Koristimo li olako i nepromišljeno termine koji se odnose na duševni bol?

Danas se nešto otvorenije i češće govori o mentalnim poremećajima, što je dobro ako se time povećava šansa da osoba koja ima problem pronađe rešenje za svoje teškoće. 

U isto vreme, loše je ako se reči koje se odnose na psihička stanja u javnosti upotrebljavaju pežorativno, senzacionalistički i - pogrešno! Najvažniji razlog zašto je to loše je zato što olako i nepromišljeno baratanje rečima onih koji se sa stvarnim značenjem tih reči nisu bliski, omalovažava i nipodaštava osećaj onih koji znaju šta je duševna bol i sa čime se sve bore. 
Da li omalovažavamo “ šećeraše ”?  Da li omalovažavamo “  hipertenzivce ”?  Da li omalovažavamo “ čiraše ”? Praktično nikad.
Međutim, gotovo polovina ljudi spremna je da olako, negativno i pežorativno, koristi reši kao što su  “ šizofren ”,   “  psihotičan ” ili   “  autističan ” i to uvek sa lošom konotacijom. Ne samo što se ove reči koriste bez znanja šta stvarno znače, već su u rečniku mnogih sklone da se odomaće bez imalo empatije.
Na primer: 
 “  Šizofreno ” ili  “  šiza ” koristi da se neko ponašanje ili pojava ponize ili kritikuju; nazvati nekoga  “ psiho ” je način da se pokaže odbojnost i zazor prema nekome;  “  opsesivno-kompulzivnim ” se naziva osoba koja je organizovana i pedantna;  “  bipolaran ” postaje neko ko sasvim opravdano ima oscilacije raspoloženja, dok se za tugu ( normalnu i neophodnu emociju svake zdrave osobe) gotovo po pravilu kaže -  “  depresija ”.
Reči imaju veliki moć.  “  Ubi me prejaka reč ” - napisao je Branko Miljković ( 1934-1961), u ime mnogih koji bi ove reči potpisali tada, kao i sada. Zbog toga, sve dok se termini koji se odnose na određena psihička stanja prečesto i olako koriste u negativnom, površno-pežorativnom smislu, onima kojima zaista treba pomoć, biće teško da o njima otvoreno govore, da se požale bližnjima i da potraže pomoć.
Laičko omalovažavanje tegoba bližnjih je nešto što ne mora da se dešava. To zavisi od nas samih. Važno je da o tome mislimo i zbog drugih, ali i zbog sebe - jer, svaka četvrta osoba će se, nekada u svom životu, suočiti - ili se već suočava, sa psihičkim problemima. Ta   “  loptica ” se može naći i u našem dvorištu. Kada se to dogodi, shvatiće se da su psihički problemi sami po sebi složeni ali ne nerešivi. Međutim, izrugavanje i omalovažavanje okoline postaje nešto što je daleko nepodnošljivije - nepravda koju je teško podneti.
Ukoliko se potrudimo da bolje razumemo termine koji se odnose na različita psihička stanja, ili makar da se zapitamo koristimo li ih olako i nepromišljeno, već smo učinili veliki korak za dobrobit nas samih i naših bližnjih.
 
 
Izmena mentalnog stanja koja utiče da osoba prima i obrađuje informacije (iz spoljnjeg ili iz unutrašnjeg sveta) drugačije od osoba iz okoline. Ovo stanje prate halucinacije i sumanute ideje, koje su jasan medicinski simptom u čijoj osnovi leži disbalans u funkciji mozga.
Ukoliko želite da procenite da li i kod vas postoji rizik da obolite od neke psihoze uradite Test rizika za psihotičnu epizodu.
Shizofrenija je oblik psihotičnog poremećaja, gde osoba nije uvek u stanju da razlikuje da li su određene misli, doživljaji i osećaji realni ili iracionalni. Akutna stanja prate, osim halucinacija i sumanutih ideja, konfuzija u mišljenju i promene ponašanja. Iako se često misli da shizofrenija uslovljava cepanje ličnosti i nasilno ponašanje, ta uverenja su pogrešna. Shizofreniju može imati svaki “ tip ličnosti”, a savremena psiho i farmako terapija stabilizuju veliku većinu osoba nakon akutne faze poremećaja. kasniji život u zajednici i prihvatanje okoline najviše znače na putu do oporavka nakon akutne faze.
 

Speltar poremećaja iz kruga autzma - ASD

ASD je naziv za grupu stanja sa početkom u dečijem uzrastu, gde je uključen i Aspergerov sindrom, a kod kojih postoji promena u socijalnim interakcijama, komunikaciji, interesovanjima i u ponašanju. Iako je u nastanku značajan udeo genetičke osnove, sredina ima važnu ulogu u daljem toku i postizanju bolje funkcionalnosti tokom sazrevanja.

Bipolarni poremećaj

Bipolarni poremećaj, ranije nazivan i manijakalna depresija - stanje u kom postoje promene raspoloženja, i to iz jednog ekstrema u drugi. Osobe sa bipolarnim poremećajem imaju epizode:

 

  • Depresije (stanje narušenog raspoloženja, pada inicijative i interesovanja) i
  • Manije (stanja euforije i hiperaktivnosti - umeren intenzitet manije se naziva hipomanija).
U osnovi simptoma je disfunkcija ćelijskih membrane u nekoliko moždanih regiona, koju je moguće stabilizovati u dužim vremenskim perioduma. 

Opsesivno-kompulzivni poremećaj

Stanje u kom postoji pojačan intenzitet odredjenih misli koje se nameću (ospesivne misli) i koje prati potreba da se izvrši odredjena i sa tim mislima povezana radnja (kompulzivna ponašanja). Poremećaj nastaje usled promena u transmisiji odredjenih monoamina.

Podeli tekst:

Prof. dr Nađa Marić Bojović je psihijatar. Vanredni profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu i naučni savetnik.

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 0

Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde