Nataša Đurica iz Beograda: Simptomi bolesti su telesni odraz uma i emocija

Nataša Đurica je svoju borbu s ulceroznim kolitisom započela 2017. godine. Situacija u kojoj se našla navela ju je da istraži do tada nepoznate delove sebe i pretvorila svoj novi hobi u alat kojim pomaže mnogima sa najrazličitijim problemima. 

'Pratila sam svoju intuiciju'

Prvi simptomi Nataši su se pojavili na karakterističan način, u 37. godini: 'Imala sam bolove u stomaku i česte stolice. Isprva sam mislila da je u pitanju stomačni virus, ali sam ubrzo primetila da tako nešto nije normalno i da se ne smiruje. Pojavila se i krv u stolici i one su postajale sve učestalije. Uz to, naravno, ide i gubitak težine. Kod mene on nije bio drastičan, ali je postojao. To mi se odrazilo na krvnu sliku, nivo energije i sposobnost da obavljam svakodnevne aktivnosti.'

Brzo je shvatila da je potrebno da ode lekaru: 'Pratila sam svoju intuiciju koja mi je govorila da nešto nije kako treba. Pretrage su prvo išle u smeru dijagnostikovanja stomačnog virusa, bakterije ili nervoznih creva. Moj osećaj je ipak rekao da nije sve tako jednostavno kao što se čini i da je neophodno detaljno istražiti šta se dešava. Toliko sam želela da mi bude bolje, da sam bila spremna da uradim sve.'

'Posle nekoliko meseci sam otišla na kolonoskopiju u privatnu kliniku, gde mi je uspostavljena dijagnoza. Niko me od lekara nije uputio na nju, ali sam ja osećala da će mi dati odgovor na pitanje, što se i desilo. Dobila sam terapiju, Salofalk tablete i supozitorije, a posle sam stupila u kontakt s ljudima koji imaju istu dijagnozu, pa mi je jedan od njih preporučio da odem kod dr Marijane Nedeljković Protić na KBC Zvezdara. Ona je imala dosta pacijenata i veliko iskustvo. Nastavila je da me prati i kod nje sam imala kontrole na svakih nedelju dana i rigoroznu terapiju, što jeste bilo izazovno. Svaki lek ima svoje nusefekte koji utiču na kvalitet života, hronično sam bila umorna i malaksala, ali nakon traganja za dobrom kombinacijom, stigle smo za jednom koja je delovala obećavajuće. U tom momentu dr Nedeljković Protić odlazi da živi i radi u inostranstvu, a meni preporučuje da se prebacim kod dr Aleksandre Sokić Milutinović. Kod nje sam i dan-danas.'

Bez biološke terapije ništa ne bi bilo na svom mestu...

S obzirom na to da joj se vremenom kombinacija lekova i imunosupresiva loše odražavala po opšte stanje, a laboratorijski rezultati su se pogoršavali, na predlog dr Sokić Milutinović, Nataša je 2019. godine prešla na biološku terapiju: 'Nju primam i dan-danas i mogu da kažem da mi je ona potpuno vratila kvalitet života i onaj ko me ne poznaje, ne bi imao pojma da imam hroničnu bolest. Da je ne primam, ne bih se danas osećala ovako kako se osećam.'

Biološku terapiju trenutno prima na svakih 6 nedelja u Kliničkom centru, ali je napomenula da je bilo perioda kada ju je primala na 4, pa i na 8 nedelja: 'Nuspojave nemam, osim tokom dana kad je primam, tojest tog dana budem umornija i tromija, ali to pripisujem autosugestiji. Čak i prvi put kad sam je primila, osetila sam veliki nalet energije, kao da mi je neko ponovo vratio život u moje ruke. Danas sam potpuno u remisiji, nemam nikakve simptome, niti promene na nivou creva. Ponovo sam mogla da se bavim sportom, jogom, plesom... Više se nisam umarala, a izdržljivost koju sam imala nekad se vratila. Povukla mi se čak i rozacea, poboljšao mi se kvalitet kože, kose i noktiju, koji je prethodno bio narušen od kombinacije lekova koju sam uzimala.'

'Ne brinem o onome nad čime nemam kontrolu'

Kada smo je pitali da li joj nešto pada teško kod činjenice da ima ulcerozni kolitis, rekla nam je: 'Srećna sam što postoje lekovi, način da mi koji smo bolesni imamo šansu da živimo zdrav i aktivan život. Naravno, postoji strah da će se bolest aktivirati, što nikome ne prija. Bilo mi je potrebno vremena da prihvatim da se ne nerviram oko stvari nad kojima nemam kontrolu i da brinem samo o onome što je do mene i na šta direktno ja mogu da utičem. Tako danas pazim na to kakve su mi misli, šta unosom u sebe, čime se bavim i kakvim ljudima sam okružena. Okružena sam dobrim lekarima i medicinskim osobljem i sestrama, u sigurnim sam rukama i nemam o čemu da brinem. Nemam poteškoća, osećam se veoma dobro i srećna sam što mogu fizički da pomognem sebi fizičkom aktivnošću i što u njoj mogu da uživam.

'Jedini problem koji sam imala jeste jedna manja operacija, koja je vezana za ulcerozni kolitis. Imala sam perianalnu fistulu, koju sam operisala prošle godine. Isprva se pojavio apces koji se razvio u fistulu. Problem je saniran, a hirurg je bio izuzetan. Postoperativan tok je išao standardnim tokom - prvih nekoliko dana je bilo bolno i teško, ali vremenom je zarastanje tkiva išlo glatko, bolovi su uminuli, a ja sam bila sve operativnija.'

'Budite umereni u svomu što unosite u sebe'

Natašina okolina je bila vrlo podržavajuća kada je saznala za njenu bolest: 'Ovde bih, naravno, istakla sopstvenu porodicu i najbliže prijatelje, koji su mi se uvek prilagođavali i vodili računa o tome da pomognu, ako bilo šta može da se pomogne. Naravno, majka kao majka, htela je mi se nađe u tom periodu što više - istražila je o tome kako se sprema hrana za osobe sa zapaljenskim bolestima creva i šta treba da se izbegava. Trenutno nemam neki poseban način ishrane, samo patim da to nije neka nezdrava hrana ili mahunarke, a trudim se da budem umerena u svemu što unosom od sebe i to svima preporučujem, ne samo onima koji imaju Kronovu bolest, ulcerozni kolitis, ili nešto skroz deseto, nego i potpuno zdravim ljudima.'

Ni na poslu nije imala problema, počevši od prvog dana do danas: 'Po formalnom obrazovanju ja sam profesor italijanskog jezika i književnosti, ali radim u italijanskoj kompaniji, kao rukovodilac nabavke. Dosta radim na italijanskom, a moji poslodavci, koji su Italijani, znaju da imam ulcerozni kolitis i potpuno me podržavaju. Kad god idem da primam biološku terapiju, dobijem slobodan dan i to zaista znači, kako bih mogla da se odmorim i osvežim. Bitno je ljude upoznati sa situacijom u kojoj se nalazite kako bi oni mogli da znaju kako da se ponesu. Zato volim da kažem da svojim poslodavcima imam potpuno podržavajuć, otvoren odnos.'

'Nemam problema ni kolegama da ispričam o ovom problemu, uvek sam rada da odgovaram na sva pitanja, ukoliko nekog interesuje ova tema. Na taj način edukujemo okolinu, što je važno, jer malo ljudi zna o ovim bolestima, a problem nije redak. Čak i da niko iz vaše porodice ne oboli, dobro je znati, pa makar i samo informativno.'

Pored posla kojim se redovno bavi, Nataša ima hobi koji je razvila onda kada je morala da se suoči sa svojom bolešću: 'Moja strast, koja je podstaknuta verovatno i mojom dijagnozom, je lični razvoj. Time sam počela da se bavim, završila sam edukacije koje su prvenstveno meni pomogle, a sada ja isto to mogu da prenesem i drugima. Ove edukacije i kursevi su još jedan od načina na koji osoba može da se nosi sa svojom bolešću. Tu se radi na stavu, načinu razmišljanja, pristupu problemima i tako dalje. Literatura iz te oblasti mi nikad neće dosaditi, a pritom sam jako srećna što ovim znanjem koje imam, nekome mogu da pomognem.'

'Simptomi bolesti su telesni odraz uma i emocija'

'Po svom iskustvu, sada gledam na ovu dijagnozu gledam drugim očima - ona je odraz i reakcija našeg tela na naš um i emocije. Svoje telo i um treba da sagledamo kao celinu, obraćajte pažnju na svoja osećanja i videćete koliko će vam se život promeniti. Emocije ne treba gušiti i utišavati, već pronaći dobar i zdrav način da se one ispolje. ' - ističe Nataša i dodaje: 'Komunicirajte s ljudima svoje misli i ne gutajte ono što imate da kažete. Ne prećutkujte ono što imate potrebu da kažete, ne suzbijajte svoja osećanja i misli. Ona će se tako suzbijena gomilati vremenom i naći će sama mesto gde će izaći i ispoljiti se, a to je u našem slučaju u vidu fizičkih simptoma bolesti.'

Na kraju razgovora, poslala nam je veoma važnu poruku: 'Treba da vodimo računa o sebi i svom svetu u kom živimo - o čemu mislimo, šta osećamo, kime smo okruženi. Pazite na to kako se osećate u svom telu, kakve su njegove reakcije na svet oko njega i trudite se, iako nije lako, da ispoštujete želje svog tela i uma. Stres je bitan faktor i svakog dana je tu u mnogim situacijama. Svi žurimo i jurimo negde, stresa će uvek biti. Bitno je da naučimo kako da se s njime nosimo, to je ono što je do nas - kako mi na njega reagujemo i kako ga doživljavamo. Nije uvek sve toliko strašno koliko se čini, jer šta je najgore što može da se desi? Pa šta i da se to, nešto najgore, desi?! Ništa, proći će - sve je prolazno, pa i taj privremeni stres. Razgovarate i pričajte sa svojim najbližima i radite na bliskim odnosima, birajte da se okružite dobrim ljudima koji vama prijaju i koji vam odgovaraju.'

'Menjate posao i profesiju ako treba i ako vam ne prija! Ovo zvuči ekstremno, ali samo razmislite - na poslu provodilo najviše budnog vremena svog života. Ako vam posao ne odgovara, ne prija, ne osećate svoju svrhu tu i iscrpljuje vas, slobodno ga napustite i nađite nešto što će vam donositi zadovoljstvo. Ta odluka nije toliko strašna i niko vam neće zameriti na njoj. Imate pravo da svoj život ispunite stvarima i ljudima koji vam odgovaraju. Naravno, ova odluka zahteva određena odricanja, plan i rad na tom planu, ali se taj trud zaista isplati, jer će na kraju ta odluka doprineti našem zdravlju, a šta je na ovom svetu vrednije od toga?'