Hiperventilacija

Hiperventilacija je simptom i predstavlja ubrzano i produbljeno disanje.

Zašto nastaje?

Hiperventilacija se javlja kao simptom srčanih, pulmonalnih oboljenja, ali takođe i u toku paničnih i anksioznih napada. Postoji i sindrom hiperventilacije gde u stvari hiperventilacija koja snižava CO2 (ugljen dioksid) u krvi za sobom povlači određenu simptomatologiju. Neposredna posledica prekomernog disanja jeste smanjenje CO2 u krvi što dovodi do suženja krvnih sudova u koži (bledilo) i u mozgu i do slabije pokretljivosti svih tkiva.

Klinička slika

Hiperventilacija dovodi do manjka kiseonika ućelijama, bez obzira što bržim udisanjem unosimo i više kiseonika u pluća. To za posledicu ima sledeće dve grupe simptoma: vrtoglavicu, omaglicu, doživljaj zbunjenosti, nedostatak vazduha, zamagljen vid, ubrzan rad srca, utrnulost i neosetljivost na dodir u rukama i nogama, oznojeni dlanovi i ukočenost mišića.
Pošto hiperventilacija predstavlja fizički napor, osoba koja hiperventilira često oseća toplotu u telu, pocrveni, preznojava se i umorna je ili iscrpljena.
Češće korišćenje grudnih mišića tokom hiperventilacije dovodi do napetosti grudnih mišića, pa čak i stezanja i bolova u grudima. Ako se previše brzo ili previše duboko disanje nastavi, dolazi do druge faze hiperventilacije, koja se ispoljava sledecim simptomima: još jačom vrtoglavicom, često praćenom mukom, nemogućnošću da se slobodno diše, jakim stezanjem ili oštrim bolom u grudima, kratkotrajnom oduzetošću mišića u različitim delovima tela, iznenadnim gubitkom svesti (retko), sve većim osećanjem straha.
Hiperventilacija je naročito opasna kod sportskih i drugih ronilaca koji ovo stanje izazivaju namerno, jakim disanjem. Kod njih se zbog smanjivanja ugljen dioksida u krvi stvara osećaj veće sigurnosti pod vodom, jer zbog slabe koncentracije tog gasa u krvi ne osećaju potrebu za disanjem svežeg vazduha, ili to osete kasno.

Lečenje

Terapijske mere sastoje se od razgovora i smirivanja pacijenta, zatim stavljanja kesice ili rukavice na bolesnikova usta i nos, da bi udisao već izdahnuti vazduh s većim sadržajem CO2.  U obzir dolazi i premedikacija anksioliticima. Bolesnik koji se nalazi u stanju hiperventilacije zahteva mir i pažnju, a u nekim slučajevima, kao na primer, posle ronjenja, mora se primeniti veštačko disanje.

Podeli tekst:

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 4

  1. Jelena 22.11.2022

    Edita Jel Moze Broj telefona od tog coveka


  2. Denis 27.04.2021

    Edita, zanima me da li mogu dobiti broj telefona tog coveka ?


  3. edita 30.12.2009

    Jas imam problemi so disenje veke 2 godini bev na site ispituvanja mi kazaa deka se e vo red imav bolki vo misici mnogu povrakav i se nekoi gluposti, na kraj otidov vo makedonija na odmor i mi preporacaa da otiam vo kumanovo kaj eden gospodin sto znae da vadi ziva od telo, vo pocetok odbivav da odam toa mi bese se cudno, no edn vecer se naduvav nemozev da disam i veke mi zdosadi i otidiv, veruvale ili ne mi izvadi ziva so nekojsi aparat i od togas do den denes stomakot ne mi se duva ne se gusam, , veruvajte cudo zivo ama vistinito, , edita holandija


  4. Irena Kostojcinoska 20.12.2009

    Veke nekolku godini go imam ovoj problem! Porano bese mnogu poretko, no vo posledno vreme mnogu mi stvara opteretuvanje. Koga ne mozam da izdisam me faka panika! Se osecam kako vo son, i pomisluvam na najstarasnoto. Stomakot mi se naduva. Ve molam odgovoretemi so sto ova se leci po priroda sum nervozna i osteliva. Koga mozam da se prozevam ili izdisam se mi pominuva do slednoto izdisuvanje! Od napred vi blagodaram!: )


Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde