Trećinu smrti na svetu uzrokuju kardiovaskularne bolesti

Svake godine gotovo 18 miliona svetske populacije izgubi bitku zbog neke od kardiovaskularnih bolesti, što predstavlja trećinu od ukupnog broja svih smrtnih slučajeva na planeti, navodi se u podacima Svetske federacije za srce. Kako u svetu, tako i u Srbiji ova grupa bolesti je vodeći uzrok smrtnosti, ali i invaliditeta. 

- Svaki segment kardiovaskularnog sistema čoveka je važan. Potrebno je uticati na svest ljudi u pogledu prevencije i pravovremenog lečenja prvih vidljivih tragova oboljenja kardiovaskularnog sistema. Nažalost, često se zanemaruju početni simptomi, a nakon toga čovek se na neki način navikne na tegobe i prema njima prilagođava svoj dan i svoje obaveze – istakao je dr Dario Jocić, vaskularni hirurg.

Kada se govori o najučestalijim oboljenjima krvnih sudova nogu, svakako se misli na bolest proširenih vena. Veliki broj ljudi živi sa ovim problemom, na šta ukazuju i sve velike studije u kojima se navodi da više od 50% populacije ima neki problem sa venama.

-  Učestalost venske bolesti je u porastu svuda u svetu, a taj procenat se povećava sa godinama starosti. Neki podaci govore da je preko 40 odsto žena starijih od 50 godina obolelo od nekog oblika hronične vesnke bolesti – objasnio je dr Jocić i dodao da je, nažalost, u velikom broju slučajeva reč o jakom genetskom faktoru koji je presudan.

Kada je reč o prevenciji, baš kao i kod svih kardiovaskularnih bolesti, govorimo o četiri glavna faktora rizika, a to su:

• Fizička neaktivnost
• Nezdrava ishrana
• Upotreba duvana
• Alkohol

- Pored navednih faktora, postoje i stanja koja mogu dovesti do nastanka proširenih vena kod ženske populacije. Vene se mogu pojaviti i usled promene hormonalnog statusa tokom trudnoće kada dolazi i do promene u telesnoj težini. U određenom broju slučajeva, vene se povuku kada se taj ciklus završi. Međutim, ukoliko se to ne desi potrebno je pristupiti adekvatnom lečenju – rekao je dr Jocić.

Operacija proširenih vena je jedini način da se problem trajno reši. Sa pojavom minimalno-invazivnih metoda lečenja poput lasera, medicinskog lepka ili radiofrekventnim tretmanom pacijenti se praktično operišu bez reza.

- Prednost ovih metoda u odnosu na klasičnu operaciju vena je u tome što je postoperativni period daleko lakši i komforniji za pacijenta, a komplikacije koje mogu nastati su svedene na minimum – zaključio je dr Jocić.