Generisanje i gajenje useva bogatih gvožđem moglo bi da predstavlja najbolji način borbe protiv deficita ovog elementa u organizmu ljudi širom sveta, poručuju stručnjaci švajcarskog Saveznog instituta za tehnologiju. Genetskim inženjeringom i selektivnim gajenjem takvih kultura ublažio bi se problem koji, kako se procenjuje, pogađa čak dve milijarde ljudi. Prema proceni Svetske zdravstvene organizacije svako peto dete na svetu mlađe od pet godina i petina žena u zemljama u razvoju su anemični zbog manjka gvožđa u ishrani. To ima znatnu zdravstvenu i ekonomsku cenu. Između ostalog, manjku gvožđa mogu se pripisati mnogi slučajevi lošeg ishoda trudnoće, slab uspeh dece u školi i smanjena produktivnost na radnom mestu. Rešavanje ovog problema konzumiranjem većih količina mesa, koje je bogato gvožđem, je suviše skupa opcija za mnoge stanovnike zemalja u razvoju, u koje je teško distribuirati i pilule gvožđa, koje mnogi ljudi uz to nerado uzimaju. Dobre rezultate dalo je obogaćivanje nekih vrsta hrane gvožđem, na primer pšeničnog brašna i pirinča, ali obogaćenje pšenice i pirinča gvožđem putem genetskog inženjeringa omogućilo bi još veće očuvanje ovog elementa tokom prerade, smatraju naučnici. Problem je u tome što genetske modifikacije na sektoru hrane u mnogim zemljama izazivaju nepoverenje. Frančesko Branka, savetnik za ishranu i bezbednost hrane pri evropskoj kancelariji SZO, smatra da je, uz svu nužnu opreznost, ideja obogaćivanja useva gvožđem uz pomoć genetskog inženjeringa interesantna i da je njena primena jednostavna.
Broj komentara: 0
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde