Kod ljudi obolelih od dijabetesa, od ključne važnosti je sprečavanje akutnih i hroničnih komplikacija, koje mogu ostaviti teške posledice po zdravlje pacijenta. Internista, doktorka Nina Vukšić je istakla korisne savete za odlaganje i sprečavanje razvoja komplikacija i dobru kontrolu bolesti.
Za dobre rezultate lekar i pacijent rade timski
Sprečiti i odložiti razvoj komplikacija šećerne bolesti moguće je samo dobrom kontrolom bolesti, postizanjem normalnih ili približno normalnih vrednosti nivoa šećera u krvi. To prema nacionalnom vodiču znači da vrednosti šećera na prazan stomak, tzv šećera našte, je ispod 7 mml po litru, a da šećer dva sata nakon obroka (prandijalne vrednosti) budu ispod 9 mml po litru.
Volimo kada nam pacijenti donesu glikolizirani hemoglobin A1C, koji predstavlja prosečan nivo šećera u prethodna tri meseca i on treba da bude ispod 7 procenata.
Pre svega, neophodna je dobra edukacija pacijenata za vođenje dnevnika samokontrole, izrade profila i poluprofila. Neophodno je zadovoljiti sve terapijske ciljeve, a to su pravilna ishrana, adekvatna fizička aktivnost prilagođena svakom bolesniku i pravilan izbor medikamentne terapije.
U našem domu zdravlja imamo obučenu sestru za dijabetološko savetovanje, koja u timu sa lekarom učestvuje u izradi individualnih jelovnika i upravo je na njoj akcenat da vrši edukaciju pacijenata o samokontroli, izradi profila i poluprofila. Prilikom svake posete obolelog, trudimo se da izmerimo telesnu masu, visinu, obim struka, vrši se izračunavanje body mass indeksa i izračunavanje kalorijskih potreba prema idealnoj telesnoj masi.
Insistiramo na laboratorijskim nalazima pre svega glikoliziranog hemoglobina, šećera u dva vremena, lipidni status serumski kreatinin, urin, i na osnovu toga i neophodnih profila i poluprofila vršimo dalju korekciju terapije fizikalnim pregledom tragamo za mogućim komplikacijama i dalje upućujemo pacijenta drugim specijalistima.
Svake godine 17.000 novoobolelih, trećina je sa komplikacijama
Dijabetes kao jedno od najčešćih metaboličkih bolesti savremenog društva karakterišu povišene vrednosti nivoa šećera u krvi. Uzrok jeste apsolutni ili relativni nedostatak insulina, odnosno nedostatak njegovog dejstva. Bolest je hronična, doživotna, sve učestalija u populaciji i sa brojnim komplikacijama koje mogu zahvatiti praktično sva tkiva i organe.
Savremenom terapijom, dobrom edukacijom pacijenata, mi te komplikacije možemo sprečiti i odložiti. Zanimljiv podatak je da prema registru za dijabetes svake godine se evidentira 17.000 novoobolelih od tipa 2 dijabetesa, dok trećina ima u trenutku postavljanja dijagnoze jednu ili više komplikacija.
Najčešće komplikacije kod dijabetesa
Komplikacije delimo na akutne i hronične, akutne nastaju u situacijama kada je organizam izložen nekom stresu kao što su infekcije, povrede, operacije. To su sve stanja kada se povećava koncentracija kontrareguratornih hormona, odnosno hormona koje ispoljavaju efekte suprotne insulinu. Najčešće akutne komplikacije jesu dijabetesna ketoacidoza, hipersmolarna koma i laktatna acidoza.
Hronične su brojnije i nastaju zbog promena na arterijskim krvnim sudovima, te promene jesu posledica povišenih vrednosti šećera ali i poremećaja u metabolizmu lipida, triglicerida pre svega ali i holesterola. Hronične komplikacije prema količini krvnih sudova koje zahvataju možemo podeliti na mikro i makro angiopatske.
U mikroangiopatske komplikacije koje nastaju na manjim krvnim sudovima ubrajamo dijabetesnu retinopatiju kao vodeći uzrok slepila odraslog doba nastaju male promene na krvnim sudovima očnog dna.. Druga vrsta mikroangiopatskih komplikacija jeste nefropatija koju karakteriiše propadanje bubrežne funkcije. U početku se manifestuje pojavom proteina u urinu obolelih i ako u toj fazi ne dostignemo dobru regulaciju šećera bolest napreduje sve do bubrežne slabosti koja često završava hemodijalizom i transplatacijom. Treća vrsta jesu neuropatije, oštećenje nerava zbog njihove oslabljene ishrane, može biti zahvaćen bilo koj nerv našeg organizma pa tako možemo govoriti o perifernim neuropatijama kada su zahvaćene ruke, noge ali može biti i autonomni nervni sistem kada imamo ispade u funkcionisanju unutrašnjih visceralnih organa.
Kako sprečiti komplikacije, i koje se to promene dešavaju na krvnim sudovima?
Makroangiopatkse komplikacije, promene su na većim krvnim sudovima i nešto su češće u dijabetesu tip 2, značajne su jer su upravo njima zahvaćeni krvni sudovi srca što se manifestuje anginom pektoris, infarktom miokarda, srčanom slabosti. Infarkt miokarda je do dva puta češći kod osoba sa dijabetesom, zatim mogu biti zahvaćeni krvni sudovi mozga što se manifestuje moždanim udarom koji je šest puta češći kod osoba sa dijabetesom. Ili možemo govoriti o perifernoj vaskularnoj bolesti kada su zahvaćeni arterijski krvni sudovi ruku i nogu.
U svim ovim komplikacijama u osnovi leži ubrzan proces ateroskleroze koji kod naših pacijenata i do deset puta intenzivniji nego u nedijabetesnoj populaciji. Kod pacijenata sa oštećenjem vaskularnog korita ruku i nogu, neke minimalne povrede kao što je rezanje zanoktica može da se inficira i nastaje gangrena.
U uslovima tako oslabljene cirkulacije lečenje je izuzetno otežano što se neretko završava invaliditetom odnosno amputacijom dela ili celog ekstremiteta. Sprečiti i odložiti razvoj komplikacija šećerne bolesti moguće je samo dobrom kontrolom bolesti, znači postizanjem normalnih ili približno normalnih vrednosti šećera u krvi što prema nacionalnom vodiču znači da vrednosti šećera na prazan stomak tzv šećera našte je ispod 7mml po litru a da šećer dva sata nakon obroka *postprandijalno(, budu ispod 9 mml po litru.
Pogledajte najčitanija pitanja i odgovore u vezi sa dijabetesom.
Povezani tekstovi:
Broj komentara: 0
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde