Najnovije američko istraživanje, obavljeno na laboratorijskim pacovima, pružilo je još jedan dokaz da šećer može da izazove zavisnost, što već znaju mnogi koji drže dijete.
"Konzumiranje znatnijih količina šećera može da deluje na mozak na način veoma sličan onom koji se javlja kod upotrebe droga", izjavio je Bart Hebel sa Univerziteta Prinston, a prenosi Rojters.
On je rukovodio tronedeljnim eksperimentom tokom koga je laboratorijskim pacovima, pošto noću nisu ništa jeli, ujutru davana zaslađena voda. To je kod njih izazvalo jače lučenje hemijskog jedinjenja dopamina, u delu mozga poznatom pod nazivom nukleus akumbens, koji je odgovoran za motivaciju i nagradu. Poznato je da se dopamin više luči u ovom delu mozga i kod upotrebe droge.
U drugom ekperimentu, pacovima hranjenim neko vreme na opisani način, šećer je potom uskraćivan nekoliko nedelja. Kada im je ponovo omogućeno da ga konzumiraju, oni su ga jeli više nego ranije, kao da su naročito žudeli za njim.
Kada je pacovima umesto šećerne vode ponuđen alkohol, pili su ga u većoj količini nego što pacovi normalno čine, a kada im je data doza amfetamina, koja se smatra bezazlenom, kod njih je registrovana hiperaktivnost.
Mada još nije utvrđeno da li šećer tako deluje i na ljudski mozak, američki stručnjaci naglašavaju da bi njihovi nalazi mogli eventualno da nađu primenu u lečenju osoba koje pate od poremećaja ishrane, kao što su prejedanje ili bulimija.
Portparolka američkog Udruženja proizvođača šećera Melani Miler tvrdi da dosad nije bilo ubedljivih dokaza da šećer izaziva zavisnost kod ljudi.
"Konzumiranje znatnijih količina šećera može da deluje na mozak na način veoma sličan onom koji se javlja kod upotrebe droga", izjavio je Bart Hebel sa Univerziteta Prinston, a prenosi Rojters.
On je rukovodio tronedeljnim eksperimentom tokom koga je laboratorijskim pacovima, pošto noću nisu ništa jeli, ujutru davana zaslađena voda. To je kod njih izazvalo jače lučenje hemijskog jedinjenja dopamina, u delu mozga poznatom pod nazivom nukleus akumbens, koji je odgovoran za motivaciju i nagradu. Poznato je da se dopamin više luči u ovom delu mozga i kod upotrebe droge.
U drugom ekperimentu, pacovima hranjenim neko vreme na opisani način, šećer je potom uskraćivan nekoliko nedelja. Kada im je ponovo omogućeno da ga konzumiraju, oni su ga jeli više nego ranije, kao da su naročito žudeli za njim.
Kada je pacovima umesto šećerne vode ponuđen alkohol, pili su ga u većoj količini nego što pacovi normalno čine, a kada im je data doza amfetamina, koja se smatra bezazlenom, kod njih je registrovana hiperaktivnost.
Mada još nije utvrđeno da li šećer tako deluje i na ljudski mozak, američki stručnjaci naglašavaju da bi njihovi nalazi mogli eventualno da nađu primenu u lečenju osoba koje pate od poremećaja ishrane, kao što su prejedanje ili bulimija.
Portparolka američkog Udruženja proizvođača šećera Melani Miler tvrdi da dosad nije bilo ubedljivih dokaza da šećer izaziva zavisnost kod ljudi.
