Lenjost ili nedostatak motivacije najčešći su razlozi zbog kojih skoro polovina stanovništva izbegava redovno vežbanje. Istraživanja pokazuju da se većina ljudi uglavnom ne pridržava terapija i prepisanih lekova, što predstavlja svojevrsno "kockanje sa zdravljem"

Zašto opada motivacija za redovno vežbanje?

I pored božanstvenog uticaja fizičkih vežbi na zdravlje, redukciju bolesti, estetski izgled, duži život, manje od polovine ljudi širom planete redovno, planski i sistemski vežba.

'Pre uspeha, bogovi odrediše da se čovek oznoji!', rekao je slavni grčki filozof Hesiod sedam vekova pre Hrista. Ova svojevrsna životna filozofija odnosi se i na telesno vežbanje. Međutim, razlozi za lenjost leže u nedostatku motivacije, pogotovo kada je reč o velikoj skali aerobnih aktivnosti, kao što su brzo hodanje, trčanje (džoging), plivanje, vožnja bicikla, ples ili anaerobne vežbe (podizanje tegova).

Čak i u slučajevima kada se motivacija za redovnim vežbanjem probudi iz raznih razloga, zdravstvenih ili estetskih, empirijska istraživanja dokazuju da se kod najvećeg broja ljudi veoma brzo uspava. Ova istraživanja pokazuju i to koliko se ljudi teško prilagođavaju 'režimu' koji im je pripisan, bilo da je reč o ishrani, lečenju ili fizičkoj aktivnosti, čak i kada im nepridržavanje pravila može ozbiljno ugroziti zdravlje.

Tako, na primer, hipertoničari ne piju redovno lekove za snižavanje pritiska, dijabetičari ne piju one za regulisanje nivoa šećera u krvi, napeti ne upražnjavaju relaksacione vežbe, a debeli se ne pridržavaju dijetalnih propisa.

Evo zašto se najčešće gubi motivacija:

Pozitivni efekti nisu odmah vidljivi ( gubitak telesne težine, automatsko oblikovanje tela)
Javlja se osećaj dosade zbog monotonog i stereotipnog ponavljanja aktivnosti ili postupaka
Svako bi najradije organizovano trening po svom 'sistemu"
Ne pokreće vas 'unutrašnji motiv' za fizičkom aktivnošću (lični, filozofski, mentalni, spiritualni, socijalni), već 'spoljni' (neko, na primer, redovno šeta, džogira ili diže tegove u nameri da se 'leči', dok zadovoljstvo ne postoji ili je u drugom planu)
Podvrgavate se režimu vežbanja zato što 'morate', a ne zato što 'želite"
Pravdate se nedostatkom vremena

Kako podići motivaciju za vežbanje?

Precizno i jasno odredite realne kratkoročne ili dugoročne ciljeve redovnog vežbanja
Psihološki se postavite prema vežbanju kao prema nečemu što ima vrednost za vas same bez obzira na društveno prihvaćene vrednosti
Izbegnite stereotipno ponavljanje jedne iste aerobne ili anaerobne aktivnosti na račun raznovrsnosti vežbi, koje su usklađene sa vašim zdravstvenim stanjem, godinama, ličnim sklonostima i dr.
Odredite optimalnu meru vežbanja koja neće biti ni beskorisno laka, niti opasno teška
Uskladite težinu vežbe sa tzv. 'asocijativnom strategijom' u kojoj ćete tokom vežbanja dobijati 'feedback' od svog organizma, odnosno – dokle smete da idete, a da ne ugrozite zdravlje

Usvojite naučno potvrđene informacije da redovno vežbanje od najmanje četiri meseca blagotvorno deluje na telo i to na sledeći način:

1. poboljšava rad srca i pluća
2. sprečava moždani udar
3. utiče povoljno, kako na sistolni, tako i na dijastolni krvni pritisak
4. snižava nivo šećera u krvi
5. reguliše aciditet i alkalitet krvnog seruma
6. povoljno utiče na vid i sluh
7. jača kosti
8. poboljšava odbrambene snage organizma
9. deluje antikancerogeno
10. poboljšava kondiciju
11. poboljšava seksualni život
12. estetski oblikuje telo

Kako vežbanje deluje na psihu:

1. emocionalno stabilizuje ličnost
2. podiže nivo samopouzdanja
3. podiže nivo lične inicijative
4. podiže nivo i osećaj sigurnosti
5. podiže nivo praktičnosti
6. smanjuje nivo zavisnosti od drugih ličnosti