Evropska agencija za bezbednost hrane (
EFSA) završila je sveobuhvatno preispitivanje bezbednosti aspartama i započela javne konsultacije o tom pitanju. Stručnjaci Agencije zaključili su da u normalnim dozama
aspartam ne predstavlja opasnost za zdravlje ljudi. Preispitivanje je podstaknuto rezultatima novih naučnih istraživanja koja su ukazala da taj zaslađivač negativno deluje na zdravlje trudnica i povećava rizik od raka. Aspartam se koristi u proizvodnji niskokaloričnih pića, slatkiša, mlečnih proizvoda, žvaka i proizvoda za mršavljanje.
Evropska komisija je u maju 2011. godine tražila od EFSA da preispita bezbednost korišćenja aspartama nakon što su 2010. objavljena istraživanja o delovanju tog zaslađivača na zdravlje. Te godine italijanski onkolog Morando Sofriti objavio je istraživanje koje je ukazalo na povećani rizik od kancera jetre i pluća kod miševa koji su tokom života bili izloženi hemijskom zaslađivaču.
Iste godine istraživanje islandskog naučnika Torhalura Haldorsona koje je obuhvatilo 60.000 trudnica upozorilo je na vezu između upotrebe bezalkoholnih pića koja sadrže veštačke zaslađivače i povećanog broja prevremenih porođaja. Rezultati tih istraživanja podstakli su članove Evropskog parlamenta da traže da se preispita bezbednost aspartmana.
Bezbednost korišćenja aspartama u ljudskoj ishrani pet puta je preispitivana od kako je 1994. godine dobio dozvolu za upotrebu u Evropskoj uniji. Naredno ispitivanje hemijskih zaslađivača planirano je za 2020. godinu u sklopu preispitivanja svih dozvoljenih prehrambenih aditiva u EU.
Na globalnom nivou regulatori preispituju bezbednost aspartama od osamdesetih godina prošlog veka.
U EU je novo preispitivanje aspartmana bilo prvo sveobuhvatno koje je traženo od EFSA. Eksperti te agencije zaključili su da taj zaslađivač ne predstavlja opasnost za potrošače u normalnim dozama, navodi se u nacrtu mišljenja EFSA o bezbednosti aspartama.
Prihvatljiv dnevni unos aspartama, koji se smatra bezbednim za celu populaciju, utvrđen je ispod nivoa koji ne predstavlja opasnost za potrošače. Izuzetak su oboleli od nekih retkih bolesti kojima se preporučuje da koriste još manje zaslađivača od prihvatljive doze.
EFSA je utvrdila da bi za većinu proizvoda koji sadrže aspartam potrošnja trebalo da bude izuzetno velika i redovna tokom celog života da bi premašila prihvatljiv dnevni unos. Navodi se i da bi odrasla osobe teška oko 60 kilograma morala svakodnevno do kraja života da pije 12 limenki od 330 mililitara dijet napitka koji sadrži maksimalno dozvoljenu količinu aspartmana kako bi dostigla prihvatljiv dnevni unos tog zaslađivača od 40 miligrama po kilogramu telesne težine.
Međutim, pošto se aspartam koristi u manjoj količini i bezalkoholna pića ga sadrže za tri do šest puta manje od maksimalno dozvoljenog, za dostizanje prihvatljive dnevne doze čovek bi trebalo da popije 36 i više limenki dijet napitka.
Evropska komisija saopštila je da svi zainteresovani preko interneta mogu da prokomentarišu nacrt mišljenja Agencije o aspartamu do sredine februara. Nakon toga evropske vlasti organizovaće sastanak sa zainteresovanim stranama i razmotriti nalaze javnih konsultacija o aspartamu i rezultate Agencije za bezbednost hrane. Konačno mišljenje o bezbednosti aspartama biće usvojeno u maju.
Aspartam je inače beli prah bez mirisa gotovo 200 puta slađi od šećera. Proizvodi koji sadrže taj niskokalorijski zaslađivač nose oznaku "E951" ili "sadrže fenilalanin" (phenylalanine) ili "sa zaslađivačem". Upotreba aspartama u EU odobrena je u 33 kategorije prehrambenih proizvoda.
Evropska komisija je u maju 2011. godine tražila od EFSA da preispita bezbednost korišćenja aspartama nakon što su 2010. objavljena istraživanja o delovanju tog zaslađivača na zdravlje. Te godine italijanski onkolog Morando Sofriti objavio je istraživanje koje je ukazalo na povećani rizik od kancera jetre i pluća kod miševa koji su tokom života bili izloženi hemijskom zaslađivaču.
Iste godine istraživanje islandskog naučnika Torhalura Haldorsona koje je obuhvatilo 60.000 trudnica upozorilo je na vezu između upotrebe bezalkoholnih pića koja sadrže veštačke zaslađivače i povećanog broja prevremenih porođaja. Rezultati tih istraživanja podstakli su članove Evropskog parlamenta da traže da se preispita bezbednost aspartmana.
Bezbednost korišćenja aspartama u ljudskoj ishrani pet puta je preispitivana od kako je 1994. godine dobio dozvolu za upotrebu u Evropskoj uniji. Naredno ispitivanje hemijskih zaslađivača planirano je za 2020. godinu u sklopu preispitivanja svih dozvoljenih prehrambenih aditiva u EU.
Na globalnom nivou regulatori preispituju bezbednost aspartama od osamdesetih godina prošlog veka.
U EU je novo preispitivanje aspartmana bilo prvo sveobuhvatno koje je traženo od EFSA. Eksperti te agencije zaključili su da taj zaslađivač ne predstavlja opasnost za potrošače u normalnim dozama, navodi se u nacrtu mišljenja EFSA o bezbednosti aspartama.
Prihvatljiv dnevni unos aspartama, koji se smatra bezbednim za celu populaciju, utvrđen je ispod nivoa koji ne predstavlja opasnost za potrošače. Izuzetak su oboleli od nekih retkih bolesti kojima se preporučuje da koriste još manje zaslađivača od prihvatljive doze.
EFSA je utvrdila da bi za većinu proizvoda koji sadrže aspartam potrošnja trebalo da bude izuzetno velika i redovna tokom celog života da bi premašila prihvatljiv dnevni unos. Navodi se i da bi odrasla osobe teška oko 60 kilograma morala svakodnevno do kraja života da pije 12 limenki od 330 mililitara dijet napitka koji sadrži maksimalno dozvoljenu količinu aspartmana kako bi dostigla prihvatljiv dnevni unos tog zaslađivača od 40 miligrama po kilogramu telesne težine.
Međutim, pošto se aspartam koristi u manjoj količini i bezalkoholna pića ga sadrže za tri do šest puta manje od maksimalno dozvoljenog, za dostizanje prihvatljive dnevne doze čovek bi trebalo da popije 36 i više limenki dijet napitka.
Evropska komisija saopštila je da svi zainteresovani preko interneta mogu da prokomentarišu nacrt mišljenja Agencije o aspartamu do sredine februara. Nakon toga evropske vlasti organizovaće sastanak sa zainteresovanim stranama i razmotriti nalaze javnih konsultacija o aspartamu i rezultate Agencije za bezbednost hrane. Konačno mišljenje o bezbednosti aspartama biće usvojeno u maju.
Aspartam je inače beli prah bez mirisa gotovo 200 puta slađi od šećera. Proizvodi koji sadrže taj niskokalorijski zaslađivač nose oznaku "E951" ili "sadrže fenilalanin" (phenylalanine) ili "sa zaslađivačem". Upotreba aspartama u EU odobrena je u 33 kategorije prehrambenih proizvoda.
Broj komentara: 0
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde