Telefon za zakazivanje
Telefon za zakazivanje
Raspored rada doktora
Oblasti medicine
Specijalizacija
Ustanove u kojima radi
Grad
Jezici
O doktoru
Milica Mikić Grčkarac, master psiholog i akreditovani psihoterapeut sa nacionalnim sertifikatom iz polja integrativne psihodinamske psihoterapije (OLI metod), u Kraljevu.
Program edukacije je akreditovan od strane UPSKS (Udruženja za Psihoterapiju, Savetovanje i Koučing Srbije) i EAC (Evropske asocijacije za savetovanje).
Radno iskustvo je stekla u osnovnim i srednjim školama u radu sa decom koja redovno pohađaju nastavu kao i sa decom koja pohađaju nastavu po individualnom obrazovnom programu (IOP). U Centru za socijalni rad, stiče iskustva u oblasti porodičnih i partnerskih odnosa, delikventnog ponašanja, adolescentnih kriza, bolesti zavisnosti, prevencija nasilja u porodici, rešavanja konfliktnih situacija. Sarađuje samo sa adolescentnom populacijom (preko 19 godina).
Milica Mikić Grčkarac je osnivač je Udruženja iz oblasti mentalnog zdravlja. Kao psihoterapeut zauzima aktivno učešće u mnogim projektima, istraživanjima i radionicama iz oblasti psihologije.
Psihoterapija može biti od pomoći u tretmanu većine problema mentalnog zdravlja, uključujući:
- anksiozne poremećaje, kao što su opsesivno-kompulzivni poremećaj (OCD), fobije, panični poremećaj,
- poremećaji raspoloženja, kao što su depresija ili bipolarni poremećaj,
- zavisnosti, kao što su alkoholizam, zavisnost od droga ili kompulzivno kockanje,
- poremećaji u ishrani, kao što su anoreksija ili bulimija,
- poremećaji ličnosti, kao što je granični poremećaj ličnosti ili poremećaj zavisne ličnosti.
Takođe, psihoterapija je od velikog značaja i u svakodnevnim teškoćama poput:
- problema u komunikaciji u partnerskim ili porodičnim odnosima,
- lična neprilagođenost,
- strategija prevazilaženja stresa,
- emocionalnih teškoća: nesigurnost, nisko samopouzdanje,
- problema odlaganja (upravljanje vremenom) i donošenja odluka,
- problema sa učenjem - problemi sa koncentracijom, motivacijom, nedostatkom radnih navika, veštine učenja,
- razvijanja veština za adekvatno funkcionisanje u različitim sferama života.
Termin kod psihologa Milice Mikić Grčkarac možete zakazati putem Stetoskop.info sajta ili pozivom na 063/687-460.
Obrazovanje:
od 2010 do 2014
Osnovne studije - Diplomirani psiholog.od 2014 do 2017
Master akademske studije - Master psiholog.od 2018
Integrativna psihodinamska psihoterapija - psihoterapeut.Radno iskustvo:
Psihosfera od 2018
Psihoterapeut.Srednja stručna škola
Psiholog - stručni saradnik.Osnovna škola
Psiholog - stručni saradnik.Centar za socijalni rad
Diplomirani psiholog - voditelj slučaja.| Naziv usluge | RSD |
|---|---|
| Indvidualna psihoterapija |
3,000Cene su podložne promenama bez prethodne najave. Trudimo se da sve informacije budu tačne, ali mogućnost greške postoji, pogotovo usled promene kursa ili iz tehničkih razloga. Ukoliko se desi da cena usluge nije ista kao kao ona na sajtu u trenutku rezervacije, obavestićemo Vas telefonom ili putem emaila o ispravnoj ceni i ponuditi Vam da je prihvatite ili odustanete od rezervacije.
|
| Online psihoterapijska seansa |
3,000Cene su podložne promenama bez prethodne najave. Trudimo se da sve informacije budu tačne, ali mogućnost greške postoji, pogotovo usled promene kursa ili iz tehničkih razloga. Ukoliko se desi da cena usluge nije ista kao kao ona na sajtu u trenutku rezervacije, obavestićemo Vas telefonom ili putem emaila o ispravnoj ceni i ponuditi Vam da je prihvatite ili odustanete od rezervacije.
|
Najnoviji tekstovi koje je lekar objavio:
Kažu da je moj problem anksioznost. Imam razne tegobe i to svakodnevno. Bol u grudima, vratu, nogama i rukama, utrnuće po celom telu, ponkead glavobolje, često vrtoglavice. Bio sam na više pregleda, sve je u redu. Jedina stvar koja nije okej, jesu povišeni leukociti. Više puta je rađen UZ abdomena, rtg pluća, sve je u redu... Da li je moguće da je anksioznost toliko jaka da osećam stalne tegobe i da zbog njih ne mogu da spavam?
Ako je medicinski sve u redu, anksioznost dovodi do različitih fizioloških manifestacija u večem ili manjem stepenu.
Stalno mislim o tome kako ništa nisam postigla u životu. Magistrirala sam književnost i stala, nisam doktorirala, nemam objavljenih radova. Nisam se udala, nemam djecu. Imam 48 godina. Ostala sam i bez posla. Samo o tome mislim, boli me želudac, steže u grudima. Ponekad mi je teško da ustanem sa stolice. Sta mi je?
Na osvovu poruke koju ste napisali, mada to nije dovoljno informacija, imate neki oblik anksioznosti. To je u stvari preterana briga, suviše ste okupirani negativnim aspektima svog života. Potrebno je da idete na seanse kod psihologa, psihoterapeuta kako biste se fokusirali na Vaše mogućnosti, a ne nedostatke.
Posecujem psihijatra vec tri godine i jos mi nije nasla pravu terapiju, cak sam i pila na svoju ruku vecu kolicinu lekova, ali nista. Jedino sto od ove terapije spavam, ali sam strasno nervozna i napeta. Sta da radim?
Ako Vam ne odgovara psihijatar, imate pravo da ga promenite. I nemojte na svoju ruku povećavati dozu lekova.
Imam problema sa kontrolom besa, naročito u porodici, a posebno sa svojom decom. Sama sebi kažem da ću raspraviti nešto sa mojim starijim dečakom (npr. neku ocenu iz škole, ima 7 godina), i onda dođe do toga da galamim na sav glas. Naljutim se na njega, ali duboko u sebi znam da me na to tera i neki moj problem, da li poslovni ili egzistencijalni.
Dešavalo se da u ljutnji bacim nešto i slomim, zalupim vrata, slupam šalter. Svesna sam da je moje ponašanje neprihvatljivo, pogotovo kad su deca u pitanju, plašim se što im dajem loš primer, i plašim se da ću stvoriti takve osobe od njih... ali nikako ne uspevam da se iskontrolišem.
Često me je sramota i od vlastitog komšiluka. Inače, u nekim drugim odnosima nemam taj problem, uglavnom mi ne pada na pamet da se na poslu prepirem s nekim i povisujem ton. Pokušavala sam da u par navrata razgovaram sa jednom drugaricom koja radi kao psihoterapeut, ali ona mi uvek kaže - ti si dobra majka. Svako veče sama sa sobom vodim razgovore, pokušavam da čitam literaturu koja bi mi mogla biti od koristi, ali kada dođe okidač, pokleknem. Inače, živim sama sa decom, suprug i ja samo razdvojeni.
Na osnovu poruke koju ste napisali imate nisku toleranciju na frustraciju, što znači da nemate dovoljno strpljenja. Posebno sa bliskim ljudima jer znate da je te odnose teže narušiti, na poslu znate da će se to loše odraziti po Vas.
Potrebno je da uvedete u svoju svakodnevnu rutinu i neki hobi, interesovanje, fizičku aktivnost koja bi Vam donosila zadovoljstvo. Potom da u trenucima besa pokušajte da prizovete pozitivnu sliku stvarnosti , osim negativne, koju vidite. U besu kao da postajemo slepi i ne vidimo celovito, npr. Vi vidite dete koje je neposlušno ali to je Vaše dete koje ne zna i kome je potrebna Vaša pomoć itd. U trenucima intenzivnog besa ako ne možete da iskontrolišete, tačnije dok ne naučite da ga kontrolišete, izadjite prošetajte ili bilo šta drugo kako ne bi ugrožavali sebe ili druge.
Takoďje, trebalo bi da se ispita šta stoji iza tog besa. Može biti da stoji neka potisnuta tuga, bespomoćnost.
Imam osećaj krivice kad kažem ne. Čak i kad znam da je to dobro za mene. Pogađaju me previse mišljenja ljudi koji mi znače, a znam da ja njima ne znacim dovoljno, uvek želim da se približim i svidim bas tim ljudima (muškarcima). Nemam volju da se pokrenem ni za sta, sve mi stagnira, fakultet, posao nemam jer imam strah od snalaženja i nemam volju. Godinu dana i više sam u zacaranom krugu izmedju jednog muškarca, moje drugarice i mene. Plašila sam se njihovog druženja bez mene, plašila sam se toga da li se više razumeju nego on i ja. Plašila sam se toga što sam bila ja njemu nebitna i što me je nekad čak i izbegavao, a uvek mi se vraćao, doduše i dalje mu nisam toliko bila bitna. Neobavezno vidjanje je bilo u pitanju. Ne mogu da rascistim u glavi i odlučim da li da nastavim ili prekinem sve to. Uvek me okolnosti do njega vode. Osećam se manje vredno u odnosu na njih. Znam da me niko ni na šta ne primorava ali ja i kad pristajem na tako nešto i kad odbijem osećam se emotivno loše. Plašim se da ga ne izgubim. A i ni u čemu nisam bolja od njih. Osećam se manje vredno. Imaju svoj novac i fakultete a ja ni jedno. Da li da potražim stručnu pomoć? Hvala.
Poštovana, trebalo bi da poradiš na svom samopouzdanju, da se upoznaš sa asertivnim pravima, da poradiš na komunikaciji sa drugim ljudima, potom procesom odlučivanja... da se otkrije uzrok odakle to potiče. Svakako da bi ti prijao razgovor sa psihologom, kako bi lakše prevazišla date teškoće.
Prikazano 96-100 od ukupno 112 pitanja