Aspergerov
sindrom (AS) je oblik autizma, a
autizam je neuropsihijatrijski
poremećaj koji utiče na način na koji se osoba uključuje u živote
ostalih ljudi i kako funkcioniše u svom svetu. To nije mentalna bolest,
niti je uzrokovana lošim vaspitanjem. U težim oblicima remeti detetov
normalan život i razvoj. U blažim oblicima predstavlja izraženu
različitost od drugih.
Uzrok nastanka
Niko ne
zna šta uzrokuje pojavu AS, iako mnogi naučnici prepoznaju genetske
faktore. Sprovode se brojna istraživanja čija je svrha povećanje
razumevanja ovih bolesti i nalaženje načina za njihovo lečenje i
sprečavanje.
Klinička slika
AS je
razvojni poremećaj obeležen nesposobnošću razumevanja - kako se ponašati u društvu. Druga obeležja su nespretnost i
neusklađeni pokreti, poremećaj društvenog kontakta s ekstremnom
egocentričnošću, ograničenim interesima i/ili neuobičajenim interesovanjima,
ponavljanim rutinama i ritualima, pogotovu
govora i jezika i neverbalnim
komunikacionim problemima. Uopšteno, deca sa Aspergerovim sindromom pokazuju
vrlo malo izraza lica osim ljutnje i žalosti. Mnoga deca imaju izvrsnu memoriju
i talentovani su za umetnost (muzika, slikarstvo, književnost) pa ih zanimaju
jedno ili dva područja. Mogu nadugo i naširoko razgovarati o omiljenoj stvari,
ili ponavljati reč ili frazu nebrojeno mnogo puta. Deca sa AS sklona su boravku
u "sopstvenom svetu" i zaokupljena sobom i svojim rasporedom. Njihova
čula su intenzivnija, snažnije osećaju površine, temperaturu i ukus, a misli su
im usmerenije. AS se obično primećuje u trećoj godini.
Deca s Aspergerovim sindromom imaju bolju prognozu od
ostalih oblika razvojnih poremećaja i imaju veću verovatnoću odrastanja i
nezavisnog samostalnog funkcionisanja. Ipak će ove osobe u većini slučajeva i
dalje pokazivati blage poremećaje pri društvenim kontaktima. Takođe je povećan
rizik za razvoj psihoza (mentalni poremećaj) i/ili poremećaja raspoloženja kao
što je depresija u kasnijim godinama. Iako odrasli s AS imaju uspešne karijere i zanimljive živote, uvek će ih
smatrati neobičnim ljudima.
Dijagnoza
Nedostaci uzrokovani Aspergerovim sindromom ne uoče se
uvek lako, pogotovu u blažim oblicima. Dete je obično prosečne ili natprosečne
inteligencije, ali nema uobičajene potrebe za drugom decom, niti nagone.
Lečenje
Ne postoji specifično lečenje za Aspergerov sindrom. Lečenje je
simptomatsko i rehabilitaciono i uključuje psiho-socijalne i psiho-farmakološke
intervencije kao što su: psihoterapija, edukacija roditelja, promena ponašanja,
vežbanje društvenih veština, edukacija i/ili primena lekova (psihostimulansi,
antidepresivi, beta blokatori). Specijalizovani terapeuti za autistične
poremećaje postoje, ali u većini slučajeva, roditelji su ti koji moraju najviše
povući. Roditelji moraju popuniti praznine u nedostatku odgovarajućih programa
radeći kod kuće sa decom.Terapija lekovima preporučuje se samo u slučajevima
ekstremnog ponašanja koje se mora kontrolisati. Ali ti lekovi ne leče uzroke
ovog sindroma. Iako se neki simptomi mogu ukloniti lekovima, glavni problem još
uvek ostaje.
Gde se vrsi testiranje na As u Srbiji
Haha, nije ovo nikakav sindrom nego što rece Frojd: Pre bilo koje dijagnoze, proverite da niste okruženi idiotima.
Zdravo, svima. Nema ni mesec dana kako sam saznala da moj sin ima As,ima 9 godina. Iz Kragujevca smo.
Скоро ми је 40,а тек сам скоро схватио да је у ствари аспергер крив,госпођа Недо,нема потребе да бринете за своје дете,само му се нађите,УВЕК,чак и кад га не разумете,бар пробајте,...
Samo napred Nado .Tvoj sin ce naći svoju sreću.Želim Vam puno napreta i svaku sreću.
