Aspergerov sindrom

<div style="text-align: justify;">Tako malo se o ovoj bolesti zna, plasi me re li ce dete moci ikada samostalno funkcionise. Ako iko ima dete ili clana porodice sa aspergerovim sindrom molim da se javi! Stvarno smo usamljeni jer je specificnost ogromna. Hvala unapred.</div>

<div style="text-align: justify;">Moj sin od 5 godina ima ovaj sindrom pa bih volela da ako neko ima slican problem sa detetom da mi se javi zbog nekih razmena misljenja oko ovog problema i brzeg oporavka nase dece</div>

<div style="text-align: justify;">Stvarno se retko spominje ovako nesto. Jel ima ovde nekoga ko prepoznaje ove karakteristike kod sebe ili neke bliske osobe? @ina mislim da se izmedju ostalog o as-u retko prica jer je i tesko primetan u svakodnevici jer je u pitanju povucenost ali u neku ruku i genijalnost.: )</div>

<div style="text-align: justify;">Moj decak ima 15 godina. Posle tezeg porodjaja od njegove druge godine lekar je sumnjao na autizam. Kako je decak rastao stvari su isle na bolje medjutim i dalje je ostalo nesto specificno u njemu. Doktor je na kraju rekao da su kod njega prisutni elementi autizma ali nam nije spomenuo asperrgerov sindrom. To je moj zakljucak po simptomima koji se poklapaju sa ovim sindromom. Volela bi da popricam sa nekim ko u porodici ima osobu sa slicnim ili istim simptomima.</div>

<div style="text-align: justify;">Pronasla sam ovj zanimljiv dokumentarac o detetu sa aspergerovim sindromom koji me je i doveo na ovu stranicu da se malo vise informisem sta je to. Vrlo je zanimljiv, pa mozda nekom i pomogne. <br /> </div>

<div style="text-align: justify;">Juce sam gledala na tv-u emisiju o isaku njutnu i jedan psihijatar je imao tumacenje da je taj fantasticni naucnik, a i mnogi drugi-ajnstajn npr. imao ovaj sindrom. U mozgu su, kaze on, locirane zone koje su odredjene za veoma razlicita interesovanja, ali nisu medjusobno povezane i cine naucnikovu opsesiju.</div>

<div style="text-align: justify;">Gde se osoba može testirati ako sumnja da ima as?</div>

<div style="text-align: justify;">Imam mnogo iskustva u vezi sa aspergerovim sindromom jer je moj suprug godinama imao teshkoca a niko nije umeo da nam kaze u chemu je problem&lt; dijagnoze su se kretale od obichne neuroze do shizofrenije *! *, a onda smo chuli da se u zagrebu odavno zna za aspergerova istrazivanja. . . Javite se</div>

<div style="text-align: justify;">Ja 100% imam ovaj sindrom.</div>

<div style="text-align: justify;">Ja sam vec pet godina u vezi sa osobom koja ima aspergerov sindrom. Nas jedini problem je komunikacija, on naprosto ne moze ni da nasluti sta se mota po mojoj glavi. U pocetku je bilo frustrirajuce ali sada razumem njegov nacin razmisljanja i ne pada mi tesko. Kod njega za sve mora da postoji logicno objasnjenje i ne pokazuje saosecanje iako je taj osecaj kod nejga jako izrazen. Vrlo je velikodusan i nikada ne laze, proste ne zna. Nimalo agresivan, zivci kao konopci. Mogu da meljem i ljutim se ceo da ali to uopste nece poremetiti njegovu koncentraciju niti ga iznervirati. Ima hiljadu rituala, pocev od tusiranja pranja posudja pa do nacina na koji se oblaci. Sve se radi uvek na isti nacin, nekako religiozno. Ali zato stvarno ima blistav um i divno srce i dusu. Neki psiholozi tvrde da je svet ljudi sa ovim sindromom mgogo realsticniji od naseg. Mi komplikujemo a oni ne gube vreme na slanje i hvatanje skrivenih signala.</div>

