Hiperventilacija je simptom i predstavlja ubrzano i produbljeno disanje.
Zašto nastaje?
Hiperventilacija se javlja kao simptom srčanih, pulmonalnih oboljenja, ali takođe i u toku paničnih i anksioznih napada. Postoji i sindrom hiperventilacije gde u stvari hiperventilacija koja snižava CO2 (ugljen dioksid) u krvi za sobom povlači određenu simptomatologiju. Neposredna posledica prekomernog disanja jeste smanjenje CO2 u krvi što dovodi do suženja krvnih sudova u koži (bledilo) i u mozgu i do slabije pokretljivosti svih tkiva.
Klinička slika
Hiperventilacija dovodi do manjka kiseonika ućelijama, bez obzira što bržim udisanjem unosimo i više kiseonika u pluća. To za posledicu ima sledeće dve grupe simptoma:
- vrtoglavicu,
- omaglicu,
- doživljaj zbunjenosti,
- nedostatak vazduha,
- zamagljen vid,
- ubrzan rad srca,
- utrnulost i neosetljivost na dodir u rukama i nogama,
- oznojeni dlanovi i ukočenost mišića.
Pošto hiperventilacija predstavlja fizički napor, osoba koja hiperventilira često oseća toplotu u telu, pocrveni, preznojava se i umorna je ili iscrpljena.
Češće korišćenje grudnih mišića tokom hiperventilacije dovodi do napetosti grudnih mišića, pa čak i stezanja i bolova u grudima. Ako se previše brzo ili previše duboko disanje nastavi, dolazi do druge faze hiperventilacije, koja se ispoljava sledecim simptomima: još jačom vrtoglavicom, često praćenom mukom, nemogućnošću da se slobodno diše, jakim stezanjem ili oštrim bolom u grudima, kratkotrajnom oduzetošću mišića u različitim delovima tela, iznenadnim gubitkom svesti (retko), sve većim osećanjem straha.
Hiperventilacija je naročito opasna kod sportskih i drugih ronilaca koji ovo stanje izazivaju namerno, jakim disanjem. Kod njih se zbog smanjivanja ugljen dioksida u krvi stvara osećaj veće sigurnosti pod vodom, jer zbog slabe koncentracije tog gasa u krvi ne osećaju potrebu za disanjem svežeg vazduha, ili to osete kasno.
Lečenje
Terapijske mere sastoje se od razgovora i smirivanja pacijenta, zatim stavljanja kesice ili rukavice na bolesnikova usta i nos, da bi udisao već izdahnuti vazduh s većim sadržajem CO2. U obzir dolazi i premedikacija anksioliticima. Bolesnik koji se nalazi u stanju hiperventilacije zahteva mir i pažnju, a u nekim slučajevima, kao na primer, posle ronjenja, mora se primeniti veštačko disanje.
