Vitamin B1

Vitamini B grupe su kombinacija više vitamina. Nalaze se zajedno u mnogim namirnicama i često zajednički deluju kako bi podstakli metabolizam, poboljšali rad imunološkog i nervnog sistema, utiču na rast ćelija i njihovu deobu. Zajedničkim delovanjem mogu suzbiti stres, depresiju i bolesti srca i krvnih sudova. Namirnice koje su bogate vitaminima B grupe su jetra i druge iznutrice, riba, živinsko meso, pivski kvasac, jaja, pasulj, grašak, pirinač i mlečni proizvodi. Rastvorljivi su u vodi pa se svaki višak izlučuje mokraćom tako da se svakodnevno moraju unositi nove količine.

Vitamin B1(Tiamin, Aneurim) je poznat kao "moralni vitamin" zbog blagotvornog dejstva na nervni sistem i duhovno stanje.

Hemijska struktura

Tiamin se sastoji iz dva heterociklična jezgra, pirimidinskog i tiazolskog, koji su povezani metilenskom grupom. Sem aminske funkcije, vezane za pirimidinsko jezgro, vitamin poseduje i primarnu alkoholnu grupu u bičnom nizu tiazolskog prstena. Za ovu hidroksilnu funkciju u organizmu se estarski vezuje pirofosforna kiselina pri čemu nastaje tiamin-pirofosfat koji ima ulogu koenzima u enzimskom procesu oksidativne dekarboksilacije.

Apsorpciju tiamina u organizmu pomažu vitamini B-kompleksa, vitamin C i E, sumpor, mangan, a odmažu stres, temperatura, duvan, kafa (hlorogenska kiselina iz kafe, tanini iz čaja), alkohol, sveže školjke. Estrogen, sulfonamidi, hlor iz vode uništavaju tiamin, a pojedini diuretici dovode do njegovog izlučivanja iz organizma.

Izvori

Tiamin se nalazi u ljuskama žitarica, unutrašnjim organima životinja, kvascu, voću i povrću. Sadrži ga: obogaćeni beli i hleb od punog zrna, pšenica, žitne klice i mekinje, crno pšenično brašno, tamni pirinač, cerealije, leguminoze, soja, kupus, spanać, mahunarke, krompir, crni šećerni sirup od melase, lešnik, orah, pomorandža, patlidžan, džigerica, meso (svinjsko), riba, žumance, pivski kvasac, srce, bubrezi.

Uloga

Neophodan je za pravilan metabolizam ugljenih hidrata. Masti i proteini smanjuju, a ugljeni hidrati povećavaju potrebu za ovim vitaminom. Potrebe su povećane kod ubrzanja metabolizma (povišena temperatura, hipertireoza, povećana mišićna aktivnost).

Fundamentalan je za rad nervnih i kardiovaskularnih ćelija, obezbeđujući im potrebnu energiju. Ima blago diuretsko dejstvo.

Za delovanje vitamina B1 neophodan je magnezijum, a manjak vitamina B1 može dovesti do manjka vitamina B12 i obrnuto. Vitamin B6 prevodi vitamin B1 u biološki aktivnu formu.
Tiamin je specifično potreban za završni metabolizam ugljenih hidrata i mnogih kiselina. Osigurava prenos nervnih signala, doprinosi mišićnom tonusu i poboljšava psihičko zdravlje.

Dnevne potrebe

Preporučene doze: muškarci 1.2-1.4 mg/d, žene 1.0-1.1 mg/d, trudnice i dojilje 1.4-1.5 mg/d.Povećane potrebe za vitaminom B1 indikovane su kod: alkoholizma, hronične groznice, bolesti jetre i žučne kese, dugotrajne infekcije, različitih crevnih bolesti, dugotrajnog stresa, neuritisa trudnica i alkoholičara.

Tiamin ne treba primenjivati za poboljšanje apetita, u lečenju cerebralnog sindroma, dermatitisa, hronične dijareje (proliva), umora, mentalnih poremećaja, multiple skleroze, ostalih neuritisa ,niti kao sredstvo koje odbija insekte.

Nisu poznata toksična dejstva kod prekoračenja preporučenih dnevnih doza.

Hipovitaminoza

Nedostatak tiamina u organizmu dovodi do oboljenja nazvanog beri-beri koje se javljalo u zemljama u kojima za ishranu obilno korišćen polirani pirinač. Nedostatak ovog vitamina uzrokuje pojavu bolesti poznatu pod nazivom beri-beri, koja se karakteriše smetnjama u radu srca, zadržavanju vode u organizmu, grčenju i trnjenju nogu i ruku, te može uzrokovati poremećaje u radu mozga. Lečenje se sprovodi oralnim  ili parenteralnim davanjem 20-50mg tiamina dnevno.

Manjak vitamina B1 može izazvati umor, mučninu, gubitak apetita, anemiju i česte promene raspoloženja.

Energija potrebna za centralni nervni sistem gotovo u potpunosti zavisi od metabolizma ugljenih hidrata. Kod deficijencije tiamina utilizacija (iskorišćavanje) glikoze od strane centralnog nervnog sistema (CNS) može opasti za 50-60%. Za vreme deficijencije vitamina B1 nervne ćelije često pokazuju hromatolizu i otoke, promene karakteristične za nedovoljnu ishranu nervnih ćelija. Takve promene mogu da prekinu komunikaciju u različitim CNS-a. Tiaminska deficijencija može uzrokovati i degeneraciju mijelinskih omotača nervnih vlakana i u perifernim nervima i u CNS-u.

Lezije perifernih nerava često uzrokuju njihovu naglašenu iritabilnost, što se manifestuje polineuritisom i iradijacijom bola duž jednog ili više perifernih nerava. Vlakna nervnih puteva u kičmenoj moždini mogu degeneristai do te mere da povremeno uzrokuju paralizu, a čak i ako ne dođe do paralize, mišićnu atrofiju sa posledičnom teškom slabošću.

Deficijencija tiamina takođe slabi srčani mišić, tako da osoba sa teškim tiamniskim deficitom može razviti srčanu dekompenzaciju. Periferni otoci i ascites (tečnost u trbušnoj duplji) javljaju se u izrazitoj meri kod nekih osoba sa deficitom tiamina, zbog srčane insuficijencije.

Među gastrointestinalnim simptomima deficijencije tiamina su poremećeno varenje, tečka konstipacija (zatvor), anoreksija, želudačna atonija.  Svi ovi efekti su rezultat nemogućnosti glatkih mišića i žlezda gastrointestinalnog trakta da proizvedu dovoljne kočličine energije metabolizmom ugljenih hidrata.