Od malih nogu sam primetila da moje dete nije poput ostale dece i da ima neki problem psihološke prirode. Sumnjah na autizam jer do pete nije govorio a onda naprasno Engleski jezik (kao maternji) uporedo sa Srpskim. Nije gledao u oči, nije se odazivao, motorika loša. Satima je znao da priča o nekoj temi-njemu bitnom, ne puštajući sagovornika da dođe do reči. Socijalizacija sa svojim vršnjacima mu je teško padala pa je bio (i dalje je) odbačen, izrugivan od društva. Učenje mu je teško padalo, osim predmeta za koje ladno može da predaje. (Geografiju i Istoriju, Engleski). U petoj godini je nacrtao mapu sveta sa gradovima "iz glave". Od treće godine je krenuo kod logopeda, dečjeg psihijatra, snimanje glave (eeg-rezultati u normali). Prva dijagnoza je bila razvojna disfazija pa su prednost davali na govoru iako sam im ja u više navrata ukazivala na neurološki problem, zbog čega sam bila kritikovana jer "sumnjam u njihovu stručnost". Takođe u tom periodu odrastanja od treće godine je toliko hiperaktivan da ga 3 osobe ne mogu sačuvati, neprestano je trčao kao da ga juri čopor pasa.Takođe je i grčio prste na rukama (dugim radom sa njim-to je prestalo). U školi je bio odličan đak, poslušno i vaspitano dete, za psovke ne zna. Blage je prirode, ni malo konfliktan, voli putovanja i druženja. U šestom razredu (prstom sudbine) dopreh do telefonskog broja Dr.Rudića, koji, čim ga je poslušao dade dijagnozu Aspergerov sindrom. To je bio i šok i pomirenje za supruga i mene, jer smo od malih nogu predosećali da nije kao ostala deca. U šestom razredu kreće da ide u školu pod programom IOP1. (isti nivo znanja kao sva deca osim što ima "olakšice" i razumevanja za stanje, jer je znao iz čista mira npr.na času Srpskom ako čuje reč revolucija-da krene iznebuha da priča o Americi i nastanku nje. (Znači, dovoljna je jedna reč, kao "okidač" da on "bukne " u znanju.) Zato su među vršnjacima kružile priče da nije "čist", da je nekulturan i da se gordi svojim znanjem. Sada je krenuo u prvu godinu srednje škole gde je "pitomo" okruženje. Ali i dalje je neshvaćen i odbačen od društva jer ima problem iskazivanja društvenosti a tako je željan drugarstva (problem socijalizacije i komunikacije) Zato vas molim, ako neko ima dete kao što je moje-javite mi se porukom da ih upoznamo i da se druže, da se jednom i on oseća drušvenim i pohvali da ima druga. Broj mobilnog je 062 557 882 Dala bih samo savet roditeljima: -Čim vam intuicija kaže da nešto nije u redu sa vašim detetom, ne ignorišite je već odmah potražite stručnjake i to ne samo jednog već idite kod par njih da stopostotno utvrdite dijagnozu (jer je kod nas Aspergerov sindrom još stran) Pozdravljam vas puno, želim vam puno ljubavi, snage i strpljenja u radu sa decom. (a jako je bitna radi napretka). Svako dobro i grlite ih. Neda.❤️
moj muž tek nedavno saznao da ima asperergereov sindrom majka in brat in otac su znali da ima in tajili pred njim verovatno su se sramili zato su krili bolest moj muž se je odrekao
Molim vas vi,mladi koji imate AS da se javite I komunicirate sa moj sin koji ima 20 godina I koji je vrlo usamljen.Njegov profil na fejs je Mihail Mimo Dimovski.
Kao neko ko ima sve simptome Aspergera, al jos uvek ne znam jel ga stvarno imam, a vec imam 37 i sad se razvodim: Za ljude sa ovim problemom, moraju nesto da rade, znaci obavezno fizicka aktvinost tipa teretana, zbog stabilizovanja emocija, ici negde gde ima ljudi, tipa Paintball i Airsoft, plesanje i slicno. I bilo bi dobro da profesija bude kognitivno zahtevna, i da stalno ima izazove. Ovi ljudi su eksperti za logiku i detalje, treba ici u tom smeru. Obavezno neki krug ljudi da se ima, ni slucajno usamljenost. Sto se tice komunikacije, vise paznje na to sta je sagovonicima bitno, jer nasa pragmaticnost uzasno deluje na druge ljude, kao da smo nezainteresovani, i ni slucajno pricati sve sto se misli.
zna li neko gde bi osoba mogla da se testira na AS?
