Ateroskleroza (suženje arterija)

Ateroskleroza je najčešća i najozbiljnija bolest u grupi bolesti nazvanoj arterioskleroze - bolesti za koje je karakteristično da arterijski zid postaje stanjen i slabije elastičan.

Nastanak bolesti

• Početna lezija se karakteriše nodularnim zonama lipidnih depozita, koji se morfološki vide kao «masne pruge». One predstavljaju nakupljene makrofage ispunjene lipidima u intimi krvnog suda. Ove rane lezije se razvijaju pre desete godine i šire se tokom života, tako da u trećoj deceniji zauzimaju 1/3 aortne površine.
• Razvijene lezije se nazivaju «plakovi». Oni se u početku javljaju u koronarnim arterijama, abdominalnoj aorti i u nekim segmentima karotidnih arterija. Postaju izrazite tokom III i IV dekade života. Ovi fibrozni plakovi su čvrsti, kupastog oblika i prekriveni fibromuskularnom kapom.
• Zrela lezija može progredirati do stadijuma sa zrelom fibroznom kapom na kojoj se uočavaju ulceracije. Ove lezije lako rupturiraju i dovode do stvaranja tromboze i tromboembolizacije sa nastankom kliničkih manifestacija ateroskleroze kao što su: koronarna bolest (KB), cerebrovaskularni inzult i periferna vaskularna bolest.

• Životne navike obuhvataju: hiperkalorijsku ishranu bogatu zasićenim mastima i holesterolom, pušenje duvana, prekomernu upotrebu alkohola i fizičku neaktivnost.
• Biohemijske ili fiziološke karakteristike vezane za povećani rizik pojave KB su: povećanje ukupnog holesterola u plazmi, povećanje nivoa LDL holesterola, niske playmatske vrednosti HDL holesterola, povišeni trigliceridi u serumu, hipertenzija, hiperglikemija, dijabetes, gojaznost, kao i trombogeni faktori (hiperfibrinogenemija).
• Nepromenjive - lične karakteristike su: starost, pol, pozitivna porodična anamneza za postojanje KB ili neke druge aterosklerotske vaskularne bolesti u mlađem životnom dobu (za muškarce pre 55. a za žene pre 65. godine), lična anamneza KB ili neke druge aterosklerotske bolesti.

Lečenje