<div style="text-align: justify;">Moj problem je poceo 2002 godine i od tada do danas, problem je u tome sto me žena ne razume, a nekad i ponižava. Trudio sam se godinama da shvatim o čemu se radi. Sasvim slučajno naišao sam na ovaj tekst koji mi je ukazao kako lakše da rešim problem. Jasno mi je da je moja žena hiperaktivna i da se njeno asocijalno ponašanje ne može smatrati normalnim, jer izbegava da se druži na mestima gde se ljudi uobičajeno druže tj. U čekaonicama, na kasama u prodavnicama, a primetio sam i u pošti gde ljudi uredno stoje u redu. Sada se prisećam da je njen sindrom počeo da se manifestuje u biblioteci kada smo se zabavljali a u braku to isto sam primetio 1999/2000. Godine kada nije htela da sa komšilukom lupa u šerpe na ulici. Na to su mi viđenije komšije skrenula pažnju a ja u svom zanosu nisam to primetio. Tu naviku, da ne kažem lošu, ona ispoljava i danas. Uhvatio sam je da čita publicističku literaturu a izbegava divna beletristička izdanja prepuna pouke. Od kako se uhvatila sa tom publicistikom literaturom prestala je da kuva uredno svaki dan kao nekad pre petog oktobra. Familija kaže da se emancipuje a ja ne verujem. Ipak nešto mislim da je to sindrom! Morate me razumeti. Šta da radim? Kako da popravim ponašanje svoje supruge i da bude kao pre. Pomozite!</div>

<div style="text-align: justify;">Poštovani, nažalost moram reći da i moj stariji brat "boluje" od ovog sindroma. U pitanju je već odrastao čovek, od oko 40 godina. Od malih nogu se ponašao čudno u drustvu. U vrtiću nije hteo da se igra sa drugom decom, u školi je, kao drugačije dete, sigurno trpeo maltretiranja pa je i srednju školu završio vanredno. Moji su pokušali da ga vode kod psihologa još kao dete gde su dobijali odgovor da "ako sam ne vidi da mu treba pomoć, ne vredi", a o Aspergerovom sindromu nismo znali sve do pre par godina kad nam je tetka iz Amerike poslala članak o tome. Tad smo definitivno shvatili da je to ono što on ima. Nezaposlen je, živi sa roditeljima, prijatelje nema, devojku nikad nije ni imao, voli da se drži svojih rasporeda (zna se šta kad radi, retko iskače iz svog rasporeda) , kad smo bili mali uvek je sve moralo biti po njegovom, čak bi cela porodica izlazila u susret njegovim hirovima da tako kažem. Mislim da ja i danas dani vučem posledice od toga. Inače on ima strašno pamćenje, pamti neke događaje koje niko ne pamti i uvek je imao sklonost ka umetnosti, najviše ka crtanju. Čak mislim i da je bio jako kreativan kad smo se igrali lego kockicama, šta sve nije od njih pravio! Elem, ono što je najgore od svega je što on i ne želi ništa da radi pod izgovorom da ne može rano da ustaje da on nema vremena i slično. Ustvari ne može da iskoči iz svog ritma. Toliko je zatvoren u svom načinu života, da ne kažem izolovan, da se plašim da će biti nesposoban da sam funkioniše kad mojih više ne bude bilo. Sve to dosta sekira i mene i moje roditelje. plašim se da čak zbog toga tata od skoro pije neke antidepresive. Ja ne smem ni da zamislim šta će biti kad njih više ne bude bilo. I ne znam uopšte šta mogu da uradim. Sa njim se ne moze pričati jer ono o čemu neće da razgovara, on ne razgovara. Ne znam ni da li u Srbiji ima neko savetovalište i/ili udruženje za podrsku ljudima sa ovim sindromom i njihovim porodicama? Pozdrav svima!</div>

<p>Moj sin ima 10 god i Asperrgerov sindrom... Dugo sam istrazivala sta je uzrok, njegovom problemu socijalizacije i ostalim simptomima, sada smo krenulu na terapije.Ukoliko imate dete koje je usamljeno kao i moje, jer decu sa As sindromom deca odbacuju, da ne pricam kakvo smo nasilje pretrpeli u OS skoli, a tek je 4 razred...javite se, neka se druze.</p>

<p>Ukoliko neko ma dete kao ja sa AS sindromom, neka se javi...Jer su takva deca jako usamjena i odbacena od vršnjaka. e-mail [email protected]</p>

<p>Moj sin ima 32 god.Prosli smo mnogo dijagnoza od hiperaktivnosti do autizma.Uzasno mnogo smo se bavili njime.Izuzetan je u nekim oblastima, zeli da komunicira ali to radi nespretno.Zavrsio he sve skole i fakultet bez vecih problema.Ucenje mu dobro ide i vrlo je obrazovan.Radili smo puno na samostalnosti i uspeli.Sam putuje po Evropi, zna sve kucne poslove.Ipak usamljen je, na poslu sa kolegama ima ogranicenu komunikaciju, a van posla ni sa kim se ne druzi.Radili smo psiholosko testiranje.Iq mu je 110 sto je odlicno i njemu puno znaci.Mislim da bi u nekom humanijem i razvijenijem drustvu tj sredini bio mnogo, mnogo uspesniji.Na osnovu naseg ogromnog, dugogodisnjeg iskustva vazno je raditi na obrazovanju, radnim navikama, kao i na emotivnoj podrsci uz povremenu psihoterapiju.Oni mogu biti vrlo funkcionalni i uspesni.Imaju pravo na razlicitost ali je ne treba potencira.</p>

<p>Jednostavno sam oduvek bio specifičan i drugačiji. Nikada se nisam uklapao u društvo. Nisam razumeo ironiju, humor, govor tela mojih sagovornika ( npr. šta to znači kada bi neko usred razgovora okrenuo glavu na drugu stranu). Bio sam i žrtva vršnjačkog nasilja. Pošto ne znam kako da se ponašam sa ljudima, obično tražim obrasce na televiziji ili preko interneta. Danas nemam prijatelje, a kontakte ostvarujem sa svega nekoliko ljudi i to preko telefona. Emotivni život mi je već godinama nepostojeći, a osoba sa kojm sam pre mnogo godina bio u vezi mi je pričala da sam sebičan i nezainteresovan, odnosno da mi je empatija svedena na minimum. Naravno, usamljen sam i to poprilično. Iskazujem simptome depresije i anksioznosti. Pričam o tome sa terapeutom, što on uporno ignoriše. Nespretan sam i to se primećuje iz dana u dan. Mnogi su mi skrenuli pažu na neobičan položaj tela ili pokrete. Ako me nešto zainteresuje, provešću sate, odnosno dane i posvetiću 110 posto na najsitnije detalje. Ono što me ne interesuje mi predstavlja problem, sa čime sam se mučio, između ostalog, i tokom školovanja. Za slikarstvo i muziku se poprilično interesujem, ali me mnoge druge oblasti jednostavno ne zanimaju. Mogu razgovarati iznova i iznova o omiljenoj stvari. Ponavljam fraze ili reči nebrojeno mnogo puta. Raspored mi je bitan i odstupanje od njega mi je poput smaka sveta. Loše reagujem na svetlost i određene materijale, a zvuk telefona mi je toliko neprijatan da mi dođe da čupam kosu samom sebi. Saznao sam da osobe sa Aspergerom mogu imati problema sa vezivanjem pertle i da izbegavaju kontakt očima, što je slučaj i kod mene. Deskribovanje slika mi je takođe specifično. Svi online testovi su pokazali da imam Asperger, a jedan detaljan test za odrasle mi je čak pokazao dvostruko veću vrednost od minimalne. Ne znam kome bih se zapravo mogao obratiti, jer se smatra da je uspostavljanje dijagnoze poprilično komplikovano, a želim da saznam odgovor, jer smatram da će mi tako pasti kamen sa srca. Radije bih da imam ovaj problem, nego da sam jednostavno drugačiji od drugih, ako me već drugi ljudi smatraju čudakom.</p>

<p>zna li neko gde bi osoba mogla da se testira na AS?</p>

<p>Kao neko ko ima sve simptome Aspergera, al jos uvek ne znam jel ga stvarno imam, a vec imam 37 i sad se razvodim: Za ljude sa ovim problemom, moraju nesto da rade, znaci obavezno fizicka aktvinost tipa teretana, zbog stabilizovanja emocija, ici negde gde ima ljudi, tipa Paintball i Airsoft, plesanje i slicno. I bilo bi dobro da profesija bude kognitivno zahtevna, i da stalno ima izazove. Ovi ljudi su eksperti za logiku i detalje, treba ici u tom smeru. Obavezno neki krug ljudi da se ima, ni slucajno usamljenost. Sto se tice komunikacije, vise paznje na to sta je sagovonicima bitno, jer nasa pragmaticnost uzasno deluje na druge ljude, kao da smo nezainteresovani, i ni slucajno pricati sve sto se misli.</p>

<p>Molim vas vi,mladi koji imate AS da se javite I komunicirate sa moj sin koji ima 20 godina I koji je vrlo usamljen.Njegov profil na fejs je Mihail Mimo Dimovski.</p>

