Riba je višestruko korisna za organizam. Ne samo zato što sadrži nezasićene masnoće, dragocene za prevenciju kardiovaskularnih bolesti, borbu protiv stresa i poboljšanje koncentracije, već zato što predstavlja i bogat izvor mineralnih soli.
Riba sadrži masne kiseline omega 3 koje pozitivno utiču na nivo holesterola u krvi i odlična su prevencija za bolesti srca i krvnih sudova. Osim toga, riblje meso je bogato vitaminima i mineralima.
Čak i masna riba je izuzetno zdrava za ljudski organizam, ali treba biti pažljiv pri odabiru ribe i načinu na koji ćete ju pripremiti. Ribe sadrže veliku količinu važnih proteina i to oko 20%. Ujedno se u njima nalaze saharidi, a masti u ribama ima vrlo malo. Osim toga, sadržaj riblje masti vrlo je koristan za ljudski organizam, dakle, čak i ako pojedete masnu ribu to vam neće štetiti, za razliku od, na primer, masne svinjetine.
Procenat masnoće varira od vrste do vrste, a na temelju njega se razlikuju nemasna riba, sa manje od 2% masti (poput bakalara, oslića, glušca, lista i raže), malo masna, sa 2-5% (inćun, zubatac, srdele, pastrva, kirnja), polumasna koja ima od 5 do 10% (cipal, trilja, tuna, sabljarka) i masna s više od 10% (losos, skuša, jegulja).
Nedavno američko istraživanje je pokazalo da redovno konzumiranje ribe može čak za 50% smanjiti rizik od infarkta. Osim toga, čini se da postoji veza između konzumiranja ribe bogate omega 3 masnim kiselinama i depresije, jer masnoća prisutna u ribi pomaže mozgu da bolje koristi serotonin, hormon koji pozitivno utieče na raspoloženje.
Riba sadrži masne kiseline omega 3 koje pozitivno utiču na nivo holesterola u krvi i odlična su prevencija za bolesti srca i krvnih sudova. Osim toga, riblje meso je bogato vitaminima i mineralima.
Koje hranljive materije sadrži riba?
Morska riba je bogata jodom, kalijumom, natrijumom i bakrom, dok slatkovodna sadrži nešto manje natrijuma i joda. Sve vrste ribe sadrže vitamine B1, B2, B6 i B12 bitne za pravilan rad nervnih ćelija. Riba je bogata i kalcijumom, no on je uglavnom koncentrisan u ljuskama. Stoga je korisno s vremena na vreme uvrstiti na jelovnik sitnu ribu.Čak i masna riba je izuzetno zdrava za ljudski organizam, ali treba biti pažljiv pri odabiru ribe i načinu na koji ćete ju pripremiti. Ribe sadrže veliku količinu važnih proteina i to oko 20%. Ujedno se u njima nalaze saharidi, a masti u ribama ima vrlo malo. Osim toga, sadržaj riblje masti vrlo je koristan za ljudski organizam, dakle, čak i ako pojedete masnu ribu to vam neće štetiti, za razliku od, na primer, masne svinjetine.
Procenat masnoće varira od vrste do vrste, a na temelju njega se razlikuju nemasna riba, sa manje od 2% masti (poput bakalara, oslića, glušca, lista i raže), malo masna, sa 2-5% (inćun, zubatac, srdele, pastrva, kirnja), polumasna koja ima od 5 do 10% (cipal, trilja, tuna, sabljarka) i masna s više od 10% (losos, skuša, jegulja).
Uvrstite ribu u jelovnik minimum jednom nedeljno
Riba bi se na vašem jelovniku trebala naći barem jednom nedeljno, pripremljena na pravi, zdravi način, a to nikako nije riblji file pržen u velikoj količini ulja, jer pravilna ishrana zahteva drugačiji način pripreme ribe.. Treba odabrati dobru ribu. Birajte ih pažljivo i imajte na umu da su sveže ribe uvek bolje od onih zamrznutih. Manje ribe su zdravije, jer imaju manje žive. Na primer, bakalar osigurava jednaku količinu proteina kao i govedina.Nedavno američko istraživanje je pokazalo da redovno konzumiranje ribe može čak za 50% smanjiti rizik od infarkta. Osim toga, čini se da postoji veza između konzumiranja ribe bogate omega 3 masnim kiselinama i depresije, jer masnoća prisutna u ribi pomaže mozgu da bolje koristi serotonin, hormon koji pozitivno utieče na raspoloženje.
Broj komentara: 0
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde