Što se tiče gojenja, kada jedete može da bude barem podjednako važno kao i šta jedete. To je zaključak studije objavljene u internet časopisu „Metabolizam ćelija“ u izdanju Cell Press-a.
Kada se vreme unošenja hrane kod miševa sa ishranom bogatom mastima ograniči na osam sati dnevno, oni jedu istu količinu hrane kao oni koji jedu celog dana, ali su zaštićeni od gojaznosti i drugih poremećaja metabolizma, pokazuje ova nova studija. Ovo otkriće navodi na zaključak da posledice loše ishrane po zdravlje delimično mogu da budu rezultat nesklada između našeg unutrašnjeg sata i vremena kada jedemo.
Kada se vreme unošenja hrane kod miševa sa ishranom bogatom mastima ograniči na osam sati dnevno, oni jedu istu količinu hrane kao oni koji jedu celog dana, ali su zaštićeni od gojaznosti i drugih poremećaja metabolizma, pokazuje ova nova studija. Ovo otkriće navodi na zaključak da posledice loše ishrane po zdravlje delimično mogu da budu rezultat nesklada između našeg unutrašnjeg sata i vremena kada jedemo.
Uskladite vreme ishrane i metabolički ciklus
Svaki organ ima svoj sat, kaže glavni autor studije Sačidananda Panda sa Salk instituta za biološke studije. To znači da postoji vreme kada naša jetra, creva, mišići i drugi ograni rade punim kapacitetom i vreme kada oni – manje ili više – spavaju. Ovi metabolički ciklusi su ključni za procese kada se razgrađuje holesterol, stvara glukoza i trebalo bi da budu na vrhuncu kada jedemo i da miruju kada ne jedemo, ili obrnuto. Kada miševi i ljudi često jedu tokom dana i noći, to može da poremeti ove normalne metaboličke cikluse.Kada jedete neredovno, ti geni nisu ni potpuno aktivni ni potpuno neaktivni, kaže Panda. Princip je isti kao kod spavanja i budnog stanja, objašnjava on. Ako ne spavamo dobro tokom noći, nismo u potpunosti budni tokom dana i posledica toga je da radimo manje efikasno.
Da bi ustanovio da li samo redukovan unos hrane, bez promena u unosu kalorija, može da spreči bolesti metabolizma, Pandin tim je hranio miševe ili standardnom ili hranom bogatom mastima, uz dve vrste pristupa hrani: bilo kada ili ograničeno.
Miševi sa ograničenim vremenom za unos hrane bogate mastima bili su zaštićeni od negativnih efekata ishrane bogate mastima i pokazali su napredak u svom metaboličkom i fiziološkom ritmu. Manje su se ugojili i imali manja oštećenja jetre. Među ostalim prednostima, ovi miševi su imali i manji stepen upala.
Panda kaže da ima razloga razmišljati o tome kako su se naše navike u ishrani promenile tokom poslednjih godina, s obzirom da mnogi ljudi imaju veći pristup hrani i više razloga da budu budni noću, makar samo da gledaju TV. A kad su ljudi budni, često nešto grickaju. Ova otkrića navode na zaključak da ograničeno vreme unosa hrane može da predstavlja promenu načina života koja će pomoći ljudima da se ne goje. U najmanju ruku, ovi dokazi ukazuju na to da je ovo faktor epidemije gojaznosti koji bi trebalo ozbiljnije uzeti u razmatranje.
