Bubrežne bolesti – pitajte doktora

Vas otac ima najverovatnije hronicnu bubreznu slabost uzrokovanu dijabetesnom nefropatijom. Terminalni stadijum ove slabosti zahteva lecenje dijalizom (hemo ili peritonealnom).Kod bolesnika sa dijabetesom se cesce predlaze peritonealna dijaliza iz vise razloga,a pre svega zbog losih krvnih sudova i nemogucnosti izrade fistule.Takodje,ova dijaliza je bliza normalnom radu bubrega, a ima i mnoge druge prednosti.Zato bih Vam predlozio da,kada to bude bilo potrebno,prihvatite peritonealnu dijalizu.

Hidronefroza levog bubrega uzrokovana stenozom uretera,koja za sada nije ostetila funkciju levog bubrega,kako se iz pisma vidi,zahteva energicnu i brzu reakciju urologa.Mislim da resenje cestim zamenama double J sonde nije dobro,posto postoji veliki rizik za nastanak infekcija i drugih komplikacija ovog nacina lecenja.Moram reci da je ovo cest uroloski problem i smatram da oni hirurskim putem(uroloskom intervencijom)moraju trajno da rese tu stenozu levog uretera,a nacin sigurno postoji,koga urolozi dobro poznaju.

Pojava hematurije moze biti izazvana brojnim oboljenjima(tuberkuloza,kamen u nubregu,tumor,upala bubrega-glomerulonefritis i dr.).Nekada hematurija moze biti i u sklopu sistemskog vaskulitisa koji je najcesce alergijske prirode i koji daje promene,ne samo na bubrezima nego i na drugim organima i koji najcesce ne ide samo sa hematurijom.Takodje,u tom slucaju postoje i imunoloski poremecaji-porast imunih kompleksa,antinuklearnih i anti DNA antitela,pad C3 komplementa itd. Iz Vaseg opisa sve ovo ne vidim i sasvim bih se slozio sa alergologom da Vasa hematurija nije povezana sa alergijskim manifestacijama koje Vi imate i treba slusati njegove savete.

U slucaju hipoparatireoidizma trebo redovno kontrolisati nivo parathormona,kalcijuma,fosfora,alkalne fosfataze u krvi,kao i eho bubrega.Neophodna je i redovna kontrola pedijatrijskog endokrinologa i nefrologau visokospecijalizovanoj ustanovi( K.C Nis,Beograd)i adekvatna,pre svega,endokrinoloska terapija. U slucaju hipoparatireoidizma bubrezi redje mogu biti osteceni,nego u hiperparatireoidizmu,ali ih treba redovno kontrolisati.Najvaznije je,ponavljam,adekvatna kontrola i terapija od strane decjeg endokrinologa.

Prema opisanom nalazu staticke scintigrafije bubrega,nalaz je normalan i nisu potrebna dodatna ispitivanja.Razlika u učešću bubrega u ukupnoj funkciji(52% : 48%) je normalna. Medjutim,posto se radi o detetu,neophodno je uraditi i druge analize(pregled mokrace,krvi,eho bubrega itd) i povremeno konsultovati nefrologa.U sustini,ako je sve drugo u redu,samo ovaj nalaz,koji ste opisali-razlicit,ne treba puno brinuti.

Na osnovu nalaza koji ste opisali,verovatno se radi o kamenu u desnom ureteru,koji pravi nekompletni zastoj u oticanju mokrace.Zbog toga je neophodno redovno nefrolosko i urolosko pracenje,laboratorijske analize,pre svega pregled urina i eho bubrega pa ako se zastoj pogorsava,urolog mora intervenisati-izvaditi kamen sondom. Prema prilozenim nalazima funkcija bubrega je ocuvana,ali ne prilazete pregled mokrace gde bi se videlo postojanje krvarenja i infekcije,koju treba leciti. Dok se urolog ne odluci za eventualnu intervenciju,neophodno je uzimati "Rowatinex" i po potrebi antibiotik i sredstva za umirenje bolova.

Ukoliko kamen u bubregu,koji imate vec godinu ipo dana,ne treba ga posebno leciti.Medjutim,neophodne su redovne kontrole nefrologa i urologa kao i ultrazvucni pregled,kako bi se pratila velicina kamena i eventualno primenila neka terapija. Sto se tice terapijskih postupaka zavisice od komplikacija koje taj kamen daje, a sa preparatom Uriflow namam iskustva i mozda se treba oglasiti urolozima.

Za transplantaciju bubrega je neophodno uraditi brojna ispitivanja,tako da je skoro nemoguce sve njih ovde pobrojati. Ipak,prvo i osnovno je uraditi krvnu grupu i Rh faktor,HLA - tipizaciju i ispitati postojanje limfocita-toksicnih antitela. Nakon toga ispituju se svi organi i sistemi kako bi se utvrdilo stanje tih organa pa ako nesto nije u redu,to leciti.Neophodno je videti stanje jetre,zeluca,srca,pluca,paratiroidne zlezde,mokracne besike,postojanje virusa itd,pa sve sto je patolosko treba leciti,pa tek onda planirati transplantaciju bubrega. Zbog svega navedenog ne moze se tacno predvideti duzina i neophodnost bolnickog lecenja.Ako je sve u redu,jedino je neophodno bolnicko lezanje za arteriografiju. Ukoliko se radi o transplantaciji sa zivog davaoca,potrebna su jos neka ispitivanja sa potencijalnog davaoca.

U Vasem slucaju,pri ultrazvucnom pregledu bubrega,jedino sto odudara od normalnog eho nalaza je dilatacija kanalnog sistema desnog bubrega.U levom bubregu ima peska,sto ne znaci nista posebno. Sto se tice nalaza na sdesnom bubregu,neophodno je uraditi i druge metode sem ultrazvucnog pregleda,da bi se reklo tacno o cemu se radi.Nalaz koji ste opisali ako bi samo to gledali,ne ukazuje na neki patoloski proces(kamen,suzenje kanala i dr). Zbog svega toga ja bih Vam predlozio da ponovite ultrazvucni pregled na istom ili nekom drugom mestu,da vidite da li se taj nalaz odrzava.Ukoliko se odrzava,javite se najblizem nefrologu,koji ce predloziti dalja ispitivanja(laboratorija,scintigrafija bubrega,dubinsko snimanje bubrega-IVP itd).Ako se pak nalaz povukao,raditi povremene eho kontrole,1-2 puta godisnje. U svakom slucaju,ponavljam jos jednom,samo jedna metoda ma koliko bila sigurna i dobra,nije dovoljna da se ozbiljno proceni i adekvatno odgovori na Vase pitanje.

Bol u slabinskim predelima moze poticati i od strane bubrega.Medjutim,ako su laboratorijske analize u normalnim granicama(pregled mokrace,ureje,kreatinina,SE i dr.) najverovatnije bolovi ne poticu zbog bubreznih bolesti. Ipak bih Vam savetovao da napravite i ultrazvucni pregled bubrega i mokracne besike i pregled interniste i/ili nefrologa,koji ce to i potvrditi.

Otezano i ucestalo mokrenje,kao i povecan broj leukocita ukazuju na postojanje infekcije mokracnih puteva.Tu infekciju treba adekvatno i dovoljno dugo leciti,nakon toga povremeno se kontrolisati(laboratorija,urinokultura,ultrazvucni pregled bubrega itd).Ako se teobe vise puta ponove,treba raditi i druga ispitivanja(intravensku pijelografiju i dr).