Kolonoskopija

Šta je kolonoskopija?

U aparatu postoje i tzv. radni kanali kroz koje se provlače različiti instrumenti, tako da se za vreme pregleda mogu bezbolno odstraniti mnoge promene dobroćudnog izgleda, čime se uklanja mogućnost da se preobraze u zloćudne, tj. prevenira nastanak raka debelog creva. Posebnim kleštima mogu se uzimati i komadići tkiva (biopsija), koji se prosleđuju na patohistološku obradu, nakon čega se postavlja tačna dijagnoza viđene promene.

Slika vrlo visoke rezolucije prenosi se na monitor na kojem se vidi kao uvećana, pa se tako mogu videti i najsitnije promene boje ili oblika na sluznici creva. Na kraju aparata je upravljački mehanizam (ručka s komandama) kojim se upravlja vrhom aparata, vrlo savitljivim i pokretnim u svim smerovima, tako da može pratiti izvijuganost creva i samim tim pretragu čini jednostavnijom i manje neugodnom. Kolonoskopija je optičko ispitivanje debelog creva kolonoskopom. Kolonoskop je fleksibilna cev sa izvorom svetla i delom za posmatranje, debljine prsta. On omogućava doktoru da vidi unutrašnjost debelog creva sićušnom videokamerom. Pregled započinje ubacivanjem kolonoskopa u zadnji deo creva pacijenta (čmar).

Iza upravljačke ručke sledi spojni kabl koji uređaj spaja s izvorom svetlosti, monitorom.

Priprema za kolonoskopiju

Priprema je vrlo važna i počinje dva dana pre same procedure, radi potpunog pražnjenja debelog creva. Na taj način je jedino moguće u potpunosti pregledati debelo crevo i od dobre pripreme najviše zavisi uspeh same procedure. Priprema podrazumeva različite metode čišćenja, uključujući dijetu, laksative i klizme. 

Pročitajte kompletnu Pripremu za kolonoskopiju >>>>>>>>

Kako se radi kolonoskopija?

Kolonoskopija se primenjuje da bi se osmotrile, dijagnostikovale i nekada lečile promene u debelom crevu. Najčešće se primenjuje iz sledećih razloga:

• radi lokacije izvora krvarenja u donjim partijama crevnog sistema.
• da bi se našli razlozi za bol u donjem delu stomaka
• da bi se pronašli rani znaci raka debelog creva
• da bi se dobili isečci za dalje ispitivanje
• da bi se uklonio polip (polipektomija)
• da bi se zaustavilo krvarenje

Svedoci smo toga da se kolonoskopija najčešće radi kada postoji već neki gore navedeni simptom. Međutim, u razvijenijim zemljama, kolonoskopija se preventivno radi jednom godišnje, te je preporuka da se takva dijagnostika izvodi i kada nema tegoba.

Kolonoskopija se može raditi u trudnoći, ali tada je potrebna saradnja gastroenterologa i ginekologa koji vodi trudnoću.

Pred proceduru se zauzima odgovarajući položaj. Leži se na boku sa zgrčenim i savijenim nogama, kolenima privučenim ka grudima. Lekar lagano ubacuje kolonoskop obložen specijalnom mašću u rektum. Zatim se ubaci nešto vazduha u debelo crevo da bi se lakše i pod kontrolom oka, kolonoskop usmerio ka gornjim partijama debelog creva.

Sve uočene promene se notiraju, eventualno snime, i kada je to neophodno, biopsiraju (uzme uzorak sluzokože radi daljeg ispitivanja pod mikroskopom).

Trajanje kolonoskopije je oko 40 minuta. Po završetku procedure potrebno je da pacijent bude pod nadzorom lekara određeno vreme.

Uz kolonoskopiju, gastroenterolog će često predložiti i drugu najčešće korišćenu endoskopsku proceduru - gastroskopiju. Kada se ove dve procedure rade zajedno, to je često najlakše za pacijenta. 

Kolonoskopija u anesteziji ili bez anestezije

Kolonoskopija debelog creva se može izvesti u lokalnoj (analgosedacija) ili kratkoj opštoj anesteziji. Pregled nije bolan kada se radi u lokalnoj anesteziji, ali može biti neprijatan za pacijenta, pa se kolonoskopija sve češće radi u opštoj anesteziji. Anestezija se daje intravenski i tokom cele procedure pacijent spava.

Kolonoskopija se može raditi i bez anestezije, ali zbog izuzetno neprijatnog osećaja, preporučuje se neki vid anestezije.

Mogući rizici

• Ukoliko je rađena i biopsija, moguće je da bude tragova krvi u stolici narednih dan ili dva;
• Povreda instrumentom;
• Reakcija na sedative.

Nakon kolonoskopije 

• Na kolonoskopiju dođite u pratnji. Zbog opšte anestezije, bilo bi dobro da dan/dva nakon kolonoskopije ne vozite i izlažete se fizičkom naporu, radu.
• Nakon dva sata od pregleda možete početi da pijete blage čajeve i pojedete lagani obrok. 
• Imaćete osećaj nadutosti i ispuštaćete gasove, što je normalna pojava i reguliše se sama od sebe.
• Iako su komplikacije zaista retke, ukoliko nakon pregleda imate povišenu temperaturu, bol u stomaku ili obilnu krv u stolici, obavezno se javite lekaru.

Suštinski, nakon kolonoskopije pacijent normalno nastavlja sa svojim dnevnim aktivnostima, i specijalnog oporavka nema.

Pogledajte šta dr Slobodan Srećković ima da kaže o endoskopiji, sa osvrtom na kolonoskopiju.

Koliko košta kolonoskopija

Cena kolonoskopije zavisi od više faktora, a pre svega da li će se priključiti i anesteziolog ili ne. Generalno cena kreće od 100 evra, pa naviše. Za detalje o cenama i lekarima koji izvode ovu proceduru, pozovite nas na 063/687-460. 

Kod koga da zakažem kolonoskopiju?

• Dr Zoran Milenković
• Ass. dr Miloš Štulić
• Prof. dr Radoje Doder
• Dr Dušan Popović
• Dr Vladimir Čomagić
• Prof. dr Goran Bjelaković
• Doc. dr Snežana Lukić
• Dr Predrag Dugalić

Pogledajte najčitanija pitanja i odgovore u vezi sa kolonoskopijom.

Imate pitanje u vezi sa zakazivanjem kolonoskopije? Postavite ga ovde i odmah ćemo Vam pronaći termin za zakazivanje.