Dr Željko Ranilović

Urinarnu infekciju nikako ne bi trebalo da lečite sami. Potrebno je da najpre uradite urinokulturu sa antibiogramom. Tu će se pored identifikovanja bakterije, uraditi i testiranje bakterije na osetljivost prema antibioticima. Na sve antibiotike obeležene sa R je otporna, i ne treba ih primenjivati, na sve obeležene sa I je umereno osetljiva i koriste se samo kada ne postoji bolja opcija, i tada im se propisuje veća doza od uobičajene, ako to uslovi dopuštaju. Antibiotici označeni sa S su lekovi na koje je bakterija osetljiva i neki od njih treba primeniti. Izbor treba da napravi Vaš lekar, jer uvidom u ranija stanja i lekove koje ste koristili ili koristite, može izabrati šta je najbolje za Vas, a i vrlo je bitno da se svaka antibiotska terapija zavede u vaš karton za neka buduća vremena. Dakle, cefaleksin nekada deluje  a urinarne infekcije a nekada ne deluje, a to se proverava antibiogramom.

Bol u čeonom predelu glave, kao i fotofobija (simptom kada smeta svetlost), najviše ukazuju na migrenu. Da li ste imali i neke uvodne simptome, koji su "najavili" ovo stanje? S' obzirom da nikada ranije niste imali ovakvu glavobolju, moguće je da će sasvim dovoljno biti, da, maksimalno 4 puta dnevno, uzmete neki lek koji ima fiksnu kombinaciju paracetamola i ibuprofena (Rapidol Plus 500+150). Ukoliko se ovakvi simptomi budu ponavljali, potrebno je da konsultujete neurologa. Takođe je potrebno da proverite vrednost krvnog pritiska i saturacije kiseonika (Sa02%), što možete obaviti kod svog izabranog lekara.

Kod vas se najverovatnije radi o poremećaju koji se zove sinkopa, a to je prolazni i kratkotrajan gubitak svesti i mišićnog tonusa, izazvan smanjenjem krvnog protoka u mozgu. Nekada može biti isprovocirana nekim stresnim situacijama, naglom promenom temperature ambijenta i sl. Nekada sinkopi mogu prethoditi svi simptomi koje ste naveli: zamućen vid, opšta slabost, mučnina, povraćanje. Lečenje i prognoza zavise od vrste sinkope. Kod vas se najverovatnije radi o tzv. refleksnim sinkopalnim napadima, za koje je karakterističan pad gornjeg pritiska na 60, zbog hiperaktivnog nervus vagusa. Ipak treba isključiti i neke ozbiljnije bolesti, koje su ovde malo verovatne. Potreban je pregled kardiologa sa EKG analizom, da bi se isključile kardiogene sinkope, kao i pregled neurologa uz EEG zapis neposredno nakon sinkope da bi se isključila epilepsija, koja je u ovom slučaju malo verovatna. Ako se sve navedeno isključi, radi se o jednom bezazlenom, ali upornom zdravstvenom poremećaju - refleksne sinkope. Ono što će smanjiti učestalost napada je unos tečnosti, bogate elektrolitima i magnezijumom, kao i izbegavanje vrućine. Ne savetuju se uski okovratnici ni mašne, jer mogu dodatno stimulisati n. vagus.

Nalaz urinokulture koji ste mi opisali ukazuje na kontaminaciju prilikom uzimanja uzorka i ne može biti povezan sa opisanom kliničkom slikom. Kod Vaše majke imamo takozvani slučaj nejasnog febrilnog stanja, sa povišenim nespecifičnim parametrima zapaljenja, CRP i sedimentacija. U ovakvim slučajevima, najčešće se radi o jednom od tri entiteta. Prvo je potrebno obaviti pregled kod infektologa, kako bi se isključilo žarište infekcije koje može biti veoma različitih lokalizacija i uzročnika. Drugi entitet su reumatološke i autoimune bolesti, pa je neophodna konsultacija reumatologa, uz dopunske laboratorijske analize (ANA, RF, FIBRINOGEN...). U najgorem slučaju, moguće je da se radi i o nedijagnostikovanom malignitetu, u okviru paraneoplastičnog sindroma.

Iako u sistemu ne bi trebalo da ima vazduha, nemate apsolutno nikakvog razloga za brigu, jer je za vazdušnu emboliju potrebna zapremina vazduha koja na sobnoj temperaturi staje u špric od 10 ml. Dodatni razlog da ne brinete je što se za razliku od intravenskih injekcija, infuzije ne daju pod pritiskom, već cure zahvaljujući sili gravitacije, i samoj kardiovaskularnoj pumpi čoveka. Kako je vazduh mnogo lakši od tečnosti, ni taj mehurić neće ući u krvotok, već će ostati na kraju creva.