Prirodni izvori
Mešovitom i uravnoteženom ishranom dnevni unos selena je 70-100 µg (mikrograma). Bogati prirodni izvori su: meso, riba,žitarice i mlečni proizvodi. Sadržaj selena u povrću/voću zavisi od zemljišta na kojem se ono gaji. Količina selena u voću i povrću obično je manja od 0,1µg/g jestivog dela. S druge strane u kešanskoj oblasti u Kini, kukuruz, pirinač i soja sadrže oko 0,005, 0,007 i 0,010 µg selena/g jestivog dela. S obzirom da je selen u VI a grupi periodnog sistema, često se dešava da neke biljke ne razlikuju selen od sumpora i zamenjuju sumpor selenom u aminokiselinama koje sadrže sumpor. Zato zamenom nastaje aminokiselina selenometionin i proteini u čiji sastav ulazi. Kod mnogih biljaka selenometionin je glavni oblik u kome se nalazi selen.
Uloga u organizmu
Važnost selena u zdravlju i bolesti potiče od uloge selena kao sastavnog dela antioksidacionog sistema humanog organizama. Do sada je kod sisara otkriveno i klonirano 18 različitih seleno - enzima i proteina. Selen štiti organizam od štetnog dejstva slobodnih radikala, jer je sastavni deo glutation peroksidaze, jednog od najvažnijih i najzastupljenijih enzima antioksidacionog sistema čovečjeg organizma. Postoje 4 glutation peroksidaze. Klasična ili glutation peroksidaza-1 (GPX1, EC 1.11.1.9) je glavni depo selena u organizmu (>50% telesne rezerve) i nalazi se u svim tkivima.
U metabolizmu hormona štitaste žlezde važnu ulogu ima i selen. Enzim jodtironin dejodinaza, koja sadrži tri atoma selena, potrebna je za sintezu i razlaganje T3 , dok drugi enzim sa selenom tioredoksin reduktaza štiti tireoideju od dejstva vodonik peroksida koji se stvara tokom sinteze hormona štitaste žlezde. Zbog toga, potrebno je da postoji optimalan unos joda i selena, jer nedostatak selena može još više da pogorša deficit joda.
Preporučeni dnevni unos za odrasle
Definisanje i odredjivanje preporučenog dnevnog unosa za odrasle koji bi, po definiciji, trebalo da zadovolji potrebe 97-98% zdravog stanovništva svih starosti i pola nije jednostavno. Istraživanja pokazuju da postoje odredjeni mehanizmi u čovečjem organizmu koji omogućavaju održanje normalnog nivoa i bilansa selena i pored velikih varijacija u dnevnom unosu. Preporučeni dnevni unos selena definisan je na osnovu količine selena potrebne za maksimalnu aktivnost enzima glutation peroksidaze u krvnoj plazmi.
Preporučeni dnevni unos selena za odrasle ( u mikrogramima**)
MUŠKARCI 55
ŽENE 55
TRUDNOĆA 60
DOJENJE 70
BEZBEDAN UNOS*
400 mikrograma (0,4 miligrama)
*Bezbedan dnevni unos je količina selena koja nije štetna po zdravlje
** 1000 mikrograma=1 miligram
Deficit i prekomeran unos
Elementarni selen nije otrovan, ali jesu njegova jedinjenja koja su po biohemijskom/fiziološkom dejstvu slična arsenu. Povećan unos selena može da izazove toksičnost. Toksičnost selena se javlja kada je dnevni unos 4-5 mg. Uzana je granica izmedju terapijske i toksične doze, tako da se ne preporučuje dnevni unos iznad 150 mikrograma. Prekomeran unos može da izazove gubitak kose, noktiju, zuba, malaksalost, mučninu, povraćanje, metalni ukus, perifernu neuropatiju itd.
