Sve oblasti – pitajte doktora

beba je stara 50 dana.ustanovjena je dijagnoza policisticni bubrezi.zamoli  cu vas da mi odgovorite postoji li nacin da ovo dete prezivi kakve su  sanse i na cemu se mozemo nadati

Postovana Prof.Dimitrijevic:   Otac sam mal.deteta (sin star 19 meseci) rodjenog 2006. u braku iz ljubavi  koji je sa puno optimizma zapoceo u Kanadi. Supruga (po obrazovanju  psiholog/matematicar sa zvanjem stecenim u SAD) i ja (elektrotehnicki  inzenjer/prevodilac) smo duze od 10 godina proveli u Severnoj Americi, gde  smo se upoznali pocetkom 2005. i vencali nakon sestomesecne veze. Na  prolece 2006. u supruginoj poodmakloj trudnoci smo se preselili u Beograd;  suprugino samopouzdanje a i nas partnerski odnos su erodirali usled  progresivnog gubljenja motivacije kod supruge, njene preterane vezanosti  za primarnu porodicu (dete razvedenih roditelja) vracanje depresivnih  epizoda nadovezanih istoriju anksioznosti, zbog koje je tretirana od 1998  sa fazama poboljsanja, nakon razlicitih tretmana od strane nekoliko  psihoterapeuta koji su se smenjivali svakih par godina. Lekari koji su  vodili trudnocu u Kanadi prognozirali su da bi mogla biti izuzetno rizicna  ukoliko supruga ne prestane sa pusenjem i ne eliminise upo!  trebu Rivotrila koji je u tom momentu koristila. Terapijske preporuke koje  je dobila u Beogradu krajem 2004 podrazumevale su postepeno skidanje sa  tada aktuelnog Lamictala, uz paralelan rezim uzimanja Rivotrila... Iako se  u vise navrata "posvadjala s terapijom" supruga je do pocetka 2005. (kada  smo se upoznali) uspela da uspostavi delikatnu ravnotezu i dozu Rvotrila  svede na 2 x 1/4 tablete od 2mg dnevno. U stresnim situacijama koje su  usledila a kojih je bilo napretek zbog prelomnih odluka koje je donela bez  saglasnosti svojih roditelja (odustajanje od preseljenja iz doma svog oca  u SAD - za Beograd, gde su je ocekivali ugovor za posao, moguce stan, i  neposredna briga majke) supruga je ispoljila cestu malodusnost, koju su u  prvih 6 meseci otpocinjanja naseg zajednickog zivota u Kanadi (gde sam  ziveo i radio) uspevale da odagnaju drazi prvi put dozivljene potpune  slobode izbora (stepen njene emotivne izgradjenosti i individuacije ostao  je na nivou starijeg adolescenta uprko!  s briljantnom intelektu sa izuzetnim IQom i talentom za pisanu!  rec) i  donosenja zajednickih izbora za buducnost, koja je otvarala sijaset  mogucnosti i dobrih opcija. Vremenom je, medjutim atmosfera radosti poleta  i entuzijazma pocela da naginje ka iracionalnosti, strahovanjima od  neizvesnosti i potrebama da se trazi neprekidna psiholoska podrska od  (supruginih) roditelja. Pojave migrena, povremene epizode blazih ili  snaznijih apstinencijalnih kriza (bilo vezanih za nikotin bilo za  klonazepam cije bi konzumirane kolicine enormno narasle a onda se naglo  smanjivale u situacijama kada bi se demoralisala) i konacno nespremnost da  zarad zdravlja deteta stavi pod kontrolu svoje lose navike - dovodile su  do teskih stanja i meni novih bizarnih i zabrinjavajucih manifestacija  (jednom mesecno epizoda zapadanja u autisticno stanje sa gubitkom moci  govora, paralisanjem mimike edemom jezika grla i usana, paralisanjem  motorike, gubljenjem misicnog tonusa, izostajanjem reakcije na spoljne  stimulanse, gubljenjem svesti nalik transu, nocnoj inkontinenciji, nocn!  im morama pracenjim burnim glasnim dijalogom u snu i epizodama laznog  budjenja, disocijativnim amnezijama). Pretpostavljam da naslucujete dalji  razvoj dogadjaja. Zabrinut za zdravlje nerodjenog deteta i obeshrabren  upornim odbijanjem supruge da prihvati medicinsku pomoc (bojala se  hospitalizacije, gubitka statusa u Kanadi i mogucnosti da bude lisena  roditeljskog staranja) u kratkom roku sam napravio plan za preseljenje u  Beograd, u kome smo od marta 2006. do aprila 2006. bezuspesno pokusavali  da rekonstruisemo dom i nuklearnu porodicu.   Epilog cele price je sudski proces koji je nekoliko meseci nakon  supruginog uzimanja 6-struke maksimalne dozvoljene doze Rivotrila  (nedokumentovan pokusaj suicida u Beogradu iz januara 2007. posle koga  odbija preporuku dotadasnjeg psihoterapeuta - detoksikaciju na VMA i  hospitalizaciju, kada sam na 2-3 nedelje preuzeo svu brigu o detetu dok se  o suprugi starala njena majka) pokrenut protiv mene uz neistinite navode o  nesuglasicama pa cak i nasilju u porodici.  Njenim navodima doveden sam u veoma nezavidnu poziciju iskljucivog  vinovnika za njeno krhko psihicko stanje i kolaps bracne zajednice, i  proglasen za uzurpatora zajednickog stana koji je samovoljno napustila  odvodeci dete u dom svoje bake.  Uprkos tome sto sam dao i dajem sve od sebe da ne zapostavljujuci nas  emotivni zivot, nosim pun teret kucnih obaveza (postedjena je apsolutno  svih aspekata vodjenja domacinstva) staranja o detetu (i njoj) i vracanja  svojoj profesiji - u ocima suprugine primarne porodice postao sam, kao  svedok njene anamneze, persona non grata i potencijalni razbijac jednog  brizljivo skrivanog tabua.   Nadam se da cete iz ove naracije naci elemente da mi pruzite odgovor na  kljucno pitanje vezano za dva domena vase ekspertize:   - vidi li medicinska nauka dugorocnu psiholosku i fiziolosku zavisnost od  medikamenata (Rivotril) kao dugorocni hazard po mentalnu stabilnost  poslovnu sposobnost   - da li su i u kojoj meri kompromitovani zivot i zdravlja deteta  (prenatalno i tokom laktacije) neodgovornim odnosom prema terapijskim  uputstvima vezanim za Rivotril (ucestala visestruka prekoracenja doze -  kao "zamena za sedative" - bez postupnog vracanja na normalu) i do koje se  mere ovaj podatak moze uzeti kao argument u postupku vestacenja za  roditeljsku podobnost   Unapred zahvalan,  v.f.

Radi se o problemu koji traje vec duze vreme i odnosi se o mojoj sada vec  bivsoj drugarici i koleginici sa fakulteta koja sad ima oko 31. Bez obzira  na to sto ima neki kilogram vise, mnogo je pametna, snalazljiva,  komunikativna, govori vise stranih jezika, ali ocito ima neki  problem.....Dok je studirala (jedva je zavrsila, a ja sam zavrsila 3-4  godine pre nje) imala je velikih problema. Nije htela da uci, trazila je  neki izgovor da ne ide na ispit, domace zadatke nije htela da resava i  vrlo cesto joj je tata resavao. Iako je jako zauzet, nalazio je vreme da  joj resi zadatke i donese kuci (puno radi kako bi je omogucio sve udobstva  u zivotu, kupio joj je stan, auto, novac, sve!). Mislim da je glavni  razlog neki kompleks koji ona ima odavno zbog njenog brata (stariji od nje  3 godina) koji vrlo uspesan. Zavrsio je fak sa najvisokim prosekom,  magistrirao je u inostranstvo i je sve naj, naj. U pocetku su ziveli  zajedno (njih dvoje). Ona je uvek njega kontrolirala, gde izlazi, ski!  m se druzi. Cesto se druzila i s njegovin frendovima koji prakticno je  usvojila kao svoji. Druzeci se sa njom upoznala sam njega, zblizili i tako  smo se poceli zabavljati, ali zbog njenog nezgodnog karaktera bojali joj  smo se reci. Poslo nam je super. U medjuvremenu poceli smo ziveti zajedno.  Kontakti sa njom sveli su se na minimum. Kontaktirala je samo njega. Bila  je povredjena zasto joj nismo rekli.  Sve bi bilo recimo „ok“ ako probleme nisu postale nepodnosljive. Njihovi  roditelji su postali jako zabrinuti zbog nje. Svesni su da nesto nije u  redu sa njeno zdravlje. Ona je konstantno u neku tesku depresiju, place  danima, nece ziveti, kaze da ce da se ubije i kaje se sto je ziva (to njih  ubija). Spava ceo dan, nocu gleda TV, nista ne radi, samo analizira sve  nase postupke i razmislja o nebitnim stvarima (ali to za nju je  najbitnije). Misli da niko nista ne radi za nju a ona pravi sve za druge.  Svadja se sa svima ako joj nesto kontriraju. U svaku priliku hoce da  pokaze da je bolja, vrednija....Izgubila je sve frendove, nema s kim  druziti. Ide s mamom i tatom na more, za Novu godinu. Svadja se svima, i s  njim ali opet se javi jer nema s kim da druzi. Optuzava sve da uzivaju i  misle samo o sebe a da je ona sama i da jako pati. Optuzava roditelje da  oni namerno nju povredjuju!?!? Nervozna je jako. Sta oni i da kaze, ona se  ljuti. Uvek ih optuzuje da stalno zasticuju njen !  brat, a nju ne vole i je osudjuju!!! Oni joj objasnjavaju da nije  tako.....danima....Roditelji su normalni dobri ljudi, vole je, pa se pitam  kako ona to moze tako misliti!?!? Koji roditelj prave namerno loso svojoj  deci?!? Ocito ona nemoze pravilno da razmatra, razmislja, zakljucuje....  Zao mi je zbog toga jer znam da je ona mnogo dobra i pametna. Neznam sta  se desava. Nisam ovo primetila dok sam se druzila s njom (mozda je  depresija postojala ali je ja nisam primetila), ali sad vidim da su oni  imali probleme s njom i u proslosti. Svi smo pod stresom i mislimo da ona  to nesvesno radi. Nemogu ni pretpostaviti sta ce da e desi ako joj neko  kaze da joj treba strucna pomoc. Nihovi roditelji su izgubljeni. Ne znaju  sta da rade. Ovo gi opterecuje i gube volju za sve, a da nema njih, ona ne  bi imala od cega da zivi. Udovoljavaju joj sve i opet nije sretna. Ona  nezna da se raduje, a mnogo ljudi mogu samo da sanjaju o onome sto ona  ima, samo treba da pomisli.  Mi smo isto izgubljeni, nismo znali sta da radimo, molili smo je da  zaboravi za sve sto smo je "uvredili", ali ipak plakala je, optuzivala  kako smo mi bezobzirni prema nju….Postavlja puno uslove, trazi da joj je  zovemo svaki dan, da je kanimo da dodje kod nas (a kad dodje, sedi po ceo  dan zasto nema druge obaveze, a mi idemo na posao i nemamo bas puno  vreme). Kad god se javi njen brat, ona ga zadrzava i po 2 sata na tel, i  sad izbegava da je trazi jer ona govori neke bezvezne stvari, a on nema  vremena za to. Ona ga trazi samo kad nesto treba, a on to odma ispuni, pa  sta i da je imao u plan....  Mi je volimo i hocemo da smo tu kad god joj nesto treba. Cak i kad neki  put zeli neke stvari koji ne smije (na neka porodicna proslava zelela je  da ne idem ja, da ide samo on?!!? Ali i to smo ispunili)  Neki put pomislimo da prekinemo bilo kakav kontakt s njom jer ovo ovako  vise ne ide, ona da postavlja uvjete, koliko i da zelimo da joj ugodimo,  sve nesto nije u redu. Hocemo da jednostavno zaboravi na nas, ali ona to  ne prihvata. Maltretira sebe, a i sve nas.  Zbog ovog problema. nemozemo da planiramo nas zivot….mi zivimo vec 3  godine skupa, hocemo djete, porodicu, ali bojimo se da je ne povredimo.  Bojimo se najvise za roditelje jer su ljudi na mesto, oni su se udaljili  od nas, boje se da ne naprave problem ako ona sazna da smo bilo kod njih  ili oni kod nas. Zapostavljaju drugo dete zbog nje, ali sta ce. Ovo nas  duze vreme muci, hteli bi da resimo ovaj problem, da mozemo planirati  porodicu, jer ovo nemoze ovako.  Iskreno se nadam da nam mozete pomoci kako da se postavimo prema nju i  prema njihovim roditeljima, jer sve sto smo probali je bilo uzalud.  Hvala vam puno  Zelim Vam sve najlepse  Pozdravljam Vas i ocekujem odgovor sto prije  Zabrinuta

Postovana doktorice.Imam jedan problem koji me vec malo duze muci i sto  prije bi htjela da ga se rijesim.Imam veliki strah od prije nekoliko  godina od zmija.Nemam pojma zbog cega bas da se toliko bojim te zivotinje  koju sam uzivo vidjela samo u zoloskom vrtu.Strah je s vremenom sve veci i  veci,i sve vise me onemogucava da uzivam u stvarima koje jako volim kao  sto su:setnje livadama,vocnjacima,piknik uz jezero...Proslo ljeto sam bila  na selu u gostima,prosetali vocnjakom,na moju veliku zalost naisli na  malu,sklupcanu,mrtvu zmijicu.Nastao je za mene odjednom uzas;jako lupanje  srca,tresavica,osjecaj gusenja,znojenje dlanova,panican strah,jedva sam se  vratila do kuce.Ostatak dana se nisam mogla tu vise opustiti.Inace  dovoljna mi je tema ili da vidim tu zivotinju na tv-u da po noci ne mogu  spavati,imam ruzne snove...Nikada nisam imala niti kontakt niti je uzivo u  prirodi na srecu srela.Koji je uzrok mog uzasnog straha.Zbog cega je  nastao taj problem??inace nemam nikakvih drugih z!  dravstvenih problema.Da li na takve strahove mogu utjecati strasni filmovi  koje ponekada djeca imaju priliku gledati??Zbog cega ljudi imaju strah od  mrtvaca,da li isto mogu utjecati filmovi iz djetinjstva ili je nesto  drugo??Unaprijed Vam velika Hvala

Molim vas da mi kazete na kom ulju ili masti da pecemo ribu u  fritezi.Ribu  jedemo 3 do 4 puta nedeljno i zelela bi da je spremam na [to ydraviji  na;in.Hvala,pozdrav iz Panceva od Danijele

Postovani,  pojavile su mi se ranice na genitalnoj regiji, javila sam se ginekologu  koji je odmah posumnjao na herpes. Prepisao mi je aciklovir kremu i  tablete koje sam pila 5x1 na 4 h. a to sam sve puderisala medicinskim  puderom a prethodno ispirala bornom vodom od 3% i vaginalete Polyganax.  Povuklo mi se 4-5 dana. Uz to uradio mi je bris i sve je ok samo ima  Eserihije,pijem doksicinklin i vaginalete jos 12 dana. Ostalo je sve  negativno.  Uradila sam i analizu krvi, Herpes Simplex virus 2 IgM, koji je  nereaktivan i Herpes Simplex virus 2 IgG koji je 54 a ref.vrednost je 20.  Moze li mi ko pojasniti ove vrednosti tj. njihovo znacenje i sta mi je  sad raditi.  Veliki pozdrav i nadam se da ce mi neko odgovoriti

Molim vas, nalaz urina je sljedeci,  10-12 leukocita  35-40 eritrocita  0.5 proteina  bakterija nešto  Posto sam u 18 nedelji trudnoce jako sam uplasena opasnosti od ovakvog  nalaza i moguce preklampsije, molim vas za vase misljenje, unaprijed  hvala!

Dobar dan! Ja sam u 15.nedelji trudnoce. Zanima me zaraznost rubeole,  posto mi je drugarica javila da joj je dete obelelo od iste. Srele smo se  prosle nedelje na kafi u parku,dete je spavalo u kolicima i nije bilo fizikog kontakta izmedju deteta i mene. To vece je dobilo temperaturu a  tri kada kada je temperatura spala i osip. Zanimama me posto sam cula da  je rubeola opasna po plod da li je moguce da kada nije bilo fizikog kontakta i bile smo napolju, moguce da se zarazim rubeolom. Ja ne znam da  li sam rubeole prelezala kao dete. Unapred hvala!

