Značaj skrininga kardiovaskularnih bolesti

Kardiovaskularne bolesti su jedan od najčešćih uzroka smrti, kako u našoj zemlji, tako i u svetu. Savremeni način života sve više dovodi do toga da veliki broj ljudi ima probleme sa kardiovaskularnim sistemom.

Kardiovaskularne bolesti predstavljaju veliki problem, jer mogu dovesti do velikog stepena invaliditeta. Sve veći broj radno sposobnog stanovništva ima kardiovaskularne bolesti, pa samim tim postoje i ekonomski problemi. Zbog toga, skrinig pregledi su od velikog značaja za prevenciju i rano otkrivanje kardiovaskularnih problema.

Skrining pregledi predstavljaju preglede koji imaju za cilj rano otkrivanje bolesti kod osoba koje još nemaju manifestne simptome bolesti.

Skrining kardiovaskularnih bolesti

Kako su kardiovaskularne bolesti vodeći uzok smrti u većini razvijenih zemalja,  naročito u zemljama u razvoju, kao što je Srbija, skrinig kardiovaskulrnih bolesti je veoma bitan.

Najveći procenat osoba koje umiru usled kardiovaskularnih oboljenja, pripada osobama srednjeg životnog doba. To znači da je radno sposobno stanovništvo u velikom riziku od ovih vrsta oboljenja.

Skrining kardiovaskularnih bolesti je bitan jer će pokazati koliki je rizik da se za deset godina razviju ozbiljne bolesti kao što su moždani ili srčani udar, ukoliko se ne preduzmu određene mere prevencije.

Ko su osobe koje su u riziku od kardiovaskularnh oboljenja?

Svaki segment kardiovaskularnog sistema čoveka je važan. Bitnost kardiovaskularnog sistema većina ljudi zanemaruje, a gotovo da nema osobe koja nema neki od faktora rizika za oboljevanje od kardiovaskularnih bolesti.

Na neke faktore rizika se na žalost ne može uticati, kao što su:

• porodično opterećenje za razvoj bolesti,
• godine života,
• pol.

Međutim, postoje oni faktori na koje mi možemo uticati  i tako značajno smanjiti rizik po naše  zdravlje. Ti činioci jesu:

• Krvni pritisak - normalne vrednosti krvnoga pritiska su 120/80 mmHg. Sve vrednosti preko toga mogu se smatrati povišenim pritiskom. U praksi se toleriše pritisak do 140/90 mmHg i do tih vrednosti se uglavnom ne primenjuje medikamentna terapija, već se pokušava sa promenom stila života.
• Pušenje - je jedan od najvažnijih faktora za pojavu kardiovaskularnih bolesti. Veliki broj pacijenata sa preležanim infarktom miokrada ili šlogom su pušaci. Prestanak pušenja u značajnoj meri smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti, tako da je veliki akcenat na odvikavanju od nikotina.
• Konzumacija alkohola - alkohol deluje i na kardiovaskularni sistem, i to prvo dolazi do povisenog krvnog pritiska, dok se kod pojedinih osoba javlja i popuštanje i slabljenje srčanog mišića.
• Nivo holesterola u krvi - povišeni holesterol, vrednosti preko 5,2 mmol/l i triglicerida preko 1,7 mmlo/l, predstavljaju vrednosti koje povećavaju rizik za pojavu kardiovaskularnih bolesti.
• Nivi šećera u krvi - šećer dovodi do oštećenja svih krvnih sudova u organizmu. Povišene vrednosti šećerapreko 7 mmol/l zahtevaju da se obrati pažnja, te se u početku zahteva dijetalni način ishrane i povećenje fizičke aktivnosti.
• Navike u ishrani - mnoge studije su pokazale da se srčana oboljenja ređe javljaju kod ljudi koje se pridržavaju mediteranskom načinu ishrane. U mediteranskoj kuhinji nema teško prerađene hrane i preterano velikih porcija, što vam pruža mogućnost da pravilna i zdrava ishrana bude deo vaše svakodnevnice.
• Stres - izlaganje dugotrajnom stresu može da dovede do mnogih oboljenja, ometanja rada organa, imunog sistema ali i psihičkih tegoba.
• Prekomerna telesna težina - gojaznom osobom se smatra ona osoba koja ima BMI preko 25 kg/m², a ekstremno gojaznom se smatra osoba koja ima BMI preko 30 kg/m². BMI se računa tako što se broj kilograma podeli sa kvardratom visine izražene u metrima.
• Fizička (ne)aktivnost -  dovodi do povišenog krvnog pritiska, povećanja vrednosti masnoća u krvi i dijabetesa, tako da ona pored direktnog dejstva na pojavu kardiovaskularnih bolesti deluje i na druge faktore rizika. Iz tog razloga je neophodno promeniti način života i krenuti u svakodnevne šetnje od po 30 do 45 minuta.

Kako se određuje nivo kardiovaskularnog rizika?

Nivo rizika se određuje na osnovu laboratorijskih rezultata i podataka koje lekar dobija prilikom pregleda, upotrebom tablica u koje se unose potrebni parametri.

Preporuka je da osobe oba pola, starosti između 40 i 75 godine, provere kardiovaskularni rizik. Posebno je važno to uraditi ukoliko osoba već boluje od šećerne ili bubrežne bolesti.

Faktor rizika određen ne ovaj način može biti nizak, srednji ili visok, ali promena životnih navika svakako može smanjiti rizik.

„Ukoliko već postoji srčano oboljenje, šećerna ili bubrežna bolest, u grupi ste osoba sa visokim rizikom. Potrebno je da se sa doktorom dogovorite o budućim terapijskim opcijama koje je neophodno preduzeti (primena statina)”, objašnjava dr Bošković.

Da li se može uticati na rizik od nastanka kardiovaskularne bolesti?

Primena statina svakako će smanjiti rizik od razvoja moždanog udara ili infarkta, ali je veoma važna i promena životnih navika. Promenita životnih navika se sastoji u:

• smanjena konzumacija alkohola (prestanak konzumiranja alkohola),
• jelovnik zasnovan na zdravoj hrani - kao što je unošenje žitarica, voća, povrća, ribe, piletine,
• ograničen unos soli (so povećava krvni pritisak), prerađevina od mesa, belog brašna, „grickalica“( čips, keks, slatkiši),
• hidratacija - voda umesto bezalkoholnih gaziranih ili energetskih pića i sokova,
• fizička aktivnost,
• prestanak pušenja,
• kontrola stresa.

„Intenzivan i prolongiran stres negativno utiče na zdravlje srca. Mada ga je nemoguće izbeći, pokušajte da, kada god je moguće, upravljate stresom primenom fizičke aktivnosti, vežbama disanja, meditacijom. Promena životnih navika je teška. Posavetujte se sa Vašim doktorom, on će Vam pomoći da izgradite zdrave životne navike”, poručuje dr Bošković.