Jednostavno sam oduvek bio specifičan i drugačiji. Nikada se nisam uklapao u društvo. Nisam razumeo ironiju, humor, govor tela mojih sagovornika ( npr. šta to znači kada bi neko usred razgovora okrenuo glavu na drugu stranu). Bio sam i žrtva vršnjačkog nasilja. Pošto ne znam kako da se ponašam sa ljudima, obično tražim obrasce na televiziji ili preko interneta. Danas nemam prijatelje, a kontakte ostvarujem sa svega nekoliko ljudi i to preko telefona. Emotivni život mi je već godinama nepostojeći, a osoba sa kojm sam pre mnogo godina bio u vezi mi je pričala da sam sebičan i nezainteresovan, odnosno da mi je empatija svedena na minimum. Naravno, usamljen sam i to poprilično. Iskazujem simptome depresije i anksioznosti. Pričam o tome sa terapeutom, što on uporno ignoriše. Nespretan sam i to se primećuje iz dana u dan. Mnogi su mi skrenuli pažu na neobičan položaj tela ili pokrete. Ako me nešto zainteresuje, provešću sate, odnosno dane i posvetiću 110 posto na najsitnije detalje. Ono što me ne interesuje mi predstavlja problem, sa čime sam se mučio, između ostalog, i tokom školovanja. Za slikarstvo i muziku se poprilično interesujem, ali me mnoge druge oblasti jednostavno ne zanimaju. Mogu razgovarati iznova i iznova o omiljenoj stvari. Ponavljam fraze ili reči nebrojeno mnogo puta. Raspored mi je bitan i odstupanje od njega mi je poput smaka sveta. Loše reagujem na svetlost i određene materijale, a zvuk telefona mi je toliko neprijatan da mi dođe da čupam kosu samom sebi. Saznao sam da osobe sa Aspergerom mogu imati problema sa vezivanjem pertle i da izbegavaju kontakt očima, što je slučaj i kod mene. Deskribovanje slika mi je takođe specifično. Svi online testovi su pokazali da imam Asperger, a jedan detaljan test za odrasle mi je čak pokazao dvostruko veću vrednost od minimalne. Ne znam kome bih se zapravo mogao obratiti, jer se smatra da je uspostavljanje dijagnoze poprilično komplikovano, a želim da saznam odgovor, jer smatram da će mi tako pasti kamen sa srca. Radije bih da imam ovaj problem, nego da sam jednostavno drugačiji od drugih, ako me već drugi ljudi smatraju čudakom.
Moj sin ima 32 god.Prosli smo mnogo dijagnoza od hiperaktivnosti do autizma.Uzasno mnogo smo se bavili njime.Izuzetan je u nekim oblastima, zeli da komunicira ali to radi nespretno.Zavrsio he sve skole i fakultet bez vecih problema.Ucenje mu dobro ide i vrlo je obrazovan.Radili smo puno na samostalnosti i uspeli.Sam putuje po Evropi, zna sve kucne poslove.Ipak usamljen je, na poslu sa kolegama ima ogranicenu komunikaciju, a van posla ni sa kim se ne druzi.Radili smo psiholosko testiranje.Iq mu je 110 sto je odlicno i njemu puno znaci.Mislim da bi u nekom humanijem i razvijenijem drustvu tj sredini bio mnogo, mnogo uspesniji.Na osnovu naseg ogromnog, dugogodisnjeg iskustva vazno je raditi na obrazovanju, radnim navikama, kao i na emotivnoj podrsci uz povremenu psihoterapiju.Oni mogu biti vrlo funkcionalni i uspesni.Imaju pravo na razlicitost ali je ne treba potencira.
Ukoliko neko ma dete kao ja sa AS sindromom, neka se javi...Jer su takva deca jako usamjena i odbacena od vršnjaka. e-mail manjamanja9@gmail.com
Moj sin ima 10 god i Asperrgerov sindrom... Dugo sam istrazivala sta je uzrok, njegovom problemu socijalizacije i ostalim simptomima, sada smo krenulu na terapije.Ukoliko imate dete koje je usamljeno kao i moje, jer decu sa As sindromom deca odbacuju, da ne pricam kakvo smo nasilje pretrpeli u OS skoli, a tek je 4 razred...javite se, neka se druze.
Recimo, grafomotorika mu je kao kod male dece, nespretan je, ne stoji u mestu, uvek ide napred-nazad, u komunikacijama je previše precizan, želi da zna tačno u koliko sati će se desiti to i to Ali ipak je odgovoran kad se nešto od njega traži. Veoma je ljep, lepo je razvijen, ali ne pokazuje interes za drustvo. Mislim da voli jednu devojku već dugo, ali kao da nema hrabrosti da ostvari vezu sa njom. Nije zaposlen, ovde je teško naći radno mesto ako nemaš ko da te gurne, a u inostranstvu, gde može da radi, kao da nema hrabrosti da ide. Po svim napisima o AS-u, sasvim sam sigurna da i moj sin ima taj sindrom.
Ne znam šta da radim, pogotovo sada kada je moj suprug preminuo. Da li da razgovaram sa njim, ili da se pravim kao da ništa ne primećujem. A ipak mislim da on, s obzirom da je genetičar, sigurno zna o ovom sindromu, ali se pitam da li takvi ljudi mogu kod sebe da prepoznaju to, ili baš takav način ponašanja za njih je onaj normalni. Inače je miran, previše vremena provodi u svojoj sobi i dolazi u dnevnu samo ako ga zovem ili ako on ima nešto da mi kaže, što je retkost. Molim vas, ko ima slični slučaj, da razmenimo mišljenje o ovome.
Hvala.
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde
Bolesti