Imam veliki porodicni problem...sestra mi je u 4.mjesecu trudnoce,zeli da  abortira....  Sve sam napisala...ne znam sta da pisem vise...  Da li je to izvodljivo,i na koji nacin se to radi,ako je izvodljivo,s  obzirom da je mlada(20 god)?Hvala vam unapred

Postovani doktore, imam 25 godina, policisticne jajnice i nisam imala  ciklus 4 meseca. Pre par dana pocela sam da osecam sledece simptome:  napetost u grudima, mucnina, povracanje, bol u donjem delu stomaka poput  onog pred ciklus, nadutost & napetost u stomaku, sekret malo pojacan, beli  i ponekad zamucen bledo kafenkast, cesto mokrenje. odlucila sam da uradim  beta hcg iz krvi i rezultat je 100 mU/mL (ref.vrednost - vise od 5).  Ginekolog mi je rekao da se strpim nedelju dana i dodjem na ultrazvuk, pa  ukoliko bude trudnoce - pokazace se makar neki nagovestaj. Testovi iz  urina su pozitivni. Mene interesuje Vase misljenje. Da li sve ovo zaista  sugerise na najraniju trudnocu. Isto tako bih Vas molila da mi kazete da  li hgc postepeno raste dok ne dodje do hiljade i vise? Molim Vas za brz  odgovor, na cemu se mnogo zahvaljujem unapred. Sve najbolje!

Doktore,ja sam u 21. nedelji trudnoce.Radila sam UK i nadjena mi je e.coli  a u cervikalnom brisu lactobacillus sp.Zanima me koliko je i da li je  stetno po plod?Takodje me interesuje nacin na koji bih mogla da se lecim?  Hvala

Postovani doktore molim Vas da mi sto pre odgovorite,poslednja  mens.14dec.osecam tupe bolove u donjem delu stomaka,imam cesto mokrenje i  zatvor a kasni mi 4 dana juce mi je uradjen gin.pregled i konstatovano da  mi je materica omeksana sto me je totalno zbunilo sta to uopste  znaci?Zakazan mi je UZ za ponedeljak da li ce moci tada da se vidi  trudnoca ako je uopste ima?

Poštovani.   Imam 24 godine i krajem oktobra 2007. konstatovana mi je trudnoća na  osnovu reyultata BHCG hormona koji je 02.11.iznosio 266. Medjutim, na  ultrazvuku geostacioni mešak nije bio vidljiv, ali procena je bila da je  plod mali. 09.11.2007. sam prokrvarila, otišla momentalno na studentsku  polikliniku, gde takodje na ultrazvuku nije bilo meška. Toga dana sam opet  uradila BHCG i on je iznosio 353, što je ocenjeno kao dobar znak.  Krvarenje je toga dana prestalo, da bi ponovo počelo 20.11, posle čega je  konstatovan potpuni spontani pobačaj. Od terapije ništa nisam dobila,  niti su mi izvršili intervenciju jer na ultrazvuku nije bilo nikakvih  ostataka u vidu tkiva.Rekli su mi da je krvarenje normalno, ali se  krvarenje nastavilo do 02.01.2008, kada je konačno prestalo. Za sve vreme  krvarenja imala sam simptome klasične za pms: jak bol u grudima, blagu  anemiju, crvenilo, znojenje... Krvarenje nije bilo obilno i krv je bila  ujutru karmin crvene, a uveče braon boje. Još par p!  uta sam išla na polikliniku, rekli su da je sve to normalno. U  medjuvremenu sam ( 20.12.) imala sve simptome pms-a, krvarenje se pojačalo  i dobila sam. Otišla sam kod privatne lekarke od koje sam dobila terapiju  doksiciklina, pri čemu mi je doktorka na osnovu pregleda vaginalnom sondom  utvrdila da je debljina zida materice tolika da se to krvarenje može  smatrati redovnim ciklusom i da od tog dana počinjem da računam datum  sledećeg. I posle terapije doksiciklina ja sam i dalje krvarila i  krvarenje je konačno prestalo 02.01.2008. Redovnu menstruaciju sam dobila  09.01.2008 i trajala je tri dana. Uradila sam analizu krvne slike po  preporuci lekarke i većina nalaza je malo iznad donje granice:leukociti  (WBC)=6.1  eritrociti=4.30  hemoglobin (HGB)=122  hematokrit=0.376  trombociti=223  MCV=87  MCH=28.4  MCHC=325  limfociti=31.9  monociti=5.3  granulociti=62.8  gvoždje=16.5   Stvar je u tome što se ja još uvek osećam čudno i imam utisak da nešto  nije u redu. Želela bih da što pre opet ostanem trudna pa me zanima koji  test treba da uradim da bih bila sigurna da je sve u redu? Želela bih da  proverim i hormone jer mi se čini da je tu glavni problem, ali ne znam  koje hormone treba proveriti posle pobačaja. Šta mi Vi preporučujete da  uradim od analiza?   Unapred sam Vam zahvalna i izvinite na iscrpnom objašnjenju.

