Sinkopa je sindrom koji se definiše kao iznenadni, prolazni gubitak svesti koji nastaje usled poremećene perfuzije mozga. Metabolizam mozga zavisi isključivo od perfuzije, te prestanak cerebralnog protoka krvi u trajanju od 10 do 15 sekundi dovodi do gubitka svesti.
Uzrok nastanka
Postoji veći broj etioloških faktora koji mogu da izazovu sinkopu, ali se oni uobičajeno klasifikuju u dve grupe:
Srčani uzroci sinkope:
- Opstrukcija ili redukcija toka krvi: aortna stenoza, hipetrofična opstruktivna kardiomoiopatija, mitralna stenoza, miksom leve pretkomore, plućna valvularna stenoza, plućna hipertenzija, plućna embolija, tetralogija fallot, akutni infarkt miokarda, nestabilna angina pektoris, srčana tamponada, disekcija aorte.
- Aritmije: bradiaritmije - bolest sinusnog čvora, AV blok II°, AV blok III°, tahiaritmije - vetrikularna i supreventrikularna tahikardija.
Ostali uzroci sinkope:
- Vazodepresorna sinkopa (kolaps).
- Situacione sinkope (mikciona,defekaciona,sinkopa izazvana kašljem, gutanjem, fizičkim naporom).
- Lekovima izazvana sinkopa.
- Ortostatska hipotenzija (pad krvnog pritiska posle zauzimanja uspravnog položaja).
- Sinkopa usled oboljenja centralnog nervnog sistema.
- Sinkopa zbog preosetljivosti karotidnog sinusa.
Klinička slika
Tipičnu kliničku sliku sinkope karakteriše pad krvnog pritiska, bledilo, znojenje i gubitak svesti, pri čemu je bolesnik nepokretan, sa usporenim i plitkim disanjem i sačuvanim tonusom sfinktera. Presinkopa predstavlja blaži oblik poremećaja perfuzije mozga, ponekad prethodi sinkopi, a javlja se u vidu osećaja nesvestice, slabosti, poremećaja vida, nemogućnosti održavanja uspravnog položaja i predosećanja gubitka svesti.
Dijagnoza
Dijagnoza sinkope postavlja se na osnovu anamneze, objektivnog nalaza i rezultata dopunskih ispitavanja. Pri uzimanju anamneze treba obratiti pažnju na početak sinkope, njenu učestalost, provocirajuće faktore. Na osnovu pregleda kardiovaskularnog sistema, neurološkog pregleda i standardnog elektrokardiograma pacijenti se klasifikuju na one sa kardiovaskularnim oboljenjem i bez njega.
Lečenje
Lečenje se sastoji od postavljanja bolesnika u ležeći položaj sa podignutim donjim ekstremitetima da bi se olakšao priliv venske krvi u srce. Moguće uzroke kolapsa potrebno je ukloniti. Korisno je umiti bolesnika hladnom vodom. Medikamentna terapija uglavnom nije potrebna.
