalno traži još vremena za igru. Svaki put pre odlaska je podsetimo da ne bi trebala da vrišti, plače, otima se pri povratku, najavimo joj par minuta pre odlaženja da ćemo krenuti, to prihvati i opet isto. Razgovaramo sa njom dosta, ona zna šta je ružno u njenom ponašanju ali stalno to ponavlja. Molim Vas za savet.

Poštovani, 

Da odmah istaknem da se ne radi o adolescentu nego djetetu od 3 godine (nisam uspjela naći odgovarajuću kategoriju, ukoliko postoji). Naime, trenutno sam u procesu razvoda (sporazumni, bez tenzija i rasprava). Radi mog novog posla, sin je trenutno s tatom, dok se malo ne smiri situacija oko selidbe i prilagodbe. Pošto bivši muž krajem godine također prelazi na novi posao i živjeti ćemo u različitim gradovima, dogovorili smo da sin neko vrijeme bude sa mnom (kod koga će boraviti nakon tog perioda ovisi o njegovoj prilagodbi i našim dogovorima). Ono što me zanima jest da li je za sina bolje da taj period bude kraći (2-3 mjeseca) ili da kod mene bude cijelu vrtićku sezonu (rujan - srpanj)? Da napomenem da sva pitanja oko razvoda rješavamo mirno, tako da smo oboje otvoreni za dogovor. Samo nas zanima kako će ta promjena utjecati na sina i koji vremenski period je bolji za njega, pošto nam je on oboma na prvom mjestu i nastojimo naći neko optimalno rješenje s obzirom na situaciju. Vjerujemo da mu je bolje da provede duži period, ali me ipak zanima dodatno mišljenje. 

Poštovani, 

Moja ćerka ima 15 godina, prvi je razred gimnazije, veoma uspešna u školi, vanškolskim aktivnostima i na takmičenjima (ovo nije pod pritiskom roditelja, naravno ohrabrujemo je i podržavamo ali ne vršimo pritisak, uglavnom smo tu da pomognemo ako treba ali retko treba), takođe i prilično omiljena u društvu. Samim tim imamo dosta poverenja u nju, tj. imali smo. Pre oko godinu dana izašla je u grad i tamo se sa društvom napila do obeznanjenja, zvali su nas da dođemo po nju, srećom ništa joj se loše nije desilo. Razgovarali smo, bila je kažnjena sa izlascima, pokušali smo da održimo neki balans da ne bi pala u depresiju i ne daj bože išla u neke ekstreme (misli o samoubistvu), vremenom se situacija nekako normalizovala, mislili smo pogrešila je, shvatila je, to je iza nas. Međutim sada se ponovilo, i to sa tabletom ekstazija na žurci na koju smo je pustili sa jednom grupom iz tih vanškolskih aktivnosti, sve se saznalo, zvali su nas, izbacili je iz grupe i sada smo u toj situaciji. Iskreno ne znamo kako da reagujemo, posebno što ona ne pokazuje kajanje i smatra da je to danas normalno i da mora s vremena na vreme "da pobegne od svog života", njene reči. Razgovarali smo, pričali ali je zatvorena i ne izgleda mi da išta od toga ima efekta. Nada da je od slučaja prošle godine naučila lekciju očigledno je pala u vodu, poverenja ne možemo da imamo, zaista nismo sigurni šta dalje. Smatramo da treba da krene / krenemo kod psihologa, ali ne znamo gde i kome da se obratimo za ovaj konkretan problem, pa Vas molim za savet. Privatno ili u državnom zdravstvu, svejedno je. 

Poštovani,

Moj sin ima 22 godine. Uspešan na fakultetu. Odjednom imao svađu sa drugom sa fakulteta. Sad priča kako ga prate, kako ga kontrolišu, kako znaju sta misli. I odjednom neće više na fakultet. Da li treba da se zabrinem i preduzmem nešto?Objektivno kćerka kaže koja je zajedno sa njim da on izmišlja.

