U trenutku postavljanja dijagnoze trećina već ima komplikacije

Dijabetes, kao jedno od najčešćih metaboličkih bolesti savremenog društva, karakterišu povišene vrednosti šećera u krvi. Uzrok jeste apsolutni ili relativni nedostatak insulina, odnosno nedostatak njegovog dejstva. Sprečiti i odložiti razvoj komplikacija šećerne bolesti je moguće samo dobrom kontrolom bolesti. Neophodna je edukacija pacijenata za vođenje dnevnika samokontrole, izrade profila i poluprofila, pravilna ishrana, adekvatna fizička aktivnost prilagođena svakom bolesniku i pravilan izbor medikamentne terapije.

Bolest je hronična, doživotna, sve učestalija u populaciji, sa brojnim komplikacijama koje mogu zahvatiti praktično sva tkiva i organe. Zanimljiv podatak je da se, prema registru za dijabetes, svake godine evidentira 17 000 novoobolelih od dijabetesa tip 2, a čak trećina u trenutku postavljanja dijagnoze ima jednu ili više komplikacija. Savremenom terapijom i dobrom edukacijom pacijenata komplikacije se mogu sprečiti ili odložiti.

Pokazatelji da je dijabetes pod kontrolom

Prilikom svake posete obolelog lekaru, meri se telesna masa,  visina, obim struka, izračunava Indeks telesne mase (BMI) i računaju kalorijske potrebe prema idealnoj telesnoj masi. 

Kao normalne ili približno normalne vrednosti šećera u krvi, prema nacionalnom vodiču, podrazumeva se vrednost šećera na prazan stomak ispod 7 mmol/L a da šećer dva sata nakon obroka bude ispod 9 mmol/L.

Važni su laboratorijski nalazi glikozirilanog hemoglobina, šećera u dva vremena, lipidnog statusa, urina. Na osnovu toga i neophodnih profila i polu profila, vrši se dalja korekcija terapije fizikalnim pregledom tragamo za mogućim komplikacijama i dalje usmeravamo pacijente drugim specijalistima.

Lekari vole kada  pacijenti donesu glikozirilani hemoglobin (Hemoglobin A1C test), koji predstavlja prosečan nivo šećera u prethodna 3 meseca i on treba da bude ispod 7 procenata. 

Hronične komplikacije osoba sa dijabetesom

Komplikacije koje nastaju kod obolelih od dijabetesa mogu biti akutne i hronične.

Akutne nastaju u situacijama kada je organizam izložen stresu, kao što su infekcije, povrede, operacije... To su sve stanja kada se povećava koncentracija kontraregulatornih hormona, odnosno hormona koji ispoljavaju efekte suprotne insulinu. Najčešće akutne komplikacije su dijabetesna ketoacidoza, hiperosmolarna koma i laktadna acidoza.

Hronične komplikacije su brojnije i nastaju zbog promena na arterijskim krvnim sudovima. Te promene jesu posledica povišenih vrednosti šećera ali i poremećaja u metabolizmu lipida, triglicerida i holesterola.

Hronične komplikacije prema veličini krvnih sudova koje zahvataju možemo podeliti na mikro i makro angiopatske.

• U mikroangiopatske komplikacije koje nastaju na manjim krvnim sudovima ubrajamo dijabetesnu retinopatiju, kao vodeći uzrok slepila kod odraslog doba, gde nastaju promene na malim krvnim sudovima očnog dna.
• Druga vrsta angiopatskih komplikacija jeste nefropatija, koju karakteriše propadanje bubrežne funkcije. U početku se manifestuje pojavom proteina u urinu obolelih i ako u toj fazi ne postignemo dobru regulaciju šećera bolest napreduje sve do bubrežne slabosti koja često završava hemodijalizom i transplatacijom.
• Treća vrsta jesu neuropatije, oštećenje nerava zbog njihove oslabljene ishrane, može biti zahvaćen bilo koji nerv našeg organizma pa tako možemo govoriti o perifernim neuropatijama kada su zahvaćene ruke, noge ali može biti zahvaćen i autonomni nervni sistem kada imamo ispade u funkcionisanju unutrašnjih viseralnih organa.

Za Stetoskop.info , dr Nina Vukšić spec. Interne medicine

Pogledajte sva pitanja i odgovore u vezi sa dijabetesom.