Vežbanje je lek

"Vežbanje je lek, kao i svaki medikament, ima svoju dozu, količinu, učestalost uzimanja, oblik i trajanje lečenja." - Prof. dr Sanja Mazić.

Prof. dr Sanja Mazić je šef Katedre za medicinu sporta, Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Na nedavno održanoj edukativnoj radionici u okviru nacionalne kampanje "Teži ravnoteži", dr Mazić je govorila o značaju fizičke aktivnosti u preventivne i terapijske svrhe. Pored predavanja, masteranti sportske i terapijske fizičke aktivnosti Medicinskog fakulteta, demonstrirali su set vežbi koje se savetuju trudnicama, deci, starijim osobama, ali i zdravim ljudima, uz praćenje srčane frekvencije.

Svaka peta osoba u Srbiji je gojazna

Gojaznost je oboljenje savremenog čoveka i ne postoji uzrast koji je pošteđen. Sastavni deo prevencije i lečenja ovog oboljenja je fizička aktivnost i vežbanje. Naučno je dokazano da se isto može koristiti u prevenciji i terapiji većine hroničnih nezaraznih bolesti, kao i u unapređenju mentalnih sposobnosti i poboljšanja psihičkog stanja. Da bi fizička aktivnost ostvarila svoje puno dejstvo, neophodno je da bude individualno kontrolisana i dozirana.

Kada idemo do posla, sedimo u kolima, na poslu sedimo opet. Po povratku kući, obično se odmaramo. Loše je i zabrinjavajuće što svoje slobodno vreme ne provodimo ni uz minimum fizičke aktivnosti. 

Ukoliko bismo sabrali koliko vremenski sedimo u toku dana, taj podatak bi iznosio oko 7,7 sati dnevno. Ukoliko u sedećem položaju tokom dana provedemo 8 sati, svoje zdravlje nećemo popraviti ni uz redovnu fizičku aktivnost.

Prema poslednjim istraživanjima Instituta za javno zdravlje Batut (2013.), oko 40% ljudi je samo normalno uhranjeno. Predgojazno stanovništvo čini 35%, dok je svaka peta osoba u Srbiji gojazna. Izračunajte svoj BMI (Indeks telesne mase). 

Alarmantna je činjenica, da je sve više gojazne dece (oko 7%). Kada je u pitanju uzrast do 19 godina, svako peto dete je gojazno. Zbog ovakve situacije, deca sve češće oboljevaju od bolesti odraslih. 

Oko 5% dece u Srbiji ima hipertenziju.

Fizička aktivnost i vežbanje nisu isto                          

"Ako uspemo da izbalansiramo fizičku aktivnost i ishranu, niko nikada neće biti bolestan." Hipokrat

Fizička aktivnost je svaki pokret tela koji dovodi do potrošnje energije. Međutim, zdravlju neće doprineti baš svaka fizička aktivnost.

Vežbanje je posebno planiran i organizovan vid fizičke aktivnosti, čime unapređujemo fizičku formu. Ono što je najviše u vezi sa zdravljem jeste kondicija. Kondicija je prava mera zdravlja. 

Postoje različite grupe fizičke aktivnosti:

• Aerobne- aktiviraju se velike grupe mišića i dolazi do ubrzanja rada srca.
• Vežbe snage- mišići savladavaju i podižu teret.
• Vežbe za jačanje kostiju, fleksibilnost, pokretljivost i gipkost
• Vežbe ravnoteže...

Fizička aktivnost je lek ako se pravilno dozira

Na 80% uzroka umiranja, fizička aktivnost deluje kao prevencija i kao terapija. Na globalnom nivou, uzroci umiranja od hroničnih nezaraznih bolesti iznose 63%.

Ukoliko smo aktivni, smanjujemo rizik od sledećih oboljenja:                                            

• Dijabetes
• Hipertenzija
• Astma
• Osteoporoza
• Karcinom dojke
• Karcinom debelog creva
• Rak prostate
• Depresija

Koja je prava doza?

Različite bolesti različito reaguju na fizičke aktivnosti, ali utiču na samu pojavu i ishod bolesti. Doza je izuzetno bitna, zato kažemo da je fizička aktivnost lek. Na globalnom nivou, oko 31% populacije je neaktivno.

Fizička aktivnost se dozira kao svaki lek koji ima indikacije i kotraindikacije. Doza, učestalost, trajanje i oblik. najvažnije su stavke kada govorimo o fizičkoj aktivnosti.

Što ste aktivniji, manja je mogućnost da dođe do oboljevanja i smrtnog ishoda. Fizička aktivnost unapređuje zdravlje, a prava doza jeste 150 minuta i to umerene fizičke aktivnosti (u toku nedelju dana). Svakodnevnom šetnjom od 5 km, potrošićemo ukupno 1050 kcal. 

Što se tiče aktivnosti dece, neophodna je za njihov pravilan rast i razvoj. Njima se savetuje aktivnost u trajanju od 60 min devno (osnovna i srednja škola), dok se maloj deci (do 5 godina), savetuje svakodnevna aktivnost u trajanju od 180 minuta.

Ukoliko želite da oslabite, treba da znate sledeće:

• Što duže vežbate, masti se troše više.
• Vežbanje ne treba da bude teško, već treba da bude dugo i umerenog intenziteta.
• Ukoliko vežbate izuzetno visokim intenzitetom, velika je šansa da po pitanju sagorevanja masti ne uradite ništa.
• Mali intenzitet vežbanja doprinosi tome, da se sva energija za kontrakciju mišića obezbeđuje iz masti.
• Vežbanje ne treba da traje kraće od 10 minuta, a pre angažovanja velikih grupa mišića, važno je dobro zagrevanje.

Vežbajte, jer je vežbanje lek. Nikada nije kasno da se da se počne. Da li ćemo lek primeniti odlučujemo mi,  jer je velika razlika između onoga što radimo i onoga što činimo.

Tajna života je umreti mlad, ali što kasnije moguće.

                                                                                                                                                                                                                                                Katarina Milinković