Za zakazivanje telefonskim putem pozovite 063/687-460 Za zakazivanje telefonskim putem 063/687-460

Bronhijalna astma

Astma je hronična opstruktivna zapaljenska bolest disajnih puteva koja uzrokuje probleme pri disanju. Karakterišu je jak imunološki odgovor i hronična upala traheobronhijalnog stabla. Bolest se kod osetljivih osoba manifestuje otežanim disanjem, zviždanjem u grudima (vizing) i kašljem, udruženim s opstrukcijom u disajnim putevima, često reverzibilnom, spontano ili usled terapije.
Bolest se karakteriše pojačanom reaktivnošću bronhija na različite nadražaje. Javlja se u epizodama, tj. akutna pogoršanja bolesti izmenjuju se periodima u kojima nema simptoma astme. Do napada dolazi pri pogoršanju upale, obično jer je u neposrednoj okolini prisutan neki provokativni faktor astme.

Zašto nastaje astma?

Nasleđe može igrati određenu ulogu u nastanku astme, ali postojanje astme u porodici ne znači da ćete definitivno i vi ili vaše dete oboleti od astme. Nasleđuje se sklonost prema bolesti, a ne sama bolest.
Astma se često prvi put javlja u detinjstvu, češće kod dečaka nego devojčica. Atopija i alergije u porodici najveći su faktori rizika za razvoj te bolesti kod dece.  Atopija je genetska sklonost imunog sistema da proizvodi antitela na uobičajene alergene što dovodi do simptoma alergije. Atopijski dermatitis (ekcem) i alergijski rinitis mogu služiti kao ključni pokazatelji rizika razvoja astme kod odojčadi i male dece.

Nisu svi oblici astme alergijski, niti sve alergije dovode do astme. Alergijski uzročnici najčešće pripadaju grupi inhalacionih alergena (kućna prašina, grinje, perje, životinjske dlake, buđ, različiti poleni). Pri dolasku u dodir s prethodno senzibilisanim organizmom, izazivaju simptome astme. Smatra se da je za nastanak bolesti kod jedne trećine obolelih odgovoran imunološki mehanizam.

Poznato je da neke vrste lekova izazivaju akutni napad astme. To su acetilsalicilna kiselina, beta-adrenergijski antagonisti, nesteroidni antiinflamatorni lekovi, tartarazin (sredstvo za bojenje prehrambenih proizvoda) i drugi.
Porast atmosferskog zagađenja i loši klimatski uslovi pogoršavaju astmu. Dobro je poznat takav efekat duvanskog dima, ozona, azot-dioksida i sumpor-dioksida (u velikim koncentracijama). Profesionalni faktori koji izazivaju astmu su brojni. Sreću se u različitim proizvodnim procesima i granama, kao što su obrada metala (hrom, nikl, platina), drveta, biljnih prerađevina, plastičnih masa i životinjskih produkata. Infekcija u disajnom sistemu najčešće uzrokuje akutno pogoršanje astme.

Mikrobiološki uzročnici su različiti: kod dece se nalazi respiratorni sinicijalni virus i virus parainfluence, dok kod odraslih dominira virus influence i rinovirus. Mehanizmi putem kojih virusi provociraju astmu nisu poznati, ali se verovatno dešavaju inflamacijske promene u sluzokozi disajnih puteva, koje dovode do pada odbrambenih sposobnosti i veće osetljivosti na egzogene (spoljašnje) faktore.
U toku fizičkog naprezanja povećava se minutna ventilacija pluća tako da u donje disajne puteve dospeva veća količina nezagrejanog vazduha. Istovremeno menja se sadržaj tečnosti u epitelnim ćelijama sluznice. Dva fizička faktora, hladnoća i promena osmolarnosti, deluju na iritantne završetke nerva Vagusa i pokreću napad astme. Astma izazvana naporom dešava se najčešće u toku trčanja, a znatno ređe pri plivanju.

Ovako izgledaju simptomi bronhijalne astme

Astma se manifestuje nedostatkom vazduha (dispneja), zviždanjem u grudima (vizing) i kašljem. Ova tri simptoma su obično udružena.
Gušenje se javlja u vidu napada (paroksizmi dispneje) između kojih su faze remisije. Intenzitet napada, njihova učestalost i trajanje su varijabini. Za vreme napada bolesnik diše ubrzano, čuje se vizing, preznojen je i uplašen. Zauzima sedeći položaj i oslanja se na ispružene ruke, da bi fiksirao mišiće ramenog pojasa, što omogućava upotrebu pomoćne disajne muskulature.
Kraj napada je često obeležen kašljem s iskašljavanjem guste sluzi. Astma se obično pogoršava noću, a napadi se javljaju između 2 i 4 sata ujutro. Najteži klinički oblik astme jeste akutni teški napad (status asthmaticus) u kome je bolesnik životno ugrožen.