<p>moj muž tek nedavno saznao da ima asperergereov sindrom majka in brat in otac su znali da ima in tajili pred njim verovatno su se sramili zato su krili bolest moj muž se je odrekao</p>

<p>Od malih nogu sam primetila da moje dete nije poput ostale dece i da ima neki problem psihološke prirode. Sumnjah na autizam jer do pete nije govorio a onda naprasno Engleski jezik (kao maternji) uporedo sa Srpskim. Nije gledao u oči, nije se odazivao, motorika loša. Satima je znao da priča o nekoj temi-njemu bitnom, ne puštajući sagovornika da dođe do reči. Socijalizacija sa svojim vršnjacima mu je teško padala pa je bio (i dalje je) odbačen, izrugivan od društva. Učenje mu je teško padalo, osim predmeta za koje ladno može da predaje. (Geografiju i Istoriju, Engleski). U petoj godini je nacrtao mapu sveta sa gradovima &quot;iz glave&quot;. Od treće godine je krenuo kod logopeda, dečjeg psihijatra, snimanje glave (eeg-rezultati u normali). Prva dijagnoza je bila razvojna disfazija pa su prednost davali na govoru iako sam im ja u više navrata ukazivala na neurološki problem, zbog čega sam bila kritikovana jer &quot;sumnjam u njihovu stručnost&quot;. Takođe u tom periodu odrastanja od treće godine je toliko hiperaktivan da ga 3 osobe ne mogu sačuvati, neprestano je trčao kao da ga juri čopor pasa.Takođe je i grčio prste na rukama (dugim radom sa njim-to je prestalo). U školi je bio odličan đak, poslušno i vaspitano dete, za psovke ne zna. Blage je prirode, ni malo konfliktan, voli putovanja i druženja. U šestom razredu (prstom sudbine) dopreh do telefonskog broja Dr.Rudića, koji, čim ga je poslušao dade dijagnozu Aspergerov sindrom.<br /> To je bio i šok i pomirenje za supruga i mene, jer smo od malih nogu predosećali da nije kao ostala deca. U šestom razredu kreće da ide u školu pod programom IOP1. (isti nivo znanja kao sva deca osim što ima &quot;olakšice&quot; i razumevanja za stanje, jer je znao iz čista mira npr.na času Srpskom ako čuje reč revolucija-da krene iznebuha da priča o Americi i nastanku nje. (Znači, dovoljna je jedna reč, kao &quot;okidač&quot; da on &quot;bukne &quot; u znanju.) Zato su među vršnjacima kružile priče da nije &quot;čist&quot;, da je nekulturan i da se gordi svojim znanjem.</p> <p>Sada je krenuo u prvu godinu srednje škole gde je &quot;pitomo&quot; okruženje. Ali i dalje je neshvaćen i odbačen od društva jer ima problem iskazivanja društvenosti a tako je željan drugarstva (problem socijalizacije i komunikacije) Zato vas molim, ako neko ima dete kao što je moje-javite mi se porukom da ih upoznamo i da se druže, da se jednom i on oseća drušvenim i pohvali da ima druga. Broj mobilnog je 062 557 882 Dala bih samo savet roditeljima: -Čim vam intuicija kaže da nešto nije u redu sa vašim detetom, ne ignorišite je već odmah potražite stručnjake i to ne samo jednog već idite kod par njih da stopostotno utvrdite dijagnozu (jer je kod nas Aspergerov sindrom još stran) Pozdravljam vas puno, želim vam puno ljubavi, snage i strpljenja u radu sa decom. (a jako je bitna radi napretka). Svako dobro i grlite ih. Neda.❤️</p>

<p>Samo napred Nado .Tvoj sin ce naći svoju sreću.Želim Vam puno napreta i svaku sreću.</p>

<p>Скоро ми је 40,а тек сам скоро схватио да је у ствари аспергер крив,госпођа Недо,нема потребе да бринете за своје дете,само му се нађите,УВЕК,чак и кад га не разумете,бар пробајте,...</p>

<p>Zdravo, svima. Nema ni mesec dana kako sam saznala da moj sin ima As,ima 9 godina. Iz Kragujevca smo.</p>

<p>Haha, nije ovo nikakav sindrom nego što rece Frojd: Pre bilo koje dijagnoze, proverite da niste okruženi idiotima.</p>

<p>Gde se vrsi testiranje na As u Srbiji</p>