Uzrok nastanka
Pravi uzrok bolesti još nije pronađen, radi se o uticaju niza faktora okoline i nasleđa. Zapaženo je učestalije javljanje bolesti kod osoba svetlije puti, kod krvne grupe Rh A+ i kod osoba koje imaju migrenu. Bolest se najčešće javlja između 40 i 50 godina i češća je kod žena. To su obično vegetativno labilne osobe, ponekad sa stomačnim tegobama praćenim opstipacijom (zatvorom), hipoacidnim gastritom (zapaljenje sluzokože želuca praćeno smanjenim količinom kiseline), nalazima oštećenja jetre i dr. Pogoršanja su naglašena u vreme menstruacije a i pod uticajem raznih spoljašnih faktoa, naročito hladnoće toplote, sunčevih zraka. Uočljiva su pogoršanja unosom hrane koja je teško svarljiva, ugljenih hidrata, kafe, alkohola, začina. Najvažnije je prepoznati provocirajuće faktore i što više ih izbegavati jer u suprotnom dolazi do daljeg razvoja bolesti uprkos terapiji.
Klinička slika
Klinički su karakteristične perzistentne premene na čelu, obrazima, nosu, bradi, ređe van lica. To su eritem (crvenilo), papule i papulopustule (promene iznad nivoa kože nalik bubuljicama), kasnije teleangiektazije (tačkasta proširenja kapilara). Izloženost kože toploti praćena je osećajem žarenja i svraba. Moguće su i promene na očima.
Najteži oblik je rhynophima, koji se viđa češće kod muškaraca. Promene su lokalizovane na nosu. Postoji izrazita hiperplazija (bujanje) tkiva, koža je sjajna, glatka, pilosebacealni otvori su prošireni i uočljive su teleangiektazije.
Lečenje
Potrebno je voditi računa da se izbegavaju alkoholni losioni ili slična agresivna sredstva za negu lica jer većina bolesnika ima osetljivu kožu. Potrebno je što nežnije lice umivati mlakom vodom i sušiti mekim peškirom. Kod muškaraca se savetuje brijanje električnim aparatom. Potrebno je izbegavati Sunce i koristiti sredstva s zaštitnim faktorom. Peeling i slične agresivne metode bolje je izbegavati.
Temelj lokalne terapije se sastoji uglavnom na protivupalnom efektu. U tu svrhu se koriste antibiotici i azelaična kiselina. Od antibitotika se najčešće koristi: metronidazol, eritromicin i klindamicin. Pojedini autori navode antimikotike tj. sredstva protiv gljivica kao npr. ecalin.U obzir dolaze i retinoidi tj. derivati vitamina A kao npr. adapalen i tretionin. Potreban je oprez kod upotrebe antimikotika i retinoda jer navedena sredstva lako izazivaju iritaciju lica. Retinoidi izazivaju zadebljanje površinskog sloja kože tj. epidermisa čime se smanjuje crvenilo lica. Od najnovijih lekova se navodi tacrolimus i askomicin.
Sistemsku terapiju čine antibiotici. Najčešće se koriste: tetraciklini - minociklin i doksiciklin. U zadnje vreme koristi se i klaritromicin. Kod težih slučajeva se koristi metronidazol. Kod najtežih oblika se primenjuje isotretionin i sistemski kortikosteroidi. Protiv napada crvenila lica se koristi klonidin i beta blokatori. Teleangiektazije se uklanjaju elelktrokauterizacijom, a hipertrofične promene kod rinofime dermoabrazijom.
Kod koga da zakažem dermatološki pregled?
