Sve oblasti – pitajte doktora

Kada započnu psihoterapiju, pacijenti obično očekuju instant izlečenje i nestrpljivi su da se stanje što pre pokrene na bolje, sto je i razumljivo. Ipak, realno je očekivati da je potrebno duže vreme dok se stvari zaista ne poprave, a ono se obično ne meri nedeljama, nego najmanje mesecima. Nemojte biti nezadovoljni svojim napretkom, jer ukoliko se terapija smanjuje, znači da je Vaš lekar procenio da se bolje osećate i da može lagano da počne sa smanjivanjem do ukidanja terapije. A to je već odgovor na Vaše pitanje. To što još uvek ne uživate u svemu što radite, deo je depresivne slike, ali je važan podatak da obavljate uobičajene poslove i imate relatvno normalno funkcinisanje, što govori o ipak blažim psihičkim smetnjama ako pođemo od toga da je funkcionisalnost pokazatelj težine smetnji. Kao i kod drugih psihičkih bolesti, mogu postojati oscilacije i privremena pogoršanja, ali je to nešto što je veoma individualno i nepredvidivo, posebno kada čovek tokom života nailazi na veće krize i emocionalne potrese, pa se i početne psihičke tegobe intenziviraju. Ali, s obzirom na to da idete na psihoterapiju, pretpostavka je da kroz nju Vi postajete psihicki snažniji i stičete bolje sposobosti da se sa emocionalnim i psihičkim krizama borite. Svako od nas, bilo da oseća neke psihičke smetnje ili ne, tokom života ima padove i uspone. Nemojte sve što Vam se dešava pripisivati smetnjama koje imate, verovatno bi i da ih nemate, bilo boljih i loših perioda. Vi ste glavni akter svog života i verovatno ćete nastojati da se Vaše psihičke tegobe ne odražavaju bitno na njegov tok, odnosno da ne izazove "neke druge komplikacije", kako Vi kažete. Naravno, depresivne smetnje sa paničnim napadima mogu izazvati i povlačenje od ljudi i aktivnosti i pad samopouzdanja i partnerske probleme i sve ono što je povezano sa uspešnim interpersonalnim komuniciranjem, ali se ovakve komplikacije ne očekuju ako ste u stanju da kontrolišete svakodnevno funkcionisanje. Ako budete čitavu svoju dnevnu aktivnost organizovali oko pitanja bolesti i zdravlja, verovatno ćete time i promeniti uobičajeni životni ritam. Ukoliko se trudite da funkcionišete kao pre bolesti, manja je verovatnoća da će do toga doći. Iako kažete da Vam je lakše kad o svojim smetnjama pričate, po mom iskustvu, to nije baš dobra ideja, jer se stalnim pričama o Vašim tegobama i dalje vrtite u istom krugu, krugu psihičke bolesti, dijagnoze, simptoma, Vaših i tuđih iskustava sa lekovima itd. Smatram da je bolje što manje govoriti o tome i ne činiti bolest temom večernjih ćaskanja. Pokušajte da i u ponašanju budete kao pre bolesti, a da zadržite razmišljanja o tegobama samo za sebe ili bar za par najbližih osoba. Bolest kao tema će onda biti manje prisutna u Vašem svakodnevnom ponašanju i delovanju, što je veoma bitno i za subjektivno i za objektivno stanje.

Tesko je dati savet o tome kako da se deci iznese bracna ponuda, ali je sigurno da kad budete usli u vezu da nekom devojkom, a to ce verovatno biti postepeno i nametnuce se kao potreba za sve vecom potrebom za bliskoscu izmedju dve osobe, i samo pitanje braka ce ici kao priridna posledica sve vece bliskosti. Nije uobicajeno da se daje ponuda za brak tek onako, bez prethodne veze, pa ce se zato reci kojima cete se njoj obratiti, same iskristalizovati tokom razvijanja Vaseg odnosa. Sigurna sam da pitanje nacionalnosti samo po sebi nije toliko bitno u uspostavljanju veze, bitnije je da li izmedju osoba razlicitih nacionalnosti postoje velike razlike u vrednostima, navikama, kulturnim obicajma, koje zahtevaju uskladjivanje! Treba imati na umu da je za uspesnu vezu i brak potrebno obostrano uskladjivanje, bez obzira na nacionalnost, jer svako od nas nosi razlicite navike stecene u svojoj porodici. Zato je pre svega dobro upoznavanje partnera medju sobom osnova dobre veze i braka. jer da biste znali sta ce Vasoj devojci da se dopadne, treba da znate prvo sta ona voli ili ne voli, kakve su njene navike do tada bide i slicno. Zato, bez straha, samo polako, nastojte prvo da dobro upoznate osobu sa kojom budete uspostavili vezu, a prave reci za bracnu ponudu vec nece biti problem. Ne treba da zurite ni da svoju devojku upoznajete sa svojom idejom o usvajanju dece previse brzo. Ona treba prvo da upozna Vas, Vasu emotivnu priridu i da Vas kao takvog zavoli i prihvati. Ukoliko budete imali sklad u razmisljanjima i stavovima, ni ta ideja o deci nece biti problem. I konacno, da samo razjasnim jos jednom ideju o hraniteljstvu i razliku od usvojenja. Klasicno usvojenje je procedura kojim dete, iako nije bioloski Vase, zakonski stice sva prava kao i biolosko (vase rodjeno) dete, Vi postajete njegovi zakonski roditelji, Rekla sam vec da je za to potrebno da usvojitelji budu u zakonitom braku (dakle, najcesce ne samo jedan vec dva roditelja), da imaju relativno dobre uslove za zivot  i da prodju procenu i obuku u Centru za socijalni rad gde ih strucni ljudi pripremaju za predstojecu ulogu. Hraniteljstvo je nesto drugo, time sto se dete daje Vama na cuvanje, ono ne postaje zaknski Vase, ono ima pravo i preporucuje se da vidja prave roditelje, ali Vi brinete o njemu za vreme za koje Vam je povereno jer je najcesce oduzeto pravim roditeljima zbog zanemarivanja, maltretiranja ili nekih drugih problema. Za tu brigu o detetu Socijalna sluzba Vama obezbedjuje redovnu mesecnu nadoknadu koja je dovoljna za Vas trud i podmirivanje detetovih potreba, dobijete neku vrstu plate za brigu o detetu (sto kod usvojenja nije slucaj, tu nema nikakve finansijske nadoknade). Kada dete kod hranitelja zavrsi skolovanje, ono vise ne ostaje u hraniteljskoj kuci vec se osamostaljuje i ide dalje u zivot. Tako kroz hraniteljske kuce tokom godina prodje vise dece, koja neko vreme nadju utociste u ljudskoj brizi i dobroti, dok je kod usvojenja uglavnom samo jedno dete koje tu dodje i ostane. Kada je hraniteljska porodica u pitanju, uslovi za dobijanje deteta su nesto manje strogi nego za usvojenje pa sam Vam zato i preporucila da to bude prvi korak, ukoliko se budete odlucivali. Imate pravo i kao hranitelj, kada neko dete dobro upoznate, da date zahtev i za njegovo usvojenje ukoliko to budete hteli. I drugi ljudi, koji nisu sigurni kako bi se snasli u ulozi usvojitelja, nekada biraju hraniteljstvo kao pocetni i probni period medjusobnog privikavanja njih i deteta. Nadam se da sam Vam ovim donekle objasnila sustinu jednog i drugog pojma, koji se bitno razlikuju, ali je zajednicka istina da je briga o deci velika odgovornost koju sadrzi i uloga usvojitelja i uloga hranitelja.

Problem o kome govorite ima elemente socijalne fobije koja se uspesno leci bihejvioralnim metodama, tako da je najjednostavniji nacin da se resite tih teskoca da se javite nekom od terapeuta koji se bavi tretmanom socijalnih vestina odnosno sire bihejvioralnom terapijom. Ukoliko nemate u okruzenju mogucnosti da to uradite za neko krace vreme, mozete pokusati da sebe pripremite na situacije koje za sada dozivljavate kao neprijatne, time sto cete pre samog dogadjaja zamisljati situaciju u vise navrata sve dok je u sebi ne prepoznate kao manje nepoznatu i manje zastrasujucu. Kada to radite, nastojte sa zauzmete sto opusteniji polozaj i da, zamisljajuci sto detaljnije neku situaciju, izdrzite "u njoj" sve dok napetost u Vama ne pocne da jaca, a da onda prekinete tu vrstu vezbe i da je ponovite kada se ponovo opustite. To moze biti vezba koju mozete ponavljati vise puta dnevno i koja vam nece oduzeti vise od nekoliko minuta kada malo udjete u sustinu. Ovo se odnosi na zamisljanje svih potencijalno neprijatnih socijalnih situacija. Kada shvatite da se Vasa napetost, posle odredjenog broja vezbanja, javlja u manjem intenzitetu ili kasnije i procesu zamisljanja, znaci da ste napravili korak ka dozivljavanju "uzivo" gde mozete da vezbanjem te situacije pred prijateljima ili porodicom, na drugom nivou da napravite pripremu. Povlacenje iz drustva nije resenje, jer na taj nacin samo podgrevate i podrzavate kocnice koje Vam i sada smetaju. Treba sebi da dokazete da sve to mozete i bolje, a ako se povlacite, jednostavno sebi ne dajete priliku a to, vec naprotiv sebi saljete poruku da ste nesposobni i vredni zaljenja. A Vi to sigurno niste, samo se niste oduprli svojim tegobama na pravi nacin. Verovatno ste i po prirodi svoje licnosti preosetljivi, stidljivi i povuceni, pa Vam zato eksponiranje teze pada. Dakle, i to je stvar socijalnog ucenja koje treba sebi da organizujete na bolji nacin nego do sada. Kad je rec o prezentaciji koju uskoro treba da odrzite, pokusajte da najpre zamisljajuci, a onda i prakticnom vezbom pred bliskima, stavite sebe u situaciju sto slicniju onoj u kojoj cete biti i da tako napravite "generalnu probu". Ukoliko budete sebe naterali na ovakvu vrstu redovnog vezbanja kriz odredjeni period, postoje velike sanse da u buducim situacijama bude sve manje nelagodnosti i, naravno, manje razloga za povlacenje iz zivota. 

