Zbunjuje vas cela ta priča o ugljenim hidratima? U jednom trenutku su "loši" pa su onda "dobri"? Ili je možda obrnuto?U mnogim najpopularnijim dijetama poslednjih godina, ugljeni hidrati su predstavljeni negativno, pa su ili potpuno izbačeni iz ishrane ili dozvoljeni uz stroga (ponekad nemoguća) pravila i ograničenja.
Jedna nedavna studija Klinike Mejo, objavljena u časopisu "The Journal of the American Osteopathic Association", ustanovila je da je dijeta sa niskim sadržajem ugljenih hidrata efektnija kod mršavljenja od dijete sa niskim sadržajem masti - mada je razlika mala. Isto tako, istraživači su mogli da zaključe samo da su dijete sa niskim sadržajem ugljenih hidrata bezbedne po zdravlje ako se primenjuju ne duže od šest meseci.
Tim istraživača, na čelu sa dr Heder Filds (Heather Fields) analizirao je desetogodišnja istraživanja o popularnim režimima ishrane sa niskim sadržajem ugljenih hidrata i ustanovio da se nedovoljno zna o potencijalnim dugoročnim efektima.
Zato označavanje neke grupe namirnica kao "dobre" ili "loše" nije od pomoći, te je neophodno biti obazriv kod svake dijete koja podrazumeva rizik od potencijalnog uskraćivanja hranjivih materija u korist brzog mršavljenja.
Na kraju krajeva, ugljeni hidrati imaju glavnu ulogu u snabdevanju našeg organizma energijom i time u našem opštem funkcionisanju.
Za mišljenje o ovoj temi smo zamolili nutricionistu Roba Hobsona, autora knjige "The Detox Kitchen Bible". Evo pet ključnih činjenica o ugljenim hidratima koje, po njegovom mišljenju, svako treba da zna:
1. Ugljeni hidrati nisu "izazvali" naše probleme sa telesnom težinom
Ljudska vrsta već jako dugo unosi hranu bogatu ugljenim hidratima, a tek u poslednjih nekoliko decenija je došlo do naglog porasta gojaznosti i broja ljudi sa prekomernom telesnom težinom, tako da oni ne mogu biti isključivi krivac za gojenje.
2. Faktor procesovanja hrane
Visokoprocesovana hrana je bogata rafinisanim ugljenim hidratima, uključujuči šećer, a ne ishrana koja podrazumeva neprocesovanu hranu i koja je doprinela gojaznosti i bolestima među stanovništvom širom sveta.
3. Šta sadrže ugljeni hidrati?
Korensko povrće bogato skrobom, kao što je muskatna budeva, ima manje ugljenih hidrata od drugih namirnica, kao što su bele rafinisane žitarice, a i bogatije je vlaknima, što vam pomažete da budete siti i štiti vas od rizika od srčanih bolesti i nekih vrsta karcinoma.
4. Složenost je bitna
Iako se zrnasto povrće i semenke često smatraju izvorom proteina za vegetarijance, oni su i izvor složenih ugljenih hidrata (koji su bogati vlaknima). Ova grupa namirnica sadrži duplo manje ugljenih hidrata od belih rafinisanih žitarica i jedan je najbogatijih izvora vlakana.
Zrnasto povrće i semenke takođe sadrže više gvožđa, cinka i kalcijuma od rafinisanih belih žitarica, što je od neprocenjive važnosti za ljude koji ne jedu meso ili mlečne proizvode. Možete ih poslužiti cele tako što ćete ih ubaciti u salatu, supu ili paprikaš, ili ih usitniti da dobijete prilog glavnom jelu sa niskim sadržajemugljenih hidrata.
5. Jedite žitarice
Ovas je žitarica sa celim zrnom i omogućava izuzetno hranljiv doručak, koji sadrži manje ugljenih hidrata od mnogih drugih cerealija koje su pune šećera koji se brzo vari. Ovas takođe sadrži veću količinu proteina i vlakana od mnogih drugih cerealija, što vam pomaže da ostanete siti.
Povezani tekstovi:
U borbi protiv gojaznosti pomoć dolazi od strane barijatrije...
Operacija smanjenja želuca je samo jedna od mogućih barijatr...
Uvođenje redovne fizičke aktivnosti ima brojne prednosti, pr...
Ayurveda je jedan od najstarijih načina lečenja na svetu. Ra...
Broj komentara: 0
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde