Anafilaksa (anafilaktički šok)

Anafilaktički šok je najteža forma alergijske reakcije. To je akutni tip reakcije koji može imati neočekivan, dramatičan, pa čak i fatalni ishod. 

Uzrok anafilakse

Uzroci anafilaktičkog šoka mogu biti razni, a najčešći su hrana, lekovi i otrovi insekata. Čak 36% reakcije anafilaktičkog šoka je poreklom od hrane, zatim slede lekovi (17%), a 15% reakcija izazvano je otrovima insekata.

To su namirnice koje spadaju u 8 najčešćih alergena hrane, a izazivači najjačih reakcija su: kikiriki, jaja, mleko, morski plodovi, pšenica, riba, soja i drug orašasti plodovi, ali anafilaksa se moze razviti i prilikom kontakta sa lateksom (rukavice za ruke, baloni...) ili prilikom vežbanja, a uzrok anafilakse moze biti i astma.

Kontaktna reakcija sa alergenom - Kada su jake alergie u pitanju, čak i fizički kontakt sa alergenom ili prenos alergena kroz vazduh moze izazvati reakciju organizma.

Prvi simptomi anafilakse

Alergijska reakcija počinje na mestu kontakta organizma sa uzročnikom - alergenom, koji izaziva peckanje, svrab ili metalni ukus u ustima, zatim otok usana, jezika i ždrela.

Prepoznavanjem prvih simptoma na vreme sprečavate teže posledice.

Generalizovana reakcija se moze razvijati kao osip i crvenilo sa urtikama po celom telu koje svrbe. Lice i meka tkiva otiču, a disanje postaje otezano. Moguće je povraćanje, grčevi u stomaku, dijareja. Osoba postaje uznemirena, zvuci koje čuje dobijaju metalni prizvuk i oseća kao da tone. Njen krvni pritisak počinje da pada, kolabira i gubi svest.

Dešava se da se razvoj i produbljivanje tegoba može razvijati i satima nakon početka. Pojedine osobe nakon blage početne reakcije osete spontano poboljšanje, ali se nakon 3-4 časa tegobe ponovo jave.

Simptomi anafilakse

Koliko brzo se razvijaju simptomi? Simptomi se javljaju već nakon 5-15 minuta od konataka sa alergenom, ali i nakon 2 sata.

Simptomi alergije na kikiriki počinju nakon svega par minuta od konzumiranja ili kontakta, ali mogu početi i posle par sekundi!

Najčešći simptomi koji se javljaju prilikom anafilaksije su oticanje, otežano disanje, ubrzan puls, koprivnjača i gubljenje svesti.

Obratite se za medicinsku pomoc ukoliko primetite neke od ovih simptoma:

• otežano disanje;
• nizak krvni pritisak;
• otežano gutanje;
• bol u grudima;
• svrab na kozi;
• oticanje;
• osip na koži;
• dijareja;
• grčevi u stomaku;
• vrtoglavica;
• povraćanje.

Šta možemo uraditi da bismo sprečili anafilaktički šok? Pored izbegavanja alergena, možete i sami sprečiti nastanak anafilaksije tako što ćete preuzeti određene korake, navedene u daljem tekstu.

Terapija anafilakse

Anafilaksija se mora lečiti odmah, po hitnom postupku, jer se respiratorne sistemske tegobe razvijaju brzo.

Atopičarima se preporucuje upotreba antihistaminika, koji može ublažiti reakciju do čekanja hitne pomoći i upotreba Adrenalina (Epinefrin) koji se primenjuje ODMAH u slučaju uznapredovanja alergijskih simptoma.

Kako pomoći osobi u toku anafilaktičkog šoka?

Ukoliko osoba primećuje poremećaj svesti, nestabilnost, pad pritiska, ono što se može uraditi odmah:

Bolesnik se stavlja u šok položaj:

• to je ležeći položaj;
• sa podignutim donjim ekstremitetima iznad nivoa glave;
• nazovite 194 i obavezno naglasite da mislite da je u pitanju anafilaktički napad;
• disajni putevi moraju biti prolazni, što se postiže vađenjem jezika i zubnih proteza iz usta, uklanjanjem stranih tela iz usta i nosa;
• nakon toga ih staviti na bok sa glavom okrenutom u stranu.

Izuzetak čine osoba koje su svesne i imaju jak osećaj gušenja. Njima treba pomoći da sede. 

Anafilaktički šok - praćenje reakcija po fazama

Odmah pozovite 194 čim se prvi simptomi pojave.

0. faza - Lokalna reakcija

Pojava ograničenih promena na mestu kontakta s alergenom:

• eritem (crvenilo), edem.

1. faza - Lagana opšta reakcija

• promene na koži u vidu svraba, ospi (utrikarija);
• curenje iz nosa, osećaj punoće u grlu, otežano gutanje i govor;
• opšti simptomi u vidu uznemirenosti, glavobolje, osećaja toplote;
• lokalne promene se mogu javiti na mestu davanja leka ili u usnoj duplji, jeziku, usnama kod nutritivne alergije (oblik tzv. oralnog alergijskog sindroma);
• blage gastrointestinalne smetnje (mučnina, gađenje, naduven stomak).

2. faza - Izražena sistemska reakcija

• izraženije promene na koži u odnosu na lokalnu reakciju;
• hipotenzija, tahikardija, aritmija;
• otežano disanje;
• simptomi dispepsije (mučnina, povraćanje, proliv);
• osećaj anksioznosti i panika.

3. faza - Teška sistemska reakcija

Simptomi potpuno razvijenog anafilaktičkog šoka.

• teška hipotenzija;
• otok larinksa;
• bronhospazam;
• asfiksija;
• poremećaj svesti;
• akutna dispepsija.

4. faza - Smrtni ishod

Smrt nastaje kao posledica izražene reakcije organizma na šok.

• ireverzibilna hipotenzija s poremećajem rada srca;
• intenzivan bronhospazam, cijanoza i prestanak disanja;
• kardio-respiratorni arest, smrtni ishod.

Lekari kod kojih možete zakazati pregled:

• Prim. dr Jelena Tomić, pedijatar i imunolog,
• Prim. dr Vesna Veličković, pedijatar i imunolog,
• Spec. dr med. Gordana Petrović, pedijatar i imunolog,
• Spec. dr Nevenka Raketić, pedijatar i imunolog.
• Mr sci. med. dr Mirjana Dukić Jovanović, imunolog,
• Spec. dr med. Žikica Jovičić, imunolog,
• Prof. dr Sanvila Rašković, imunolog,
• Prof. dr Anđelka Stojković, pulmolog,
• Prof. dr Tatjana Pejčić, pulmolog,
• Prim. dr sci. med. Tatjana Radosavljević, pneumoftiziolog.