Dijagnoza

Dijagnoza astme postavlja se na osnovu anamnestičkih podataka, fizikalnog pregleda i ispitivanja funkcije pluća.  

Lečenje bronhijalne astme

Cilj lečenja astme jeste uklanjanje simptoma i uspostavljanje normalne ili što je moguće bolje funkcije pluća, kao i smanjenje rizika od pojave teških napada. Uz to, lečenje treba da redukuje broj i težinu napada i omogući bolesniku normalan život, uključujući i sportske aktivnosti. Ispunjenje navedenih ciljeva treba obezbediti uz minimalne sporedne efekte terapije .Oblik i težina opstrukcije ključni su parametri pri donošenju odluke o lečenju astme.

Određivanje težine bolesti bazira se na kombinaciji kliničkih kriterijuma i praćenju objektivnih pokazatelja opstrukcije. Kada su poznati prouzrokovači astme, izbegavanje alergena ubraja se u osnovne mere zbrinjavanja astme. Ovaj postupak je od posebnog značaja u profesionalnoj astmi.
U medikamentnom lečenju astme postoji nekoliko grupa lekova koji se najčešće koriste: sredstva za prevenciju opstrukcije (antiinflamatorni lekovi) i za otklanjanje opstrukcije (bronhodilatatori). Prema savremenim stavovima, astma je inflamatorna(zapaljenska) bolest i u lečenju se potencira rano uvođenje antiitnflamatorne terapije. Ova strategija lečenja zasnovana je na utvrđenoj ulozi inflamacije u pojavi hiperreaktivnosti i kliničkih manifestacija astme. 
Prihvata se stepenasti pristup u terapiji astme, s promenom stepena zavisno od postignutih rezultata. Da bi se primenio navedeni stav, neophdna je procena težine bolesti na osnovu kliničkih i funkcijskih kriterijuma. Terapija i težina bolesti stavljaju se u međusobnu relaciju i usklađuju u zavisnosti od postignutog, tj. od uspeha u kontrolisanju bolesti.

Prevencija

Astma se može sprečiti. Kod  dece u čijim je porodicama zabeležena astma ili atopija, početni razvoj astme se može sprečiti izbegavanjem izloženosti pasivnom pušenju i kućnoj prašini, alergenima u hrani, alergenima koji potiču od mačaka ili drugih životinja, grinju, polenu… Savremena  terapija astme pomaže bolesnicima da spreče većinu napada, reše se problematičnih noćnih i dnevnih simptoma i ostanu  fizički aktivni.

Da bi se postigla kontrola astme, potrebno je:

  • Odabrati odgovarajuće lekove i individualno ih dozirati;
  • Usvojiti dugoročni pristup lečenja astme;
  • Lečiti akutne napade astme;
  • Identifikovati i izbegavati faktore koji pogoršavaju astmu;

Podeli tekst:

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 14

  1. Sveta 30.03.2023

    I ja moram da se poželim da sam bio na pregledu u bolnici na zvezdari gde mi je doktorka konstatovala neki blaži oblik astme gde sam dobio da primim 6 infekcija Lemoda,jednu pumpicu beroduala i jednu pumpicu Relvar elipta, pa me zanima dali smem da ne koristim Relval eliptu nego samo berodual,i dali pumpica Relvala može izazvati zavisnost od njega pa da ga moram koristiti narednih 20 i više god,mislim ako doživim 55-60 dod,žnači pitam dali da krenem sa terapijom u punom obimu kako mi je doktorka prepisala ili da ocenim sam kao Što sam i dosada radio i slušao svoje telo. Unapred zahvalan na pomoći!!! Sveta


  2. Dragica 08.01.2023

    Pre 5 godina mi je uradjena bronhotraheostomija.Od tada kasljem i iskasljavam beo.,gust , lepljiv sekret, - bakterioloski negativan. Nemamhusenje niti sviranje u grudima.Nocu mirno spavam. Ne reagujem na vremenske promene.Koristila sam sve postojece pumpice i nista nije dalo rezultate.Koristila sam i slanu sobu gde se posle 10-og tretmana kolicina sluzi duplo povecala..Molim strucni kadar da mi odgovori. Uzalud je komentar bez odgovora.