Postovani, u 11 sam nedelji trudnoce za desetak dana mi je redovni pregled  kod lekara ali pre dva dana mi se javio svrab koji se smanji posle kupanja  a kasnije se pojaca mozda malo crvenilo koliko sam primetila sekret nije  pojacan. Molim vas da me posavetujete da li da odem na pregled ranije ili > da preduzmem nesto sama ili vec nesto trece. Unapred hvala.

Moze te li mi reci koliko je stetan ovaj virus i da li cu imati neke gore  posledice po zdravlje? Kakava mi je buducnost za radjanje? I jos jedno  pitanje? U ozbiljnoj sam vezi vec 3 godine, otkriven mi je condylomata  acuminata vaginae 1/2.Moj partner nije inficiran, a bili smo verni jedno  drugom. Kaze da sam ga onda prvarila. Pomozite, molim vas. Svasta sam se  nagledala na sajovima o ovoj bolesti i veoma sam uplasena. Hvala unapred.

Pozdrav!  pretragom nekih sajtova saznao sam za Tisonovu zlezdu i primetio da i ja  imam nesto slicno!Zanima me da li je to uopste bolest i akko jeste koliko  je opasna i da li ostavlja neke posledice? Kako se moze izleciti? Unapred  hvala!!!

Doktore,imam jedan problem.Evo vec drugi put u roku od 6 meseci mi se  desava da mi je ciklus neredovan.Inace je uvek bio dosad uredan.Imala sam  menstruaciju 6 decembra i danas me zaboli stomak kao da cu da dobijem  ponovo.Prestao je posle par sati.Na ulosku imam braon iscedak.Zasad nema  nikakvog novog krvarenja.To mi se isto desilo jesenas.Bila sam kod  ginekologa i on mi je rekao da nemam razloga za brigu.medjutim evo to se  ponovilo.Imam 40g,zivim u Svedskoj i nisam udata.

Postovani doktore, Mozda ce Vam moje pitanje zvucati smijesno, ali ipak cu  pitati. Zanima me da li je stetno imati odnose za vrijeme menstruacije  (naravno, uz koristenje kondoma), tj.da li se mogu javiti neki problemi,  upale i sl. Citala sam na mnogim sajtovima i casopisima da nije nimalo  stetno, jedina prepreka zenama moze biti bolna menstruacija. Pozdrav i  hvala!

Molim vas da mi kazete vase misljenje u vezi mog rezultata koji glasi  ovako(radila sam HSG):GRLIC NORMALNE DUZINE,HRONICNO POLIPOZNO  IZMENJEN,NAGLASENO ISTMIKO-CERVIKALNO USCE,UTERUS NESTO MANJE VELICINE  KAVUMA.Sto se jajovoda tice tu je sve u redu obilno propustaju kontrast u  okolne priraslice.

Dragi doktore zamolila bih vas za savet.Imam 29 godina i prva mi je  trudnoca. Sad sam usla u 7 mesec i imam miom submukozni levo 90x72.  posteljica mi je napred na miomu. Misljenja doktora su razlicita neki kazu  da se porodim prirodnim putem a neki da se uradi carski rez. Molim vas da  mi kazete nesto vise o tome i date savet da li da se operise miom carskim  rezom ili posle porodjaja prirodnim putem. Interesuje me i to sto su mi  rekli da je opasno prirodnim putem zbog krvarenja nakon porodjaja. Unapred  zahvalna.