Bronhoskopija

Bronhoskopija je direktno posmatranje dušnika i bronhija koje se vrši uz pomoć tankog i fleksibilnog instrumenta - bronhoskopom.

Kako izgleda bronhoskopija i čemu služi?

Bronhoskopija dozvoljava neposredno sagledavanje i intervencije u unutrašnjosti traheobronhnog stabla. U toku bronhoskopije moguće je uzeti bris i biopsije sluznice bronha i vidljive patološke lezije, uraditi iglenu biopsiju kroz zid traheje (transtrahejski) ili bronha (transbronhno) okolnih žlezda ili plućnog parenhima, uzeti nekontaminiran sputum iz donjih disajnih puteva, isprati sekret iz bronha i alveola (bronhoalveolna lavaža) u cilju daljih bakterioloških ili citoloških pregleda i sprovesti određene terapijske postupke.

Vrste bronhoskopa

Pri tome se koriste rigidni i fleksibilni bronhoskopi.

Rigidni bronhoskopi su metalne cevi širokih lumena koje obezbeđuju dobro ventilisanje bolesnika i lakše izvođenje potrebnih intervencija. Mana im je da zahtevaju opštu anesteziju i da je kroz njih moguće sagledati samo lobusne bronhe i otvore nekih segmentnih bronha.

Fiberbronhoskopi su sastavljeni od optičkih vlakana, savitljivi su i omogućuju pregled svih segmentnih i subsegmentnih bronha, biopsiju plućnog parenhima, a uz pomoć rendgenoskopije omogućuju i biopsiju lezija koje se ne vide direktno kroz bronhoskop. Mada nešto uži radni kanal fiberbronhoskopa otežava složenije intervencije, činjenica da se pregled obično obavlja u lokalnoj anesteziji, po potrebi i u bolesničkoj sobi, uz pomenuto dublje i lakše prodiranje instrumenta, stavlja fiberbronhoskop u prvi plan.

Najčešći razlog za bronhoskopiju - Kada se bronhoskopija radi?

Najčešći razlog za bronhoskopiju jesu dijagnostikovanje i potvrda tipa neoplazmi u disajnim putevima i plućnom parenhimu, preoperacijska procena, izolovanje mikroorganizama u slučaju nejasnih ili upornih infekcija, biopsija hilusnih žlezda i postavljanje dijagnoze intersticijskih bolesti. Hemoptizije neutvrđene etiologije predstavljaju strogu grupu indikacija za bronhološko ispitivanje.

Dugotrajan, neobjašnjen kašalj i stridor su takođe razlog za bronhološko ispitivanje. Nalaz M. tuberculosis u sputumu osoba čije rendgenografije pluća ne objašnjavaju dobijeni nalaz, ili jasna rendgenska sumnja na tuberkulozu bez bakteriološke potvrde takođe zahtevaju bronhoskopiju. Slično je kada su u pitanju gljivične infekcije.

Indikacije za terapijsku bronhoskopiju su: vađenje stranog tela, odstranjenje sekreta u bronhoopstrukciji ili atelektazi izazvanoj zadržanim sekretom, lavaža disajnih puteva ili alveola, mehaničko odstranjivanje manjih endobronhnih tumefakcija (polipa, adenom), laserska i krioterapija i endolumensko zračenje.

Rezultati bronhoskopije će pomoći lekaru da odredi dalji tok lečenja i dijagnostike.

Da li je bronhoskopija bezbedna?

Bronhološka, posebno fiberbronhoskopska ispitivanja su u osnovi bezbedna i retke su neželjene posledice. Najozbiljnije komplikacije su krvarenje u toku biopsija, zastoj srca, druge disritmije srca, laringo i bronhospazam, pneumotoraks i posleinterventne groznice i pneumonije. Letalni ishodi su retki, gotovo da ne postoje.

Rizik predstavljaju bolesnici koji imaju trajnu hipoksemiju, ishemičku bolest srca, teže poremećaje srčanog ritma, hemorgijsku dijatezu. U ovakvih bolesnika, ako je neophodno bronhološko ispitivanje, sprovode se posebne mere: oksigenoterapija, monitorisanje srčanog rada i sl.

Priprema za bronhoskopiju

Kako bi se izbegli neželjeni incidenti i tačnije dijagnostikovali, pre bronhoskopije potreban je pažljiv klinički pregled, rendgenološka obrada, ispitivanje disajne funkcije, pregled srca i laboratorijske analize krvi. U krvi je potrebno odrediti vreme krvarenja, trombocite, eritrocite, hemoglobin, holinesterazu i elektrolite. Na dan pregleda ne treba doručkovati, unositi tečnost i nikako ne konzumirati cigarete.

Pogledajte sva pitanja i odgovore u vezi sa bronhoskopijom.

Lekar kod kog u Srbiji možete zakazati bronhoskopiju jeste spec. dr Vukoica Karličić.