Postovani, drago mi je da se bolje osecate i da su saveti bili od pomoci, veoma Vam se zahvaljujem na izrecenim pohvalama. Iz Vaseg pisma mi se cini da treba da unesete neke izmene u svoj zivot kako biste se osecali psihofizicki bolje. To sto pisete da Vam se cini da ste umorni i iscrpljeni negde mi ukazuje da biste u svoje dnevne aktivnosti mogli da unesete malo rekreacije i zdravijeg zivotnog stila, cime biste podigli i svoju kondiciju i samopouzdanje, a i obogatili repertoar onoga o cemu sa devojkama i prijateljima mozete da pricate. Ako se sada ne bavite sportovima, odaberite nesto lagano - rekreativno trcanje koje ce vam kroz vreme postati korisna navika, ili odlazak u teretanu ili na neki drugi rekreativni sport, cime cete istovremeno moci i da prosirite krug svojih kontakata sa ljudima. Osim toga, pokusajte da nadjete izazov u zdravijoj ishrani i neka Vam to bude novost koju cete uneti u svoj zivot, na sta cete biti ponosni osim toga sto ce Vam pomoci da se u celini osecate bolje. Dalje,iako ne znam kakve su Vase navike, sigurno je da citanjem knjiga i pracenjem aktuelnih dogadjaja, filmova i muzike, sticete vise tema za razgovor a time i samopouzdanje da niste nespremni za mnoge teme koje se mogu pomenuti u razgovorima sa ljudima. Konacno, imajte na umu da su i mnogi oko Vas, pa i mnoge devojke, isto tako nesigurne i nervozne i kontaktu sa novim osobama, mnoge od njih se takodje plase da ce izgledati neveste i neuspesne u razgovoru! Neka Vam to pre svega bude misao kad stupate u kontakt, jer Vasa pomisao da samo Vi imate takve teskoce prvo nije tacna, a naravno nije nimalo korisna. Sigurna sam da imate sta da kazete, ali ako sebe iznutra ubedjujete da necete uspeti kod neke devojke ili da cete ispasti "glupi u drustvu" ucinice Vas jos nespretnijim. Na kraju krajeva, ima mnogo devojaka, pa cete se kroz svaki novi (pa makar i neuspesni) kontakt uciti nekim novim vestinama u ophodjenju, i za to treba praksa. Ne ustrucavajte se da pridjete, i to je skola zivota! Cak i ako budete odbijeni, i to je lekcija za sledeci put! A sledecih prilika ce biti onoliko koliko Vi zelite da ih sebi pruzite! Ovo sto sada govorim ne znaci da cete devojku naci odmah, ali sto pre krenete da se "isprobavate" na polju udvaranja i zblizavanja sa devojkama, pre ce se i pojaviti ona sa kojom cete moci da nadjete zajednicki jezik! Dugogudisnji rad sa ljudima daje mi za pravo da kazem da ima mnogo usamljenih zena, kao i usamljenih muslaraca, i da mnoge od njih ceznu upravo da se pojavi emotivni muskarac koji ce bez preterano sigurnog stava, nezno i pazljivo, pokusati da dopre do njihovog srca! Cesto je ta bojazljivost koju Vi pokazujete veoma simpaticna - ne znaci da svaka devojka trazi samo onog koji zraci sigurnoscu i samopouzdanjem. Zato, zamenite Vasu pasivnost aktivnim stavom prema sebi i okolini - svaki novi dan je nova prilika za lepe stvari, ali ukoliko se sami za to ne budete aktivno ulozili, one nece same da se stvore, ili ce se to desiti mnogo kasnije. Vi ste glavni akter i pokretac svog zivota. Glavu gore i neka Vasa ocekivanja budu usmerena pre svega na ono novo i lepo.