  3. Jelena 04.08.2022

    Vi jos nikome niste odgovoroli na postavljena pitanja pacijenata? Zasto onda trazite i kazete da vam je jako bitan komentar?


  4. Mirjana 21.09.2021

    Sovet za asma Pred mesec dena mi e diagnosticirana ,kako da se odnesuvam ,sto e najbitno,prestojuvanje na cist vozduh?pesacenje kakva hrana .?dali treba fizicka aktivnost sovet baram Vi blagodaram


  5. Ana Bankovic 15.08.2021

    Postovani, zadnjih par godina tj posle prvog porodjaja imam nocne napade gusenja, kaslja, sviranja u grudima i pojacanog lucenja sekreta u bronhijama. Ovom napadu uvek predhodi jak bol u zelucu, grcevi u crevima, dijarea, svrab po kozi i koprivnjaca. U toku napada i arterijska tenzija bude povisena. Napad traje oko sat vremena i prestaje nakon uzimanja antihistaminika. Nisam se javljala lekaru u vezi ovog problema. Da li mislite da ovo moze da bude neka vrsta astme i mozete li mi o jasniti vezu izmedju stomacnih tegoba i gusenja? Ne mogu da otkrijem sta je okidac za ovakvu situaciju, deasava se otprilike jednom mesecno.


  6. Miroslav 15.04.2021

    Poštovana! Već duže vremena teško dišem i dugo sam već pod terapijama. Pijem razne lijekove i koristim razne pumpice, ali mi to ništa ne koristi. U poslednje vrijeme koristim i alternativne lijekove, kao Bronhostop i Pneumodetox, biljni komplet br 6 za pluća od BioTeo centr Beograd, takodje sto me najvise plasi vrlo brzo se umaram. Npr. Dok se penjem sa prizemlja do prvog sprata . Htio bih da cujem vase misljenje u vezi tog mog zdravstvenog problema. Unapred sam Vam puno zahvalan.


  7. milica 17.01.2021

    Kako da dobijem astmu?


  8. marko 04.11.2014

    Imam devojcicu od pet godina kojoj je pre godinu dana dijagnostikovana astma, pored astme dijagnostikovan joj je i disbalans hormona zbog ceste primene kortikosteroida zbog gusenja i ceste plucne infekcije. Do pre sest meseci je bila na terapiji singulara i pulmikorta, posle toga mesec dana je bila bez simptoma astme i doktori su joj ukinuli terapiju za astmu, pre nedelju dana je ponovo pocela da kaslje i gusi se i javilo se zvizdanje u grudima od lekara je dobila terapiju kiseonikom i inhalirali su je spalmotilom i dobila je inekciju lemoda, nakon toga doktor je rekao da je u pitanju virusna infekcija i da koristimo samo preparat za snizenje temperature. Poljsanja nije bilo nocas oko tri casova probudila se sva znojava tesko je disala i usta su pocela da plave jer od jako zvizduceg kasalja nije mogla da udahne vazduh odmah smo otisli kod lekara i oni su mi rekli da je u pitanju virus i da nema razloga da panicim dali joj kiseonik i vratili nas kuci. Molim vas pomozite mi da resim problem jer nocima ne spavamo od straha da ce se ugusiti.


  9. Lidija 24.10.2014

    Bolujem od astme zadnje 4 godine kako sam rodila drugo dete pocelo je sa manjim kasljem a sad mnogo vise kasljem nego sto sam kasljela mesecno idem kod lekara pumologa spirometrija je uvek dobro 95% 90% a uvek je prisutan kasalj i sviranje u grudima dijagnoza je uvek ista. Asthma bronchiale allergicium j450 od pumpica koristim berodual n i alvesko i inhaliranje sa berodualom i pulmikortom. Kad me uhvati gusenje i kasalj javim se kod lekara dobijem aminofilin i ledosol venski to mi pomaze ali svega to traje desetak dana pa ponovo ide ista prica ponovo se javlja kasalj i sviranje u grudima najcesce ujutru, uvece i tokom noci. Molim vas jedan savet za za prestanak sviranja. Unapred hvala


  10. Ivan 05.03.2012

    Kako olaksati disanje i olaksati iskasavanje!!!


  11. stefan 15.01.2011

    Dobio sam bronhijalnu asmu pre par meseci, u firmi gde radim ima dosta prasine, dobio sam neke lekove, tacnije pumpicu od koje sam poceo da gubim glas, takodje sto me najvise plasi vrlo brzo se umaram. Npr. Dok se penjem sa prizemlja do prvog sprata ili tako nesto. . . Hteo bih da cujem vase misljenje u vezi tog zamaranja!! Hvala. . .


  12. selma palalic 13.12.2009

    Moj sin ima dva do tri puta godisnje tzv. Opstruktivni bronhitis, koji neki ljekari nazivaju bronhijalnom astmom. Kad je bio manji, ti napadi "zvizdanja" i otezanog disanja su bili cesci, a sada su rjedji-jednom ili dvaput godisnje. Kao mali djecak je koristio flixotide skoro cijelu godinu, ali ni to nije sprijecilo pojavu simptoma, sto sam kasnije iskljucila kao terapiju kad sam se konsultirala sa nekim ljekarima (london i bec) , koji su bili zgrozeni time kako se kod nas olako propisuju kortikosteroidni lijekovi, posebno djeci. Naravno, bili su u pravu: dijete nista cesce nije obolijevalo, ali je pocelo bolje da jede i opcenito bolje izgleda. Desi se i sada da dobije opstrukciju, koju rjesavam upotrebom ventolina u tezim slucajevima, a prirodnim lijekovima tokom cijele godine (cajevi, sokovi, dzemovi) radi prevencije i povecanja imuniteta. Zanima me zasto se kod nas (mislim na bivsu drzavu generalno) u tolikoj mjeri daju kortikosteroidi, cak i bez ikakvih prethodnih detaljnijih pretraga i utvrdjivanja stanja i zasto se opcenito ne radi na tome (od strane ljekara) da se ljudi informiraju o stetnosti takve terapije u sto sam se sama uvjerila. Znala sam dozivjeti takve situacije u kojima me neki ljekari doslovno napadaju da ne radim za dobro svog djeteta!!! Naravno da pacijenti zele vjerovati svojim ljekarima, ali kako je to moguce kada se stalno uvjeravamo da nas niko od njih ne upozorava na stetne posljedice lijekova, a posebno kad se uvjerimo da takva terapija nije cak niti opravdana. Zeljela bih zamoliti da se pojasni razlika izmedju astme i bronhitisa, jer za isto stanje ljekari daju dvije dijagnoze. Takodjer molim da se pise o stetnosti kortikosteroidne terapije kod djece sa ovim problemom, ako ne zelimo da nam sva djeca budu "na pumpicama" i ako to nije suradnja sa farmaceutskim kucama-proizvodjacima lijekova. Ovaj problem kod djece je vrlo rasiren, o njemu treba sto vise pisati i istrazivati jer ne vjerujem da nema boljeg nacina. Molim za vasa iskustva.


  13. Veroljub Zmijanac 21.02.2009

    Osnovi preduslov za lečenje svih bolesti pa i astme je dobra i tačna dijagnoza. I dijagnostika astme počinje sa anamnezom i traženjem “tipičnih simptoma“, a to su: ponavljane epizode kašlja, sviranja u grudima ( engl. wheezing) praćeno osećajem nedostatka vazduha ili gušenjem. Ove tegobe se najčešće javljaju tokom izlaganja provocirajućim faktorima kao što su: respiratorne infekcije, alergeni, aerozagadjenje, nakon uzimanja aspirina i sličnih lekova, usled ekstremnog emotivnog uzbudjenja, fizičkog zamora ili promene vremena. Ono što je skoro tipično za astmu je da izmedju ovih epizoda koje prolaze spontano ili na primenu lekova, disanje je sasvim normalno. Ukoliko se ove tegobe javljaju u mladjoj životnoj dobi, kod nepušača, obično tokom noći ili rano pred zoru verovatnoća da se radi o astmi je još veća. Podatak o pridruženoj alergijskoj kijavici još više povećava verovatnoću dijagnoze. Danas važi koncept “jedan disajni put-jedna bolest”, a to znači da se alergijska bolest disajnih puteva može manifestovati kao alergijska kijavica ili astma ili što je češće obe bolesti udruženo, pri čemu kijavica obično nekoliko godina prethodi simptomima astme. Podatak da neko u porodici ima astmu ili alergijsku kijavicu čini dijagnozu još verovatnijom. Izvor: www.astma.rs


  14. Miroslav 01.07.2008

    Veoma dobro opisano.


Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde


ZAKAZIVANJE 063/687-460