Poštovani,

Imam dječaka 14 godina. Od kada je krenuo u školu neće da uči. Vodila sam ga prije dvije godine i kod dječijeg psihologa da vidim ima li nekih problema koji bi mogli uticati na učenje, ali doktorica je nakon svih obavljenih razgovora i testiranja rekla da je čak i natprosječno inteligentan. Moj problem je što ga uopšte ne mogu motivisati na učenje. Svaka mjera je bezuspješna. On je potpuno ravnodušan na bilo kakve mjere po sistemu nagrade, kazne i razgovora. Stalno sa njim razgovaram da saznam da li ima nekakav problem i da li mu je potrebna nekekva pomoć, ali on kaže da je sve u redu i da mu nije potrebna pomoć. Do šestog razreda sam mu dosta pomagala oko učenja i učila ga kako da uči. Sada je osmi razred i svake godine su ocjene sve lošije. Imate li neko rješenje za ovaj naš problem? Razrednica me ubjeđuje da je to pubertet, ali meni je neprihvatljivo da baš zbog toga ne voli toliko da uči. Sa starijim sinom (ima sada 27 god) sam se isto ponašala, ali nije bilo ovakvih problema, jer smo uspijevali da kroz razgovor nađemo "zajednički jezik" što sa mlađim ne uspijevam. Da li negdje griješim? 

Poštovani, 

Imam dečaka od 23 meseca. On sve razume ali problem je njegov nagli bes koji ga ponekad snađe. Toliko pobesni da lomi predmete, ujeda nas, udara, vrišti iz sve snage, čak lupa glavom, a plač je neverovatan tako da ga po pola sata ne možemo smiriti. Napadi se jave odjednom nakon spavanja ili kad mu nešto nije po volji i ne uradiš po njegovom, a ume da plane za glupost ili sitnicu. Tipa skinuli smo mu bluzu ili preneli preko asfalta, a hteo je sam da prođe i tera nas da ga vratimo na predhodno mesto da sam prođe, da mu vratimo bluzu onako kako je zamislio koja ruka ili to, mora otac a ne ja itd. Kako postupati?

Molim za pomoc, danas smo bili na 2savetovanju. Beba 2m, napredna +2800 do sada. Problem je izgleda po pedijatru sto drzi sake skupljene kada je potbuske i kada se odupire. Rekao nam je da nema potrebe za fizijatrom, da joj samo ispravljam sake kada ih skupi. Molim vas do kada se ovo tolerise i sta da radim kako bi joj na ispravan nacin pomogla. Hvala

Kako da odviknem sina od 3 godine da spava u bračnom krevetu sa mnom?

Imam problem sa osmogodišnjim detetom. Velike su oscilacije u ponašanju i učenju u školi. Od ocena sve same petice i trojke, a ponašanje mu je učiteljica okarakrerisala da je kao "zapeta puška". Prvi neće nikad da krene, a na provokacije odgovara šamarima i izazivanjem tuče. Suprug i ja smo probali raznim metodama, od mirnih razgovora i ukazivanja na posledice, do kažnjavanja i zabrane njemu, dragih stvari. Dete to tako hladno prihvata bez ikakvog komentara. Deca iz zgrade, u kojoj živimo, svakodnevno dolaze po njega kada krenu u skolu i sa njma se nikad nije pobio niti posvadjao. Kada je kući on je poslušan, uredan i veseo. Brine me ta transformacija i ta dvoličnost kod njega. Kada sam samoinicijativno htela da odem do školskog psihologa, učiteljica je rekla da nije valjda do toga došlo. Htela bih da ovedem dete kod dečijeg psihologa, ali ih u Boru nema.

Da li moze da se postavi pitanje i dobije odgovor a da se ne objavi na sajtu? Pitanje/problem je is oblasti adolescentne psihologije, u vezi sa seksualnim ponasanjem tinejdzera. Bila bih vrlo zahvalna kada bi mi neko pomogao ali zaista ne mogu detaljno da opisem problem javno.