Stevija je iz osnova promenila tržište zaslađivača

Potrošači širom sveta odlično prihvataju nekalorične, prirodne karakteristike zaslađivača sa stevijom i evropsko tržište će procvetati, kaže Zana Mekferson, predsednica Međunarodnog saveta za steviju (ISC).

Prošlo je godinu dana otkako su steviol glikozidi, slatki delovi lišća biljke stevije, odobreni za upotrebu u EU, a broj proizvoda koji ih sadrže je porastao na 300 ove godine, u poređenju sa samo 50 u 2010. godini. Tada je Francuska bila jedina zemlja EU koja je odobravala upotrebu proizvoda zaslađenih stevijom, iskoristivši dvogodišnji period privremene dozvole upotrebe pre konačnog odobrenja na nivou cele EU.

Mekfersonova, koja je izabrana za predsednicu ISC-a prošlog meseca, kaže za sajt FoodNavigator da je osnovni cilj ove organizacije da prati kako prehrambeni proizvočaći koriste steviju u svojim proizvodima nakon odobrenja njene upotrebe u EU.

"Stevija je iz osnova promenila tržište zaslađivača", kaže ona.

Ona dodaje da 56 miliona domaćinstava u SAD koristi prozvode stevije i proizvode zaslađene stevijom, kao i da su stevija ekstrakti dozvoljeni za upotrebu u toj zemlji tek krajem 2008. godine.

Mekfersonova pripisuje ovo veliko interesovanje makro trendovima, kao što su velika stopa gojaznosti i porast broja slučajeva dijabetesa 2, zbog čega porodice traže načine da smanje konzumiranje šećera bez upotrebe veštačkih zaslađivača.

"Iz perspektive potrošača, svedoci smo činjenice da se širom sveta sve više vodi računa o šećeru i kalorijama. U pitanju je univerzalni trend", kaže ona.

Međutim, put ka usvajanju zaslađivača sa stevijom u Evropi nije bio lak.

Važno je objasniti da su prirodnog porekla

Ekstrakti stevije će morati biti naznačeni na spisku sastojaka kao ,,steviol glikozidi’’ i neki smatraju da bi kod potrošača to moglo da izazove sumnjičavost u pogledu njihovog prirodnog porekla.

Mekfersonova se ne slaže s tim.

"Mislim da je dovoljno naznačiti da su ,,prirodnog porekla’’. To je važnije znati i objasniti."

Asocijacija FoodDrinkEurope je objavila smernice za kompanije u ovom sektoru da koriste opis ,,iz prirodnih izvora’’, iako se razmatraju i druge opcije.

"U dugoročnom smislu, priču o poreklu stevije je veoma lako ispričati", kaže Mekfersonova.

Ograničenja kategorije proizvoda

Još jedan izazov za ovaj zaslađivač u Evropi je odobrenje upotrebe stevije u različitim kategorijama proizvoda. Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA) je definisala prihvatljiv dnevni unos stevije na 4mg po kilogramu telesne težine i tvrdi da će odrasli i deca verovatno premašiti ovaj unos ukoliko koriste maksimalne količine.

Da bi se ovaj problem rešio, kompanije koje su tražile odobrenje upotrebe stevije su revidirale nivo količina u hrani i napicima i povukle zahteve za 15 grupa prehrambenih proizvoda, uključujući ,,deserte i druge proizvode’’.

Mekfersonova kaže da će proširenje asortimana kategorija proizvoda u kojima stevija može da se koristi takođe biti jedan od prioriteta ISC-a.

"Važno je zalagati se za upotrebu stevije u različitim kategorijama hrane jer je stevija ključni deo rešenja koje je vladama potrebno... ona ne rešava ceo problem ali je deo rešenja", kaže ona.

EU regulativa trenutno dozvoljava da se stevija koristi u određenoj količini u proizvodima od fermentisanog mleka različitih ukusa, proizvodima sa kakaom i čokoladom, jestivim ledenim proizvodima, kompotima od voća i povrća i džemovima i marmeladama, žvakaćim gumama, supama i čorbama i bezalkoholnim napicima.

Takođe može da se koristi u stonim zaslađivačima, suplementima u ishrani, alkoholnim pićima, uključujući žestoka pića (sa manje od 15% alkohola i mešavinama alkoholnih i bezalkoholnih pića), i bezalkoholnom pivu.