Limunada, oranžada i benzen

Nedavna analiza bezalkoholnih pića, s etiketama 15 poznatih proizvođača, pokazala je da velika većina sadrži benzen, toksičnu supstancu za koju se smatra da je kancerogena. Ispostavilo se da količina benzena raste i kad napici nedelju dana stoje na suncu, pre nego što ih prodavci smeste na police. U tom slučaju, nivo benzena je čak veći od maksimalnih vrednosti dozvoljenih u vodi za piće. Kako je moguće da se ovakav sastojak nađe u napicima, pre svega prirodnim, kao što su oranžada, limunada, ali i u sodi i mnogim drugim?

Benzen je bezbojni hemijski element karakterističnog oštrog mirisa: nalazi se u tečnom stanju, ali na sobnoj temperaturi isparava i prelazi u gasovito. Poznat je kao jedan od glavnih zagađivača vazduha gde stiže iz motornih vozila i rafinerija nafte. U hemijskoj industriji koristi se za proizvodnju plastike, smole, deterdženata, lakova, lepaka, mastila i lepljivih traka. Ima ga i u duvanskom dimu.

Da li su krivci dva aditiva?

Razlog zbog kojih se u bezalkoholnim pićima našla tako nepoželjna supstanca brzo je otkriven. Benzen je rezultat hemijske reakcije između dva aditiva koja se često koriste u proizvodnji osvežavajućih napitaka: natrijum benzoat i askorbinska kiselina, poznatija kao vitamin C.

Natrijum benzoat ima antimikrobno dejstvo, kao i svi drugi zakonom dozvoljeni aditivi u (gaziranim i negaziranim)bezalkoholnim pićima. U dozvoljenoj koncentraciji, ove supstance sprečavaju razvoj bakterija, plesni i kvasca koji bi, u protivnom, uzrokovali kvarenje napitka.

Sami benzoati nisu štetni za zdravlje, budući da se izbacuju mokrenjem. Ipak, kod osetljivih osoba mogu da izazovu stomačne tegobe. Pored bezalkoholnih, benzoati se zbog svog antimikrobnog dejstva ubacuju i u alkoholna pića, riblje konzerve i džemove.

Askorbinska kiselina je najobičniji vitamin C kojim obiluju južno i šumsko voće, kivi, kupus, paprika, peršun, brokoli. U pitanju je antioksidant, dakle, korisni sastojak koji sprečava stvaranje po organizam opasnih čestica. Toliko je zdrav da se, u sintetičkom obliku, dodaje i onim namirnicama i napicima u kojima ga nema. Od južnog voća kod nas su najpopularniji limun i narandža.

Šta se događa kad se napitak obogati askorbinskom kiselinom i benzoatom? Prva reaguje na bakar i gvožđe, koji se nalaze u vodenoj komponenti napitka, i vraća ih u prvobitno stanje. Za vreme ovog procesa nastaju materije koje, u dodiru sa benzoatima, utiču na stvaranje benzena.

«Proizvodnja» se ubrzava kad je namirnica koja sadrži askorbinsku kiselinu i neki od benzoata direktno izložena izvoru toplote i svetlosti. Tada se, naime, pojačava hemijska reakcija između ova dva elementa. Rezultat? Merenje od čak 28-30 ppb (čestica na milijardu) benzena.

To nije sve: i šećer utiče na istu reakciju. Kad ga ima, ometa je; kad ga nema, kao u napicima sa malo kalorija ili bez šećera, tad je podstiče. Nije slučajno što je upravo u dijetalnim (light) napicima nađeno najviše benzena.

Zanemarljivo prisustvo benzena

Treba naglasiti da je prisustvo benzena u gaziranim i negaziranim pićima zanemarljivo. Količina je, u stvari, toliko mala da do pre godinu-dve, s instrumentima koji su tada korišćeni, nije ni mogla biti otkrivena. Zanimljivo je da nijedan zakon na svetu zasad ne propisuje gornju dozvoljenu granicu benzena u bezalkoholnim pićima.

Ali, zato postoje ograničenja za pijaću vodu: u Americi su utvrdili da je to 5 ppb, dok je za Svetsku zdravstvenu organizaciju gornja granica u vodi za piće 10 ppb. Evropski zakon je neumoljiv i dozvoljava najviše 1 ppb benzena u vodi koju pijemo.

Nema, međutim, specifičnih ograničenja za prisustvo benzena u bezalkoholnim pićima. Koriste se parametri vode, valjda zato što im je voda glavni sastojak.

Zabrinuti potrošači

I, dok jedni ćute, a drugi zvone na uzbunu, većina je zabrinuta iz sledećih razloga:                                                      

Sokove u kojima bi moglo biti benzena piju deca: često su upravo najmlađi najviše "nalivaju".

Rezultat hemijske reakcije između dva aditiva poznat je više od 15 godina, a za to vreme nije učinjeno ništa da se spreči stvaranje benzena u onom što se leti najviše traži. U prošlosti je «afera benzen» drmala Ameriku, Kanadu, Veliku Britaniju, Nemačku i Francusku. Pre 15 godina sa svetskog tržišta je zbog otkrića benzena povučeno više od 160 miliona boca  čuvene vode "perrier".

Nije tačna tvrdnja da je upotreba benzoata kao sredstva protiv mikroba neophodna. Ove supstance mogle bi mirne duše da se zamene drugim, sličnim, ali manje opasnim.

Nepotreban je i dodatak askorbinske kiseline. To je više komercijalna strategija koja treba da odobrovolji mame da kupe "napitak pun C vitamina" za svoju decu.

Ma koliko da je izmereni procenat benzena u sokovima mali, reč je, ipak, o nepoželjnom hemijskom sastojku kojem tu nije mesto.

Nije jasan razlog zbog kojeg voda sa više od 5-10 ppb benzena nije dobra za piće, dok su svi sokovi pred zakonom bezbedni, bez obzira na količinu benzena.

Da li nam je zdravlje ugroženo?

Evo i odbrane onih koji smatraju da se nepotrebno diže buka, budući da ljudsko zdravlje nije ugroženo. Proizvođači sokova uzvraćaju udarac sledećim tvrdnjama

• dva aditiva koja se koriste za pravljenje i konzervisanje sokova su dva sastojka koje zakon dozvoljava
• količine benzena koje se mogu naći u osvežavajućim napicima relativno su niske u poređenju sa drugim zagađivačim
• organizam apsorbuje mnogo više benzena od udisanja zagađenog vazduha na ulicama velikih gradova nego od dve-tri čaše bezalkoholnog pića
• ne postoji zakon koji propisuje dozvoljenu granicu benzena u sokovima
• povećane vrednosti benzena – mada uvek samo u tragovima – rezultat su drastičnog izlaganja izvorima toplote i svetlosti

Koliki je rizik?

I Evropska unija i Međunarodna agencija za istraživanja o raku svrstale su benzen u kancerogene materije ili, bolje, "materije za koje je dokazano da uzrokuju tumore kod ljudi".

Nije poznato akutno dejstvo malih količina benzena na organizam (zna se, međutim, da slučajno izlaganje milionima ppb, dakle vrlo visokim dozama, može uzrokovati akutno oštećenje kičmene moždine).

Strahuje se, međutim, od dugoročnog dejstva, budući da je reč o supstanci koja se taloži u organizmu: hronična izloženost izaziva pojavu tumora, posebno limfoma i leukemije.

Uprkos tome, nema mesta strahu od benzena u sokovima: u niskim dozama ne ugrožava zdravlje. Opasnost preti od zagađenog vazduha, a ne od namirnica.

"Gutanje zanemarljive količine benzena ne može imati isto dejstvo kao svakodnevno udisanje benzena u velikim gradovima" kaže savetnik u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji Emanuel Pikari. "Neuporedivo je opasnije šetati gradskim centrima, zakrčenim saobraćajem, ili pušiti u zatvorenom prostoru i udisati duvanski dim. Trebalo bi popiti 20 litara sokova sa benzenom dnevno da bi se dobila količina koju svakodnevno udišemo".