Pomoć u lečenju apneje - dentalne proteze

Apneja u bukvalnom prevodu znači odsustvo daha, tj. prestanak disanja. Kada pričamo o poremećajima, najčešća je opstruktivna apneja u spavanju („obstructive sleep apnea“, OSA), praćena centralnom apnejom u spavanju („central sleep apnea“, CSA), hipoventilacionim poremećajima u snu i hipoksemičnim poremećajem vezanim za spavanje.

Tipovi apneje

Opstruktivna apneja u snu (OSA) je najčešći poremećaj u spektru poremećaja disanja u snu i predstavlјa hroničnu progresivnu bolest sa karakterističnim repetitivnim prekidima ventilacije tokom spavanja usled potpunog ili delimičnog kolapsa faringealnog dela disajnih puteva (deo ždrela iza nosa i usta). Ovaj prestanak disanja je praćen padom nivoa kiseonika u krvi, padom zasićenosti oksihemoglobina i/ili buđenjem.

Težina bolesti se pretežno utvrđuje na osnovu broja i karakteristika opstruktivnih respiratornih događaja u snu, preko takozvanog indeksa apneje-hipopneje (AHI). Ovaj indeks predstavlјa broj objektivno registrovanih potpunih (apneja) ili delimičnih (hipopneja) prekida disanja po satu sna. Ako je AHI 5-15 po satu sna, prisutan je blagi do umereni oblik OSA, ako je AHI 15-30/h umeren do teški, a preko 30/h - veoma težak oblik OSA. Uzimaju se u obzir i klinička slika, nivo i dužina desaturacije oksihemoglobina, poremećaj strukture sna i prisustvo pratećih bolesti.

Centralni poremećaji disanja u snu (CSA) prepoznaju se smanjenjem ili potpunim prestankom protoka vazduha uz mali ili nikakav respiratorni napor zbog prolazne inhibicije ventilacionog motornog izlaza tokom spavanja. Većina CSA događaja se obično viđa u NREM snu.

CSA se viđa kod pacijenata sa srčanom insuficijencijom, atrijalnom fibrilacijom, akromegalijom ili hroničnom bubrežnom insuficijencijom. CSA može biti izazvana lekovima (opioidi, valproična kiselina), može se javiti pri boravku na velikoj nadmorskoj visini, a postoji i primarna (idiopatska) centralna apneja u snu.

Centralni prekidi u disanju tokom sna se mogu naći i kod pacijenata sa alveolarnom hipoventilacijom, poremećajima moždanog stabla i kičmene moždine, neuromuskularnim poremećaji, mijastenijom gravis, poremećajima perifernih nerava.

CSA kod pacijenata sa kongestivnom srčanom insuficijencijom (eng. Congestive heart failure, CHF) često prati takozvani Cheyne -Stokes obrazac disanja, ciklično krešendo-dekrešendo disanje odvojeno centralnim apnejama ili centralnim hipopnejama. Ovaj oblik CSA se može videti kod muških pacijenata starijih od 60 godina, kod 25-50% pacijenata sa CHF i čak 70% pacijenata nakon moždanog udara.

Određeni nivo CSA se često može videti kod pacijenata sa OSA, posebno u slučaju takozvane CSA uzrokovane terapijom („treatment emergent central sleep apnea“, TECSA), gde primena tretmana OSA otkriva privremenu ili trajnu centralnu respiratornu nestabilnost.

Koliko često se javlja apneja?

Prevalencija CSA je niska u opštoj populaciji. Procenjuje se da oko 4% pacijenata upućenih na klinike za spavanje ima neki oblik centralnih poteškoća sa disanjem. Pretpostavlјa se da je CSA prisutna kod 10% osoba sa akromegalijom, dok skoro polovina ispitanika sa plućnom hipertenzijom mogu imati ovu vrstu poremećaja disanja u snu. CSA na velikoj nadmorskoj visini može se videti kod nekih zdravih osoba na visinama iznad 2000 m, pri čemu 100% njih ima poteškoća sa disanjem na visinama iznad 4000 m. CSA izazvana lekovima može se naći kod skoro jedne trećine pacijenata na metadonskoj terapiji za zavisnost od heroina.

Sa druge strane, opstruktivna apneja u spavanju je bolest sa visokom incidencom i prevalencijom u opštoj populaciji, koja bez adekvatne dijagnoze i terapije može dovesti do značajnih posledica po zdravlјe i kvalitet života pacijenata

Benjafield i saradnici su 2019. godine izvršili procenu distribucije i prevalencije OSA u 193 zemlјe sveta prema dostupnim podacima i otkrili da više od 936 miliona lјudi verovatno ima neki nivo OSA (AHI ≥5 događaja/h) sa 425 miliona lјudi koji imaju umerenu ili tešku OSA (AHI ≥15 događaja/h). Prevalencija blage OSA kretala se od 7,8% (Hong Kong) do 77,2% (Malezija), a za umerenu do tešku OSA od 4,8% (Irska i Izrael) do 36,6% (Švajcarska).

Procenjena incidencija bolesti je oko 7,5% za umereni do teški oblik bolesti, a za blagi do umereni oblik OSA oko 16% na petogodišnjem nivou.’

Pretpostavlja se da je umerena do teška OSA prisutna kod skoro 1.400.000 odraslih osoba u Srbiji od čega kod preko 90% nije postavljena ni sumnja na dijagnozu bolesti.

Kako dentalne maske pomažu u rešavanju problema sa apnejom?

Kod izvesnog broja pacijenata sa OSA pozitivni efekti su ostvareni primenom oralnih protetskih sistema koji funkcionišu po principu izvlačenja/sprečavanja povlačenja jezika („Tongue protrusion devices“) ili donje vilice („Mandibular advancement devices“) tokom spavanja.

Na taj način se sprečava zapadanje jezika i suženje ždrelnog prostora, a poboljšava se tonus mišića dilatatora i oblik ždrela. Postoji veliki broj ovih protetskih sistema, manjeg ili većeg stepena složenosti. MAD proteze se ne preporučuju kod pacijenata sa manjkom ili kompletnim nedostatkom zuba, kao i pacijentima koji imaju fiksne protetske radove (krunice, mostovi). Uvek se preporučuje da MAD proteza bude indivudalno prilagođena pacijentu i izrađena od strane stomatologa/ortodonta.

U istraživanjima je potvrđen efekat na smanjenje AHI, ali ne i stepena desaturacije kod bolesnika sa OSA različite težine. Osim toga, primena ovih aparata je pozitivno uticala na smanjenje hrkanja, prekomerne pospanosti, krvnog pritiska, parametara inflamacije i oksidativnog stresa. Trenutne preporuke za primenu oralnih proteza se odnose na terapiju hrkanja, blagih do umerenih formi OSA, pacijenata sa kraniofacijalnim abnormalnostima i poremećajima zagrižaja, kao i pacijenata koji su odbili ili nisu imali efekata primenom CPAP-a.

Poruka za čitaoce

„Primena MAD (mandibular advancement devices) je indikovana kod pacijenata sa potvrđenom OSA u slučaju pacijenata koji su kandidati za CPAP, ali nisu zainteresovani , ili kod pacijenata sa blagom do umerenom formom OSA sa blagim simptomima. Preporučuje se izrada MAD od strane stomatologa protetičara nakon pregleda i isključenja kontraindikacija za MAD” , poručuje dr Popević.