Kada u toku hroničnih plućnih oboljenja pluća nisu u stanju da adekvatno snabdevaju organizam potrebnom količinom kiseonika, nastaje hronična plućna insficijencija. Ona se može definisati kao postojanje hipoksemije (smanjena koncentracija kiseonika), sa ili bez hiperkapnije (povišena koncentracija ugljen dioksida) u bolesnika s hroničnim plućnim oboljenjima.
Uzrok nastanka
U etiologiji hronične plućne insuficijencije najznačajniju ulogu imaju sledeća hronična oboljenja pluća:
- hronična opstruktivna oboljenja pluća: hronični opstruktivni bronhitis, emfizem pluća, bronhijalna astma komplikovana hroničnim bronhitisom
- hronična restriktivna oboljenja pluća: difuzne plućne fibroze, granulomatoze, kolagenoze, pleuralne srasline, stanja posle hirurškog odstranjenja delova pluća zbog oboljenja, deformiteti grudnog koša, itd.
Najčešći uzroci akutnih pogoršanja su akutne infekcije respiratornog trakta, primena lekova sa depresivnim dejstvom na disajni centar (morfijum, mepabramat, antihistaminici), nekontrolisana primena kiseonika u velikim koncentracijama, intezivna primena diuretika, febrilna stanja.
Klinička slika
Klinički simptomi mogu biti veoma oskudni ako hipoksemija i hiperkapnija nastaju postepeno. Teška i veoma uporna glavobolja u vidu šlema, s osećajem pune ili prazne glave, često praćena mučninom i povraćanjem, predstavlja prvi i veoma pouzdan znak naglog pogoršanja. Glavobolje mogu biti praćene pogoršanjem oštrine vida, akomodacije i suženjem vidnog polja. Inverzija sna i somnolencija (pospanost), naročito posle obroka, simptomi su koji ukazuju na pogoršanje stanja. U vezi s ovim zapaža se promena karaktera, najpre u vidu razdražljivosti, zatim euforija, samozadovoljstvo, samohvalisavost, vulgarnost, grubost i agresivnost. Pogoršanje stanja prate teži psihički poremećaji kao: konfuznost, dezorjentisanost u vremenu i prema ličnostima, do akustičnih halucinacija i psihoze, znaci koji prethode komi. Od neuroloških znakova u početku postoji disgrafija (drhtanje, ispuštanje ili ponavljanje slova i reči), kasnije nastaje flapping tremor pojedinih grupa mišića, naročito u predelu lica, zatim gornjih ekstremiteta, kasnije celog tela a mogu se javiti i pravi epi napadi.
Naglo pogoršanje hipoksemije i hiperkapnije praćeno je tahikardijom (ubrzan rad srca) i arterijskom hipertenzijom. Koža je cijanotična (modra), topla i vlažna. Lice je podbulo, oči sjajne, pogled blještav, egzoftalmus (isturene očne jabučice). Izgled lica - žablji facies.
Na plućima postoji otežano disanje, kašalj sa iskašljavanjem, rad disajne muskulature je pojačan a sa pogoršanjem se javlja i abdominalni tip disanja. Kasnije je disanje površno.
Usled pogoršanje hipoksemije i hiperkapnije nastaju oligurija (smanjeno izlučivanje mokraće), proteinurija i azotemija. Od velikog značaja je i i dehidratacija koja nastaje i veoma otežava ventilaciju.
Dijagnoza
Postavlja se na osnovu anamneze, kliničke slike, objektivnog pregleda, rendgenografije pluća, EKG-a, analize gasova u arterijskoj krvi.
Lečenje
Lečenje bolesnika sa hroničnom plućnom insuficijencijom a naročito njenih akutnih pogoršnja, sprovodi se u specijalizovanim pulmološkim jedinicama za intenzivnu negu i lečenje. Primenjuju se kontinuirana oksigenoterapija uz kontrolu gasova, antibiotici, bronhodilatatori, kortikosteroidi, rehidratacija.
